Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 
Napredovanje u toku učenja, utvrđeno bilo kojom od navedenih metoda, može se grafički predstaviti jednom krivom linijom. Takva jedna kriva na vidan način predstavlja kako napreduje učenje kroz izvestan period vremena.

Na osnovu velikog broja takvih kriva koje su u raznim ispitivanjima procesa učenja dobijene na grupama pojedinaca mogu se uopštavanjem dobiti tipične krivulje napredovanja za razne vrste učenja.

Postoje uglavnom tri tipa krivulja koje bi predstavljale različito napredovanje u toku učenja: 1) ispupčena kriva, 2) izdubljena kriva i 3) kriva u obliku slova S.

Prva tipična kriva predstavlja napredovanje koje je u početku učenja brzo, pa ukoliko se dalje nastavlja učenje iste stvari, svako dalje napredovanje je sve sporije, što predstavlja negativno ubrzanje napredovanja. Kod ovakve vrste učenja srazmerno najviše se postiže u prvim fazama učenja, dok dalje nastavljanje jedne iste stvari, dalja ponavljanja ili vežbanja daju srazmerno sve manje priraštaje u znanju ili veštini. Na ispupčenu krivu nailazimo često u onim slučajevima učenja u kojima učenik raspolaže već izvesnim prethodnim iskustvom u susednim oblastima znanja ili veština, kad se za učenje jednog zadatka već ima potrebno predznanje. U tim slučajevima učenje već u samom početku pokazuje jedan upadljiv skok. Srazmerno veće napredovanje u početku, a kasnije opadanje tog napredovanja, zavisi u mnogome i od težine gradiva koje se uči ili težine i složenosti radnje koja se savlađuje. Ukoliko je gradivo lakše i ukoliko su radnje prostije, utoliko će njihovo učenje pokazivati u početku veće napredovanje, koje će se dalje sve manje povećavati. Na brže napredovanje u početku učenja utiče i jačina motiva sa kojim počinje učenje, a koja može opadati u toku daljeg učenja.

Druga tipična krivulja učenja je izdubljena kriva. Ta linija predstavlja u početku srazmerno sporo a zatim sve brže napredovanje ukoliko se jedna stvar dalje uči. Na takvo pozitivno ubrzano napredovanje uopšte ređe nailazimo kod motornog učenja. Ono se naročito retko sreće kod učenja relativno prostih veština. Možda bi sticanje znanja predstavljalo izdubljenu krivu. Što dalje učimo, što više znanja stičemo, utoliko više stvaramo preduslova i mogućnosti za još veće sticanje znanja. Po pravilu, izdubljena kriva u napredovanju bi se dobila kad god bi se učilo vrlo teško gradivo i vrlo složene radnje a uz to bi se počinjalo učiti bez ikakvog predznanja. U početku bi napredovanje bilo sporo, i ukoliko bi učenik više ulazio u složenu građu, sve bolje razumevanje i povezivanje bi omogućavalo dalje sve lakše i brže napredovanje.

Treća krivulja učenja u obliku slova S je stvarna kombinacija izdubljene i ispupčene krive. Napredovanje u učenju težeg gradiva i teških veština bez potrebnog predznanja u početku je sporo zatim je sve brže ukoliko se učenje nastavlja. Ali svako vežbanje ako se dovoljno produži vodi postepeno završnom stupnju savlađivanja zadatka, posle čega napredovanje prestaje. Kriva linija slična slovu S tako predstavlja početno napredovanje, zatim sve brže napredovanje, ponovno opadanje napredovanja i najzad prestanak daljeg napredovanja. Ona u svom prvom delu pokazuje pozitivno ubrzano i u drugom delu negativno ubrzano nepredovanje u učenju.

Plato ili visoravan krivulje učenja

Zastajanje ili prestanak napredovanja u toku ili na kraju učenja pokazuje se na krivoj liniji učenja u vidu jednog platoa. Princip objašnjenja naziva se princip hijerarhije navika. Plato u toku učenja neki objašnjavaju prelaženjem od nižeg ka višem rodu navika, odnosno od nižeg ka viši nivo rada. Za vreme tog prelaženja nastupa po ovom objašnjenju izvesna kriza, izvestan zastoj u napredovanju. To najčešće biva zbog toga što radnje nižega reda još nisu dovoljno uvežbane, automatizovane, a pokušava se prelaz na složenije radnje. I stvarno, period nenapredovanja ili plato za vreme učenja u mnogim slučajevima se može objasniti ovom krizom koja je izazvana prelaženjem od nižeg na viši način rada. U ovim slučajevima posle nastalog zastoja imamo dalji skok u napredovanju. Ali nekad je plato u učenju izazvan i drugim uzrocima. Vrlo često ti uzroci su nedovoljna motivacija ili nedovoljni podsticaji. Oni se mogu javiti u vidu gubljenja interesa posle izvesnog vremena učenja iste stvari, u vidu nastale dosade od jednolikosti rada. Plato može biti prourokovan i obeshrabrenjem koje, sa svoje strane, može biti posledica sporog napredovanja usled teškoće samog gradiva. I umor može biti uzrok platoa učenja. Za razliku od platoa kao privremenog zastoja u sredini učenja, imamo prestanak napredovanja na kraju učenja. U oblasti sticanja znanja, pošto dobro savladamo jedno gradivo, mi i nemamo potrebe da isto gradivo i dalje učimo. Ali u oblasti sticanja veština nijedan postignuti stepen izvežbanosti ne može se smatrati završnim stupnjem. Neki su pokušali da prestanak svakog daljeg napredovanja obrazlože i tzv. fiziološkom granicom vežbanja. Po tom shvatanju uzroci prestanka daljeg napredovanja leže u samom ljudskom organizmu. Granice napredovanju se nalaze u samom sastavu nervnog sistema. U običnom životu se retko ko i trudi da se makar približi fiziološkoj granici izvežbanosti. Tako se ta granica praktično i ne postiže. Dostiže se ono što možemo nazvati praktična granica. Najbolji daktilografi, telegrafisti i slagači koji su godinama smatrali da su postigli vrhunac izvežbanosti preko koga su smatrali da ne mogu dalje napredovati, bili su premašili te svoje granice izvežbanosti. Posle relativno kratkog sistematskog vežbanja pod nadzorom stručnjaka oni su brzo prevazilazili ranije postignutu izvežbanost, koju su za dugo smatrali kao poslednju granicu. Oni su sada postizali ono što se zove optimalna granica, koja se nalazi na sredini između praktične i fiziološke granice. (prema Stevanović, 1973)

 

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: