Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 

Rasprava oko romantičnih iskustava zavisnosti

 

„Ljubav je kao droga i nas ne zanimaju dugoročni neželjeni efekti, samo nas zanima koliko uzvišeno možemo da se osetimo od nje“ – Nepoznat autor



 

Kroz istoriju ljubav je smatrana vrstom zavisnosti ili bolesti. Ovakvo određenje se može naći u literaturi, filozofiji, psihologiji, psihijatriji, studijama o mozgu i njegovom funkcionisanju i ono postoji i danas.

„Ljubavna zavisnost“ ili „zavisnost od seksa“ su međutim sporni termini. Oni se ne pominju u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje koji izdaje Američko udruženje psihijatara. U priručniku izdatom 2013. ovaj fenomen se označava kao „hiperseksualnost“, a u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-10) koju izdaje Svetska zdravstvena organizacija ovaj fenomen se označava kao „preterani seksualni nagon“.

Ovi podaci nisu proizvoljni, već izražavaju kompleksnost pitanja. Smatra se da duboka romantična ljubav nije zavisnost, mada neke karakteristike zavisnoti, kao što je preokupacija, se zaista javljaju kod duboke ljubavi. Ipak, intenzivna ljubav (ili požuda) može biti zavisnost. Nisu ni sve vrste preokupacije štetne, kada preokupacija doprinosi procvatu života, onda je ona korisna i ne može se smatrati zavisnošću. Ova tvrdnja se može razjasniti imajući u vidi razliku između površnog i dubokog i instrumentalne i suštinske razlike.

 

Dublje aktivnosti i „procvat“

„Koliko je duboka tvoja ljubav“ – The Bee Gees

Dublje aktivnosti su od suštinskog značaja za naš razvoj i blagostanje, dok površne aktivnosti imaju ograničeni uticaj na nas. Suštinske (unutrašnje) aktivnosti se obavljaju zato što cenimo i uživamo dok ih radimo, dok se instrumentalne aktivnosti obavljaju radi postizanja nekog spoljnog cilja. Obično suštinske aktivnosti označavamo kao pozitivne, dok se instrumentalne obično smatraju neželjenom neophodnošču – nešto što ne želimo da radimo, ali moramo kako bi postigli neki cilj. Suštinske aktivnosti su od velikog značaja kada imaju dubinu, ali mogu biti destruktivne kada se obavljaju površno ili preterano. Suštinske duboke aktivnosti su od ključnog značaja za postojanje duboke dugoročne ljubavi.

Pojam dubokog zadovoljstva se odnosi na Aristotelov pojam ljudskog razvoja (eudaimonija). Ljudski procvat je dinamičan, a značajne suštinske aktivnosti su njegovi najbitniji sastojci (mada ne i jedini). Ljudski procvat nije privremeno stanje površnog zadovoljstva, već se odnosi na duži period koji podrazumeva ispunjenje naših prirodnih kapaciteta. Možemo dalje razlikovati eudaimonijačko blagostanje, kao realizaciju nečijeg potencijala i hedonističko blagostanje, koje se odnosi na prolazna zadovoljstva. Kerol Rif je prikupio više studija koje povezuju eudaimonijačko blagostanje sa pozitivnim uticajem na naše zdravlje, uključujući i bolji imunitet, otpornost na bolesti i brže oporavke, niži nivo stresa, duže periode REM faza spavanja (povezane sa dubokim odmorom i snovima), kao i niže nivoe biomarkera povezane sa Alchajmerovom bolešću, osteoporozom i artritisom. Ovo pokazuje da su duboke eudaimonijačke aktivnosti važne ne samo za razvoj čoveka, već i za njegovo zdravlje.

 

Da li je želja da se bude sa voljenom osobom opsesija?

„Ti ćeš uvek biti moja beskrajna ljubav“ – Diana Ross i Lionel Richie

Opsesija koja se smatra primarnim simptomom neke zavisnosti se definiše kao „uporna i uznemirujuća preokupacija sa često nerazumnom idejom ili osećanjem“ (Merriam-Webster). Ovde su ključne reči „uznemirujuća“ i „nerazumna“. Uporna preokupacija idejom ili osobom nije štetna sama po sebi sve dok ne utiče na razvoj datog čoveka. Pošto duboka ljubav podrazumeva pozitivnu preokupaciju koja podstiče lični razvoj i „procvat“, ne može se smatrati opsesijom, koja je po definiciji negativno iskustvo.

Da bi ovo objasnili, moramo da razmotrimo pojmove „ponavljanje“ i „voleti previše“.

Ponavljanje je radnja ili događaj koji se ponavlja redovno ili povremeno. Kod ljudskog ponašanja, ponavljanje se obično tretira na negativan način, posebno kada se čini da se ne dobija nikakva dodatna vrednost izgovaranjem ili obaljanjem iste stvari iznova i iznova. Zaista, ponavljanje stvara dosadu i deaktivira ljudske sposobnosti. Zašto bismo gubili mentalne resurse na nešto iznova? Shodno tome, emocije se stvaraju kroz percepciju značajnije promene naše situacije, a ne kroz ponavljanje istog događaja.

Možemo li govoriti o vrednim ponavljanjima, odnosno o aktivnostima koje ponavljamao i koje dodaju vrednost početnoj aktivnosti? Mnoge ljudske veštine, kao što su sviranje klavira, igranje, plivanje se održavaju i poboljšavaju samo kroz ponavljanje. U ovim slučajevima aktivnost koja se ponavlja je vredna, jer bez nje bi se naša veština pogoršala ili se ne bi ni naučila. Ponavljajuća aktivnost može biti štetna kada se koristi prekomerno ili na način koji šteti obavljanju drugih aktivnosti koje potpomažu naš razvoj.

Kada aktivnost koja se ponavlja ne doprinosi razvoju čoveka, verovatno je da će postati zavisnost. Dva tipična primera bi bila sex i gledanje televizije. Tako, za razliku od duboke ljubavi koja se razvija sa vremenom i unapređuje „procvat“ čoveka, seksualne veze se zasnivaju na ponavljanju i gotovo da su identične tokom vremena, stoga za njih je verovatnije da će postati zavisnost.

 

Možemo li voleti nekog previše?

„Volim te i više od previše, znao sam to od početka, ali ipak takva je moja ljubav, ne mogu svoje srce da kontrolišem“ – Dean Martin

Pitanje da li je ljubav zavisnost takođe zavisi od toga da li se može preterano voleti, odnosno da li nekog možemo voleti previše. Da li voleti nekog može biti opasno?

Značajno je ovde napraviti razliku između romantičnog intenziteta, koji izražava trenutnu vrednost akutnih emocija i romantične dubine kojom se obuhvata frekvencija akutnih pojava intenzivne ljubavi tokom dužeg perioda vremena, zajedno sa životnim iskustvima koja doprinose „procvatu“ pojedinca. Kako je duboka ljubav motor koji pokreće eudaimonijačko blagostanje, njene prednosti su velike. Kao što ne možemo kriviti pisca koji je napisao knjigu koja je previše duboka, tako ne možemo ni kriviti ljubavnika što nas duboko voli. Kao i druga eudaimonijačka iskustva, duboka ljubav je takođe dragocena jer je u skladu sa karakterom ljubavnika i sa jedinstvenim okolnostima. Dakle, pitanje štetne zavisnosti tu ne treba postavljati uopšte.

Želja da se bude sa voljenom osobom je razumljiva, zato što u iskrenim, suštinskim romantičnim aktivnostima uživamo u aktivnosti samoj po sebi i nema razloga zašto ne bi hteli da se ona ponavlja iznova i iznova. Ovo se takođe odnosi na duboke suštinske aktivnosti kao što su pisanje ili slikanje. Ne postoji „prikladna“ frekvencija za angažovanje u dubokim, suštinskim aktivnostima, ipak angažovanje u takvim aktivnostima ne bi trebalo da spreči osobu da obavlja i druge aktivnosti koje doprinose ličnom „procvatu“.

Površne aktivnosti kao što su usputni sex ili gledanje televizije, mogu da budu prijatne iako na dugi rok ne doprinose našem „procvatu“. Ipak, kada one postanu prekomerne mogu da postanu štetne jer ljudi postanu zavisni od njih, zanemarujući druge bitne aktivnosti. Romantični intenzitet, ali ne i romantična dubina, može biti preteran. Tako, intenzivna ljubav može da spreči jednu stranu da primeti, ili da prizna sebi da je druga strana u vezi ponižava ili da njihova veza ima male šanse da dugoročno opstane. Sa druge strane, kako je duboka ljubav sastavni deo ličnog razvoja, ne možemo govoriti o preteranom razvoju „procvatu“. Prevođenje nečije duboke ljubavi u konkretna dela može biti štetno ukoliko ta osoba ne prepoznaje šta je dobro za voljenu osobu.

 

Zaključak

„Ne mogu da prestanem da te volim“ – Ray Charles

Jasna linija postoji između duboko romantičnog ponašanja koje je sastavni deo našeg razvoja i ličnog procvata i visoko kritikovanog fenomena takozvane „ljubavne zavisnosti“ i „seksualne zavisnosti“. Ta linija se bazira, pre svega, na razlici između dubokih i površinskih aktivnosti. Pil i Brodski u svom delu „Ljubav i zavisnost“ tvrde da jasna karakteristika ponašanja zavisnosti „nije intenzitet strasti, već njena površnost“.

Biti duboko zaljubljen podrazumeva angažovanje u različitim suštinskim aktivnostima, aktivnostima koje doprinose našem razvoju, sa voljenom osobom. Biti zavisnik od seksa podrazumeva da se vaš svet ograničava na veoma mali broj ponavljajućih aktivnosti. Površni stav koji je uključen u seksualnu interakciju seksualnog zavisnika u velikoj meri ometa lični razvoj i procvat. Biti zaljubljen može da pomogne zaljubljenima da napreduju na dugi rok, dok zavisnost od seksa remeti druge aktivnosti i ima destruktivan uticaj na dugi rok. Kod duboke ljubavi, želja da se bude sa voljenom osobom je prilično različita od opsesivne potrebe koja je pokretačka snaga kod zavisnosti.

 

 

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: