Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Emocionalno zdravlje predstavlja osnovu za uspostavljanje zrelog odnosa prema sebi, profesiji koju biramo, prijateljima i ljubavnim odnosima u koje se upuštamo.

Život svakog pojedinca, bilo da se radi o poslovnoj, društvenoj ili ljubavnoj sferi, ispunjen je brojnim stresnim događajima na koje reagujemo određenim emocijama. Ove emocije mogu biti zdrave i nezdrave.

Najčešće nezdrave emocije su osećanje krivice, depresivnost, anksioznost, bes, mržnja, povređenost, osećanje osramoćenosti.

Za svaku od ovih nezdravih emocija u ljuskom repertoaru emocionalnog reagovanja postoje alternativne zdrave emocije koje dovode do pozitivnih ishoda. Tako su tuga, žaljenje ili razočaranje alternativa za depresiju; kajanje alternativa za osećanje krivice, obazrivost alternativa za anksioznost i opsesivne strahove, ljutnja i razočarenje kao alternativno reagovanje za bes i mržnju itd…Zdrave emocije se razlikuju od nezdravih po intenzitetu i ponašanju koje je ishod ovakvih stanja. Nezdrave emocije najčešće dovode do toga da smo okupirani svojim lošim stanjem, ne činimo ništa da ga promenimo. Zdrave emocije podrazumevaju da smo nezadovoljni, razočarani, tužni ali i motivisani da menjamo sebe i svet u pravcu koji će nam doneti više zadovoljstva a manje bola.

Od čega zavisi da li ćemo u situacijama koje nas frustriraju osećati zdrave ili nezdrave emocije?

Odgovor je u razmišljanju koje imamo o samoj situaciji.

Veliki broj ljudi drži se uverenja da su emocije spontani procesi, nešto što se dešava samo od sebe i da su direktno prouzrokovane događajima nad kojima nemaju nikakav uticaj.

Činjenica je međutim da su emocije i ljudsko ponašanje tesno povezani sa našim razmišljanjem.  Osećamo se u skladu sa načinom na koji razmišljamo. Ovaj stav često susrećemo i u svakodnevnim rečenicama poput: „Kako misliš, tako će ti i biti.“

Različiti ljudi na iste događaje reaguju različitim emocijama upravo zato što na različit način sagledavaju događaje koji im se dešavaju.

Različite emocije kojima reagujemo na jedan isti događaj govore u prilog tome da su naša uverenja i način na koji razmišljamo ključni za razumevanje zašto se osećamo na određen način. To znači da imamo moć da utičemo na sopstvene emocije kroz menjanje našeg razmišljanja.

Moguće je govoriti o racionalnim i iracionalnim uverenjima. Racionalna su ona koja vode zdravim emocijama za razliku od iracionalnih koja vode nezdravim emocijama koje negativno utiču na naše psihičko zdravlje. Ono što iracionalna uverenja čini iracionalnim jeste da nisu u skladu sa realnošću, da su nelogična i da njihovim održavanjem dovodimo sebe u stanje patnje. Pod racionalnim se podrazumeva ono razmišljanje koje je logično, realistično i fleksibilno i koje upravo zbog ovih karakteristika doprinosi našoj dobrobiti. Da bismo vam približili ovu ideju važno je da pažljivo opišemo iracionalna uverenja i uporedimo ih sa racionalnim.

Ključne komponente iracionalnih uverenja su zahtevi koje postavljamo sebi, drugima i samom životu i zaključci koje donosimo ukoliko ovi zahtevi nisu ispunjeni. Ovi zahtevi izraženi su u vidu mora, treba, neopohodno je, ima da bude tako. Zahtevamo da se stvari odvijaju na način koji smo zacrtali iako nas realnost često demantuje. Ukoliko naša očekivanja nisu ispunjena zaključujemo da je to užasno, da ne možemo da podnesemo, da smo bezvredne osobe zbog toga što nam se dešava i da nikada nećemo ostvariti ono što smo naumili , ni sada ni sutra! Razmišljajući na ovaj način uvodimo sebe u emotivna stanja koja su nezdrava i koja koče naš lični razvoj.

Depresija je jedna od najčešćih nezdravih emocija koja je često praćena negativnim iskustvima u ljubavnim odnosima. Veliki broj ljudi suočen sa odbijanjem od strane voljene osobe sklon je da ovakava događaj proglasi strašnim, užasnim i neodnošljivim. Iracionalno razmišljanje da je raskid nešto što nije smelo da se desi vodi u depresiju i boji u crno ono što osoba misli o sebi, drugima i životu uopšte. Ovakvo razmišljanje se ni malo ne isplati a dobra stvar je što na njega možemo uticati!

Ukoliko se osoba vodi racionalnim razmišljanjem i idejom da to što je ostavljena od strane voljene osobe je neprijatno, da bi više volela da se to nije desilo ( ali ne da i to nije smelo da se desi pošto čim se desilo znači i da je smelo) osećaće se tugu ali ne i depresiju. Tuga je zdrava emocija za razliku od depresije. Nakon raskida prirodno je da se osećamo tužno. Pošto odtugujemo neko vreme, život ide dalje. Ako o raskidu razmišljamo kao o nečemu što je loše i neprijatno i što nam se ne sviđa, nećemo dozvoliti da ovaj događaj oboji u crno naše ukupno životno funkcionisanje. Bićemo nezadovoljni ljubavnim aspektom svog života ali nećemo biti nezadovoljni i našim životom u celini.

Jedan od ključnih načina kako sebe činimo emocionalno nezdravim jeste sklonost da svoje želje pretvaramo u zahteve. Šta to znači? Da bismo to razumeli važno je napraviti razliku između želje i potrebe. Želimo one stvari za koje verujemo da će nam prijati. Želimo da budemo prihvaćeni od strane bliskih ljudi, da budemo uspešni u onome što radimo, da uslovi u kojima živimo budu manje više lagodni… Ako nešto želimo, onda ulažemo energiju da to i dobijemo, trudimo se da damo sve od sebe a naše razmišljanje koje je racionalno odvija se na sledeći način: “ Voleo bih da budem prihvaćen od strane ljudi koji su mi bitni ali to ne znači da moram, i bez toga mogu da budem srećan/srećna”. Ovde dakle vidimo primer racionalnog razmišljanja. Nezdrave emocije dešavaju se onda kada želju proglasimo za potrebu i ubedimo sebe da su nam neke stvari neophodne i da bez njih ne možemo biti srećni. Primer takvog razmišljanja je: “ Ja moram da budem prihvaćen od strane meni bitnih ljudi i ako ne budem to je užasno, ja to ne mogu da podnesem i to znači da ja nisam osoba vredna ljubavi.”

Iracionalno razmišljanje vrlo često nas dovodi do ponašanja kojim se zapravo udaljavamo od onoga što nam je cilj. Naravno da je poželjno da odrasli ljudi dobiju ljubav i priznanje osoba sa kojima su u bliskim odnosima. Ipak, diskutabilna je ideja da je odraslom čoveku neophodno da dobije ljubav ili priznanje od ljudi koje smatra značajnim. Čak i ako zadobije priznanje od svih ljudi koji su mu važni, ukoliko prihvatanje smatra neophodnim, konstantno će biti zabrinut da ga ne izgubi…Čak i ako pretpostavimo da je moguće da čovek dobije ljubav od svih ljudi od kojih želi, utrošiće toliko vremena i energije u to da mu će mu preostati jako malo energije za druge stvari koje želi da radi. Postoje tri zahteva kojih se držimo a koja vode nezdravim emocijama. To su:

Zahtevnost prema sebi

Smatramo da uvek moramo biti dobri u svemu što radimo, potvrditi sebe pred drugima, osvojiti njihovu ljubav…Ako podbacimo u tim važnim oblastima verujemo da je to užasno, da smo užasne osobe, loše, nekompetentne, bezvredne koje će uvek podbacivati. Ovakvo razmišljanje vodi emocijama kao što su mržnja prema sebi, anksioznost, depresivnost, suicidalnosti i ponašanju kao što je odlaganje i povlačenje.

Zahtevnost prema drugima

Smatramo da ljudi koji su nam značajni apsolutno moraju da nas tretiraju lepo, ljubazno, obzirno, pravedno i onako kako zaslužujemo. Ako ne postupaju na taj način to je grozno, oni su pokvareni i loši i treba da budu kažnjeni što nas tretiraju na tako gnusan način. Ovakan način razmišljanja vodi osećanjima besa, mržnje, povređenosti, ljubomore, samosažaljevanja i ponašanjima kao što su fizička agresija, butnovništvo, ubistva…

Zahtevnost prema uslovima života

Uvereni smo da uslovi pod kojima živimo apsolutno moraju biti bezbedni, bez neprilika i da idu nama na ruku. Ako nisu takvi onda je to užasno i stravično i ubeđeni smo da to ne možemo da podnesemo i da nikada nećemo moći da uživamo u životu. Ovakvo razmišljanje vodi u samosažaljenje, očajanje, bes, depresiju i ponašanja kao što su povlačenje, inertnost, odlaganje, adikcije..

Kao što vidimo, iracionalnim razmišljanjem i zahtevima koje postavljamo sebi, drugima i samom životu koji su često suprotni onome što se realno dešava, sami sebe unesrećujemo. Način da sebe poštedimo suvišne patnje jeste osmišljavanje života tako da stvari želimo ali ne i da verujemo da su nam nužne. Na taj način ćemo manje deprimirati sebe kada stvari krenu suprotno našim željama a više energije ulagati da ih promenimo tako da nam odgovaraju.

Ono što je važno sve vreme imati na umu jeste da ljudi svoju patnju stvaraju sami sopstvenim mišljenjem. Na sreću, ako jasno vide kako sebe svojim mišljenjem unesrećuju i ako konstantno nastoje da misle drugačije oni mogu graditi put ka emocionalnom zdravlju.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura: Vodič u razuman život, dr Albert Elis

Izvor: http://www.psiholoskikutak.com

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: