Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

I Fiziološki činioci opažanja

Fiziološko stanje u kojem se čovek nalazi umnogome određuje sadržaj i smer psihičkih procesa. Kada smo umorni naše opažanje ili mišljenje nije isto kao kad smo odmorni i sveži. Fiziološko stanje je veoma važna determinanta u usmeravanju naše pažnje. Mnoge studije su izvođene na  gladnim ljudima, kao sto je Kurt Levinov eksperiment na gladnim studentima. Ispostavilo se, uglavnom, da gladni ljudi brže opažaju, zamišljaju, misle o hrani nego ljudi čiji su stomaci puni.


II Psihološki činioci opažanja

o Uticaj ranijeg iskustva na opažanje

Iskustvo daje smisao opažajima. Na pr. sa ulice dopire jedan zvuk, ali za nas to nije prosto zvuk, već zvuk automobila, a za poznavaoce čak i zvuk određenog automobila. Krolik to lepo ilustruje brojnim primerima, npr. u mračnoj prostoriji izlagan je ispitanicima smisaoni materijal, automobil i drvo. Ako se drvo kreće ka automobilu koji miruje –  ispitanici će svi videti da se automobil kreće a drvo miruje, upravo onako kako im iskustvo o tome govori.

o Neposredno iskustvo

Ono što je neposredno prethodilo u našoj svesti umnogome determiniše naše opažanje. Mejer (Meyer, D.E., 1974.) je pokazao na eksperimentu – prepoznavanju napisanih reči, da neposredno iskustvo utiče na brzinu uspostavljanja smisla. Ako se u tahitoskopskom izlaganju pojedinih reči desi da jedna za drugom dođu reči sa jasnom asocijativnom vezom – prepoznavanje druge reči biće značajno brže.

o Emotivni stav

Emocije ponekad učestvuju u formiranju opažanja – koliko nam se puta učinilo da u mraku vidimo od žbuna nekog ko nas vreba. Trajnija emotivna opredeljenja – stavovi, trajnije utiču na naše opažanje. Poznato nam je da su nam drage osobe i lepe. A osobe koje ne volimo ponekad opažamo kao nakaze. Ispitivanje koje je obavila Cigler (Zeigler, M., 1937) sa devojčicama, ukazuje da se voljene devojčice ili cenjene osobe manje kritički opažaju.  

o Motivacija i interesovanja

Mozak svesno ne registrije i ne obrađuje sve informacije istovremeno. Informacije koje nam trenutno nisu važne on ne registrije svesno. Glavni faktor usmerenosti percepcije je pažnja-ako smo usmereni na jedan događaj, ostale i ne registrujemo svesno. Potrebe, želje i interesovanja, određuju šta će se posmatrati i opaziti. Poznato je da potpunije opažamo ono za šta smo motivisani da opažamo, a da ono za šta nismo motivisani opažamo nepotpuno ili uopšte ne opažamo. Izbor predmeta ka kojima će se usmeriti naša svest je svakako duboko određena našom motivacijom. Cocktail- party fenomen- u bučnom društvu uspevamo pratiti govor jedne osobe.

Motivacija opažača se najizrazitije ispoljava u selektivnosti opažanja. Kapaciteti pažnje, opažanja, zadržavanja i drugih saznajnih funkcija su ograničeni. Osoba obraća pažnju na one aspekte drugog koji su relevantni za postizanje određenog cilja, zadovoljenje aktuelne potrebe ili vođenog interesa. Drugo lice selektivnosti je konstantnost opažanja. Jednom identifikovan iskustveni objekat, shvaćen na način koji je u skladu sa našom opštom kognitivnom i motivacionom orijentacijom, uvek opžamo kao isti (Havelka, N. 1992, str.54).

Opšte je poznato da gladna osoba u većoj meri obraća pažnju i bolje primećuje nešto što bi  moglo zadovoljiti glad. Bruner i Gudman (Bruner, J.S., Goodman, C.C., 1947) nalaze da su siromašna deca  u reprodukciji veličine kovanog novca značajno preuveličavala njihove dimenzije u odnosu na bogatu decu.

Baja Bajić ilustuje dejstvo različitih trajnih iteresovanja na uspostavljanje smisla u opažanju: ako isti stimulus, npr.reč KOREN, izložimo ljudima različite profesije onda će saznajni efekat često biti sasvim drugačiji – botaničar će misliti na koren biljke, lingvista na koren reči, stomatolog na koren zuba, matematičar na kvadratni koren i tako dalje.


III Socijalni činioci opažanja

Ljudsko viđenje socijalne sredine je jedan od osnovnih mehanizama socijalnog ponašanja pojedinaca i grupa, bilo da se ponašaju onako kako moraju ili onako kako to sami žele. Svoje ponašanje ljudi uvek zasnivaju na svom viđenju i razumevanju situacije u kojoj se nalaze. To važi i za situacije u kojim se ogledaju na druge ili prihvataju njihove interpretacije stvarnosti. Ponašanje drugih je takođe informacija o svojstvima situacije.

Socijalna percepcija je jedan od oblika socijalnog ponašanja. Mi se bavimo opažanjem drugih i kad jesmo i kad nismo u interakciji sa njima. Čim neko uđe u naše vidno polje, ako se u tom momentu naša pažnja bavila sadržajima koji  nisu važni, mi ćemo ga razgledati iz perspektive koja odražava naše trenutno raspoloženje ili naš opšti odnos prema ljudima. Jedan od efekata aktivnog odnosa kulture prema odrastanju i integraciji svojih članova ogleda se u postojanju kulturnih obrazaca koji uveliko utiču na to kako će pojedinci da vide, razumeju i ocenjuju sebe, druge osobe i zbivanja u socijalnom okruženju.

Prva učenja se odnose na kategorijalne sisteme koji čine osnovu socijalne dimenzije  ličnog identiteta, koji usmeravaju pažnju na sličnost i razlike između jedinke i onih koji je okružuju, koji usmeravaju njen položaj  u sistemu postojećih društvenih normi. Prve specifične rakcije sredine često se odnose na suzbijanje onih ponašanja  koja smatra nepoželjnim. Iskaz „Ti ne treba da to radiš jer si devojčica, to je za dečake“ – može biti prva lekcija o socijalno značajnim razlikama i o socijalnoj distanci. Taj izvrnuti redosled u učenju socijalnih kategorija lako se može uočiti i kod odraslih kada se radi o etničkim, religijskim, političkim, religionalnim, profesionalnim i sličnim stereotopima. Učenje  klasifikacija je važan aspekt svakog pa i socijalnog učenja.

Naše opažanje i fizičkih i socijalnih objekata je aktivnost socijalizovanih osoba, osoba koje poseduju niz personalnih svojstava od kojih su neka ista kod svih ljudi, neka se javljaju samo kod pripadnika pojedinih grupa, a neka su isključivo individualna. Svoje perceptivne dispozicije mi delimično stičemo svojom kulturom (Havelka, N.1992).

Kultura se definiše kao skup gotovih odgovora na sve opšte probleme života. Kada je društvo te „odgovore“ u nas čvrsto usadilo, mi smo spremni da svet prema njima „unapred opažamo“. Jedan poglavica iz Svazilenda „video“ je da su svi londonski saobraćajci neobično ljubazni, jer u Svazilendu podignuta ruka znači srdačan pozdrav (Olport, G. 1969).

Antropolozi izučavajući karakteristike pojedinih grupa stanovništva mogli su da konstatuju da osim razlika u socijalnim institucijama postoje i razlike u kognitivnim funkcijama,  emocionalnom reagovanju i motivaciji.

Polazeći od toga da se fizikalna situacija u različitim kulturama različito opaža, neki autori govore o institucionalizaciji opažanja, tj. o tome da postoje norme kako određene situacije i objekte treba opažati. Kad takve norme postoje onda se opaža ne onakav kakav je objekt realno, nego onako kao što standardi  zahtevaju. U kategorizaciji kjučnu ulogu ima leksički fond. Socijalni faktori utiču na opažanje prvenstveno preko jezika. U onim sredinama u kojima je iz različitih razloga važnija finija diskriminacija određenih oblasti stvarnosti postoji više termina – kategorija za tu oblast. Stvarnost se potpunije i detaljnije opaža. Npr. kod stočarskih naroda nalazimo veliki broj termina u vezi sa stokom, kod onih u pustinji za vrste peska, itd. (Rot, N. 2003, str.184).

Percepcija zavisi od aktuelnih motiva, kao i osobina ličnosti, a motivi kao i osobine ličnosti, formiraju se pod uticajem socijalnih faktora.

 

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: