Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

 

 

 

Prošle godine, Stiv je sproveo 12 putovanja i živeo je samo od zarade koju je ostvario od svog Fitpaking biznisa. „Zarađujem četvrtinu onoga što sam nekada, ali imam izuzetno visok kvalitet života. Juče sam išao na skijanje, a za dva dana vodiću jednu grupu kroz Big Bend nacionalni park.“ Još 2002. godine, Stiv Silberberg je bio softverski programer za investicionu firmu gde je jako dobro zarađivao. Ali, nije bio srećan – „Frustrirao ga je taj korporativni život“- kaže Stiv. Deo problema je bila i strategija investiranja njegove firme – „Ako bi videli profit u seči šume ili zagađivanju izvora vode, oni bi investirali“. To je bilo u potpunom neslaganju sa Stivom koji je ljubitelj prirode. Svakodnevni zahtevi su ga, takođe, savlađivali. „Sedeo sam za svojim stolom i razmišljao kako da odlazim u divljinu češće. Želeo sam da putujem po svetu kao bekpeker, možda ne po ceo dan i svaki dan, ali bar nekoliko meseci godišnje, zar to ne bi bilo divno?“.

Silberberg je upravo bio napunio 40 godina i shvatio je da ia 15 godina manje od starosti svoga oca kada je umro od agresivne forme raka. „Moj otac nikad nije uradio stvari koje je želeo, kao što je putovanje ili krstarenje, i ja sam shvatio, ovo je nešto važno za mene i ovo je vreme da to uradim“, kaže Stiv.

Počeo je da planira novi biznis, usmeravanje bekpekera kroz Američke najveličanstvenije prirodne predele, gde mogu da uživaju u prelepim pogledima i da budu fit u isto vreme. To nije bilo nešto stabilno, ni isplativo kao programerski posao, ali bio je spreman da preduzme taj rizik.“ Nisam imao tada ni ženu, ni decu i to me je malo oslobodilo odgovornosti u slučaju neuspeha.“ – kaže on.

 

Stalno menjanje sebe

Mnogi od nas sanjaju o budućnosti koja se veoma razlikuje od sadašnjosti. Da živimo na Havajima, imamo srećnu porodicu, živimo od slikanja murala. Ali, da dođemo sa sadašnje pozicije u tu zamišljenu je teško, uglavnom zato što nas neke moćne psihološke sile u tome sprečavaju.

U našoj je prirodi, na primer, da trošimo svoju energiju, pre svega na današnje trenutne brige, da imamo iskrivljenu percepciju svoje budućnosti, ili iako smo fokusirani na budućnost, da uporno jurimo za pogrešnim snovima. Vrlo često odustanemo baš kada bi trebali da se angažujemo više, a uporni smo onda kada bi trebali da odustanemo. Bez jednog jasnijeg sagledavanja naše sadašnosti i budućnosti i efikasnijeg pristupa kod postavljanja, ostvarivanja i postizanja ciljeva, završićemo sa budućnošću koju ne želimo, u kojoj smo bolesni, siromašni, usamljeni ili jednostavno neostvareni.

 

Pa, šta sanjar treba da uradi?

Moramo da modifikujemo naše identitete kako idemo kroz život. Jedna studija koja je pratila 150 žena u roku od 50 godina, pokazala je na osnovu ispitivanja osobina ličnosti, socijalnog uticaja, personalnog razvoja i dokazivanja u tom procesu da nikad nije kasno za korenite promene u životu. Čak ni kad imate 60 godina, ljudi mogu da reše da učine sebe više ljudima koji su želeli da postanu. U ovoj studiji, oko desetak žena je pokazalo suštinsku pozitivnu promenu u periodu od svojih 60-ih do 70-ih.

Ali, naravno, bolje je početi ranije. „Ne možete postići teške stvari za jedan dan ili nedelju, čan ni za dvanaest i po godina, kao u mom slučaju,“ kaže Art Markman, profesor psihologije i autor knjiga  „Pametna promena“. Pre više od jedne decenije Markman je počeo da uči da svira saksofon sa ciljem da nauči dovoljno dobro da može da pristupi nekom bendu. „Morate sebi da date dovoljno vremena da ostvarite svoj cill,“ kaže on.

Markmen dalje upozorava da ukoliko nemate dugoročne ciljeve, rizikujete da radite mnogo manjih stvari svaki dan – čišćenje kuće, slanje e-mail-ova, gledanje nekih TV programa – bez da pravite neki doprinos vašoj budućnosti. To može da vas dovede da se osećate nemirno i neostvareno. Postojanje neke „veće slike“ je ono što daje smisao vašem životu, kao što je roditeljstvo ili postati ekspert u nekoj oblasti.

Kako da znate čemu treba težiti? Projektujte sebe duboko u budućnost i zapitajte se: „Za čime ću žaliti što nisam uradio?“ Onda se vratite nazad i radite na način da izbegnete takav kraj. Neka to bude način na koji planirate vaš život.

 

Da se vaša sopstvena budućnost ostvari

Pre nego ponovo „pronađete“ sebe, morate da znate ko ste vi trenutno. „Ljudi treba da shvate svoje vrline, mane, svoje strasti i svoju priču,“ kaže Robert Stiven Kaplan sa Harvarda i autor knjige „Šta vam je suđeno da radite“. „Onda mogu da gledaju šta se dešava u svetu i da pokušaju da se usklade sa mogućnostima koje im se pružaju“.

Jedan izazov kod samovrednovanja – Većina nas ima tendenciju ka iluzornoj superiornosti, uverenju da smo iznad proseka u pogledu naših sposobnosti, mada to svako od nas ne može biti. Zato je bitno biti surovo iskren sam sa sobom kad se sagledavaju sopstvene mogućnosti i napor potreban da ponovo „pronađete“ sebe. Pričajte o svojim snovima sa ljudima koji vas dobro poznaju, do kojih vam je stalo i za koje verujete da će vam iskreno pričati o vašim manama i vrlinama. Oni mogu da vam pomognu da ocenite vaše veštine i da tačno sagledate vaše istinske strasti.

Eksperti za ponovno otkrivanje sebe kažu da moramo da nađemo podudarnost između onoga što je zaista važno za nas i ciljeva kojima težimo. Ali jako često su naši planovi za budućnost pod preteranim uticajem drugih – najbolji prijatelj vas moli da zajedno otpočnete neki posao ili otac jako želi da dobije unuka. Ovi eksterni pritisci nas mogu odvući od naših suštinskih vrednosti. Ako ne prođete kroz proces samospoznaje, već samo prihvatite tuđe odluke,10 godina kasnije možete da se nađete u situciji da kažete – „Mislim da ovo nisam ja.“

Bruk Randolf je bila tipična singl žena sa svojih dvadeset i nešto godina, posvećena svojoj karijeri i radu u socijalnim službama, ali ono što je zaista želela je da usvoji dete iz inostranstva. „To je bila ideja koju imam još iz mlađih dana“, kako ona kaže. Morala je da sprovede neke značajne promene u životu i životnom stilu, pre nego je tu ideju mogla da reaizuje. „Radila sam kao preduzetnik i živela u jednosobnom stanu i nisam želela da ostavljam dete u obdanište ceo dan“.

Randolf je preuzela seriju dopro isplaniranih koraka kako bi ostvarila ono što je htela. Prvo, smanjila je broj radnih sati, a zatim kupila kuću. Posle nekoliko meseci otplate kredita za kuću, shvatila je da može da se nosi sa troškovima. Tek tad je otpočela sa procesom usvajanja – uradila je potrebne medicinske preglede, prikupila dovoljno novca kojim bi pokrila troškove oko usvajanja i obavila papirološke poslove u agencijama i domaćim i inostranim. Onda je naišla na neke probleme – njen podrum je bio poplavljen i zvaničnici nekih zemalja su odbili njen zahtev zato što nije bila u braku – ali ona ih je rešila i prošle godine u svojoj 32. godini usvojila je šestogodišnjeg dečaka iz Samoe.

Istraživači sa Univerziteta u Ročesteru, utvrdili su da ljudi kao što je Bruk, koji su unutrašnje motivisani i rade na ostvarenju onoga što smatraju ličnim ispunjenem, su manje depresivni i zadovoljniji su svojim životima od onih koji su spoljašnje motivisani, koji teže pre svega da impresioniraju druge svojom velikom platom ili boljom pozicijom na poslu. Kod unutrašnje motivisanih ljudi, izvesnije je da ostvare svoje lične ciljeve, kako kažu psiholozi. Kod ljudi koji imaju samo-saglasne ciljeve veća je verovatnoća da će imate stalni progres ka njima zato što su spremniji da ulože veći napor, uprkos preprekama i smetnjama.

 

Teže nego što izgleda

Dosta vremena provodimo razmišljajući o budućnosti, čak jedan sat na svakih osam, a ipak ulažemo malo napora da ostvarimo budućnost koju želimo. Za početak, previše smo optimistični u vezi onog što dolazi. Profesor psihologije Nil Vajnstajn utvrdio je da studenti očekuju da budu zdraviji, imaju duže brakove i putuju znatno više nego što to pokazuju istraživanja populacionih trendova. U jednoj drugoj studiji, mlade žene su se izjasnile da očekuju da budu otvorenije i asertivne u predstojećim intervjuima za posao. Međutim, kad su stavljene na probu one su bile rezervisanije nego što su očekivale.

Očekujemo da kad se budućnost „pojavi“, mi ćemo biti u našem najboljem izdanju. Međutim, ono što se stvarno desi jeste da ćemo biti mi u našem svakodnevnom izdanju, boreći se sa istim osobinama – lenjošću, strahom, odugovlačenjem -  koje nas konstantno drže nazad i danas.

Ne samo da precenjujemo našu sposobnost da postignemo promenu, mi potcenjujemo i napore koje treba uložiti da bi se ona postigla. Kad razmišljamo o izvršnom položaju koji želimo da postignemo, ne predviđamo stres koji on nosi. Mi zamišljamo da čuvamo slatku bebu, ali ne računamo baš na besane noći. Ili možda maštamo da će naš film postići značajan uspeh na nekom festivalu, ne razmišljajući o muci njegove produkcije. Mi svi sanjamo o proslavama pobeda. Mali broj nas mašta o vežbanju.

Da bi se zaštitili od ovakve zamke kad krenete u proces ponovnog „pronalaska“ sebe, konsultujte se sa ljudima koji su već postigli snove ka kojima vi težite. Oni koji su uspeli podeliće realnost sa vama i dobre i loše strane. Sednite sa vlasnicima nekoliko apartmana pored mora, pre nego što krenete sa razgledanjem nekretnina. Razgovarajte sa nekoliko maestralnih plivača pre nego krenete da trenirate.

Teško je predvideti precizno kakav će efekat neka suštinska promena imati na naš svet, delom zbog sopstvenih nedostataka u pogledu fokusiranja na budućnost, delom zato što smo generalno siromašni u pogledu afektivnog prognoziranja. Jako smo loši u predviđanju kako ćemo se osećati u budućnosti, smatraju psiholozi. Istraživanja su pokazala da mi pretpostavljamo da će nas uspeh i neko dostignuće učiniti srećnijima nego što se to zaista desi, zato što se mi relativno brzo adaptiramo na promene u životu, čak i one velike i onda imamo tendenciju da se vratimo na naš uobičajeni nivo sreće. Sa druge strane i kada nam se dese neke jako loše stvari, mi ne budemo toliko devastirani kao što bi očekivali, u krajnjoj liniji vratimo se na nivo sreće koji smo imali i pre.

Da biste doneli najbolje odluke za vašeg budućeg „ja“, morate da prestanete da zamišljate tu osobu kao nekog stranca, već da shvatite da ste to vi. Neke studije koje su rađene su pokazale da ljudi koji su mogli da se bliže identifikuju sa svojim budućim sobom, su donosili bolje odluke, kao što je da štede više za penziju.

U ovim studijama, da bi se ljudi naveli ka produktivnijem ponašanju pri fokusu na budućnost, od učesnika je zatraženo da gledaju virtuelne slike sebe u budućnosti, kao način pomoći da se lakše povežu sa svojim budućim „ja“.

Ukoliko više brinemo o svom budućem „ja“ to može da nam pomogne da se lakše suprotstavimo tendenciji da prihvatamo umanjene svoje buduće nagrade, odnosno da prihvatimo neku trenutnu ili kratkoročnu nagradu, umesto dugoročne. Ako zamislite sebe kao mamu, svetskog putnika ili penzionera koji osvaja planinske vrhove, to će možda biti dovoljno da se odlučite da za ručak uzmete salatu i da idete sat vremena u teretanu, nego li da pojedete hamburger i pomfrit i neki slatki desert.

 

Postavljajte realne ciljeve, preduzimajte realne aktivnosti

Kada planirate svoj ponovni „pronalazak“, budite realističniji što više možete. Ne bi trebali da budete previše optimistični u deliberativnoj fazi, jer možda izaberete pogrešan cilj.

Takođe, trebalo bi imati u vidu da u realnosti ciljevi učenja ili procesa su realističniji i ostvarljiviji nego performansni ciljevi ili ciljevi ishoda. Odlučite onda da „ja ću naučiti da kuvam dobro“, umesto „ja ću postati šef restorana sa Mišelin zvezdicama“.

Sa svojih 36 godina Robert Zilcer iz Arizone počeo je progresivno da dobija na težini i tragao je za rešenjem. „Obim mog struka se ubrzano širio i stalno sam morao da kupujem nove pantalone“, kaže Robert. Kao lekar koji se bavio pitanjima mršavljenja i sa istorijom bolesti srca u svojoj porodici, želeo je da bude uzor svojoj deci, a to je zahtevalo suštinske promene i Robert je odlučio da uradi ono što je već dugo želeo – da trči maraton.

Kako da zauzeti doktor, suprug i otac nađe vremena za treniranje? Počeo je tako što je izbegao pretpostavku koja mnoge borce sprečava da premoste početne blokade. Umesto podcenjivanja podrške koju bi dobio od svoje porodice i njihovu toleranciju za njegovo odsustvo koje će njegovi napori za samousavršavanjem izazvati, Robert je uradio nešto što bi malo nas. Pitao ih je. Pitao sam svoju ženu „ Razmišljam da uradim ovo, ali bojim se da ću dosta vremena biti odvojen od svoje porodice.“ Ona je rekla: „Ne brini za nas, mi ćemo biti dobro. Idi uradi to.“

Zilcer je pretrčao tek nekoliko stotina metara pre nego se umorio kada je prvi put krenuo da trči. „Bio sam obeshrabljen“. Ali, naučio je da postepeno uspori svoj tempo i da pretrči i jedan kilometar, dva, tri, a sada 20. Njegov najveći problem sada je dosada tokom dugog trčanja.

Postoji rani period nestabilnosti kada menjate vaše ponašanje, kažu psiholozi. Potrebno je dosta mentalne snage i planiranja i igranja sa vašim rasporedom. Zato se i savetuje da se juri za jednim velikim ciljem tokom određenog vremena. Ako pokušavate sa značajnim promenama na više polja, ni jednu nećete uraditi kako valja.

 

Podesite sebe za uspeh

Vaša promena će verovatno zahtevati stvaranje novih pozitivnih i konstruktivnih navika koje će vas odvojiti od rutine koje ste se držali godinama. U tom procesu vi ćete uspostaviti nove reflekse i unutrašnje podsetnike šta treba da radite u datoj situaciji. Znaćete da u četvrtak u šest sati popodne idete na kurs crtanja. Uzećete vašu opremu i otići, bez da postavljate pitanje da li da ostanete kući.

Stvaranje novih navika je jako važno da se prebrodi inercija. Neki ljudi samo kažu: „Želim da se venčam, ali ću sačekati i videti kako se odvija situacija“, to je prilično nefokusiran način da ostvare svoj cilj. Bolje je reći: „Voleo bih da upoznajem novu osobu svakih nekoliko nedelja“, to bi bio plan kojim ćete verovatnije pronaći partnera.

Kada razložite svoj plan za promenom na aktivnosti koje treba raditi svaki dan, vi integrišete vaše dugoročne ciljeve u sadašnjost. Ako ne radite na njiovom ostvarenju svaki dan ili na svakih nekoliko dana, verovatno nećete ni uspeti da ih ostvarite.

Kako integrišete vaše napore ka promeni u dnevnu listu obaveza, budite brutalno iskreni prema sebi koliko će svaki kritični korak zahtevati vremena. Između ostalog, time ćete smanjiti šanse da budete razočarani i isfrustrirani već u startu. U dugoročnom projektu, neki zadaci će trajati 30 minuta, a neki nekoliko nedelja, a neki koraci će zahtevati i višegodišnji napor da se ostvare. Napravite raspored imajući to u vidu.

Zanimljivo, stručnjaci kažu da će ljudi sa izraženom potrebom za postignućem verovatnije zanemariti svoje dugoročne ciljeve. Takvi ljudi se znatno više posvećuju zahtevima sadašnjice, da ne mogu da izdvoje vreme za svoje buduće snove. Vaš kolega koji uvek rešava goruća dnevna pitanja, na primer, verovatno neće napredovati kroz novi petogodišnji plan poslovanja.

Vi ne možete da upravljate svime u vašem okruženju, nekad se ta pitanja moraju odmah rešavati, ali možete kontrolisati neke eksterne faktore kako bi podesili sebe za postizanje uspeha. Ako je regulisanje telesne težine vaš cilj, napunite vaš frižider svežim voćem. Ako učite novi jezik, stavite knjigu pored stola gde večerate, kako bi se odmah nakon večere prebacili da radite vaš domaći zadatak. Eliminišite potrebu da idete preko sobe (prolazeći pored televizora, telefona ili igračaka koje je vaše dete ostavilo) do fioke kako bi uzeli potreban materijal, to može da napravi razliku veću nego što mislite.

Pridruživanje zajednici ljudi koji slično razmišljaju može da pomogne, takođe. Robert Zilcer je našao partnera za trčanje dužih staza tokom vikenda, a Bruk Randolf je našla posao u agenciji za usvajanje. Druženje sa drugima koji imaju slične dugoročne ciljeve će povećati vašu motivisanost i angažovanost. Takođe, ti drugi ljudi su dragoceni izvor znanja i mudrosti.

 

Očekujte neuspehe

Jako brzo ste kupili klavijature, unajmili učitelja, kupili literaturu i naučili svoju prvu pesmu. Ali onda shvatite koliko daleki put vas još čeka do vaše prve profesionalne svirke. To je trenutak kad treba prikupiti vaš optimizam. Ako ste n aputu i uložili ste sebe, morate da se gurate ka cilju.

Mi imamo ograničenu energiju i snagu volje tokom dana. Ako smo je već iskoristili za teške odluke na poslu, nećemo imati snage da pokrenemo sebe da idemo na izložbu u muzeju to veče ili na čas finansija u večernjoj školi. Ovaj model volje, koji je prvi objasnio Roj Baumaster i njegove kolege se naziva ego iscrpljivanje. Morate da budete svesni i oprezni u vezi toga.

Da bi ostali pozitivni i motivisani, pronađite način da pratite vaša postignuća kako idete ka cilju. Istraživanja pokazuju da kada zapišete cilj, verovatnije je da ćete ga ostvariti. Istraživači su zamolili 85 manje uspešnih studenata da ispune intenzivan program gde zapisuju svoje ciljeve, posle četiri meseca oni su bil znatno uspešniji u školi od kontrolne grupe.

Robert Zilcer zapisuje svoja vremena posle svake duge staze da bi pratio svoj progres. Vođenje dnevnika gde zapisujete korake koje preduzimate svake nedelje i put koji ste prešli u odnosu na početnu tačku, može biti iznenađujuće efikasan način da održite vašu snagu.

Samo, nemojte da postanete previše samouvereni i da eskivirate. U jednom istraživanju, zamoljeno je 64 ekološki nastrojenih studenta da obave kupovinu u online supermarketu. Nakon toga, dobijali su nasumice određene „zelene“ ocene za svoje selekcije prilikom kupovine. Onda im je dodeljeno da obave zadatak pravljenja šešira, koji je bio nepovezan sa ciljem istraživanja i zamoljeni su da počiste nakon toga za sobom. Čak 81% studenata koji su dobili negativan skor nakon obavljene online kupovine je pažljivo recikliralo otpatke od pravljenja šešira u odgovarajuće kontejnere, dok je samo 18% onih koji su dobili pozitivne ocene savesno počistilo otpad. „Dobijete pohvalu, pa odete na kafu“, kaže profesor Golvicer koji je sproveo ovo istraživanje. On dalje kaže: „Kod dugoročnih ciljeva, morate da pazite da ne postanete samozadovoljni.“

I, naravno, morate da očekujete prepreke. Život ima naviku da se na vas baca kamenjem i pogrešno je verovati da mi imamo previše kontrole. Čak i najbolji planovi mogu da krenu naopako i moramo biti spremni na to.

 

Stalno preispitujte svoje odluke

Ne provede svaki čovek svoj život sledeći svoj dečački san da se profesionalno bavi fudbalom. Svet ne stagnira, a ni vi. Snovi koje imate danas možda neće biti vaš cilj za dve, tri ili pet godina. Čak i ako jesu, napredak koji pravite prema njima danas, možda vas neće zadovoljiti u budućnosti.

Sagledajte vaš progres ka promeni svake godine. Neki ljudi koriste svoj rođendan, letnji odmor ili početak nove godine kao vreme kada vrše evaluaciju da li se kreću u pravom smeru ili treba da promene svoj cilj. Nedavno istraživanje u Francuskoj pratilo je 704 starijih ljudi u periodu od 6 godina, pokazalo se da oni koji su bili dovoljno fleksibilni da prilagođavaju svoje ciljeve tokom vremena su bili zadovoljniji svojim životom.

Dan pre godišnjeg maratona u Feniksu, Robert Zilcer uzima svoj redni broj i upisuje se za trku naredne godine, čime se obavezuje da nastavi da trenira. Nakon što je prešao liniju cilja svog desetog maratona, povisio je svoj cilj da se okuša i na Ironman triatlonu i otpočeo je trenig voženja bicikle i plivanja. Uspeo je da završi svoju prvu trku maja prošle godine, a odmah se upisao i za trku u novembru. „Nastaviću da radim ovo“ – kaže Robert.

Drugi, međutim, drže se svojih ciljeva, čak i kad se suoče sa smanjenom motivacijom. Ljudi su „isprogramirani“ da istraju. Mi ne volimo da odustajemo i verujemo da je sramota steći reputaciju nekoga ko odustaje, posebno ako smo spolja motivisani. To je instinkt koj nam može pomoći da izbegnemo kratkoročnu neprijatnost, ali je na putu naše dugoročne sreće. Ljudi mogu da budu istrajni u pogledu svojih ciljeva ili da ostaju u vezama i situacijama koje su prestale da ih čine srećnima.

Lako je pasti u zamku izgubljenih resursa - već ste uložili dosta vremena, novca i napora da ostvarite neki cilj da bi bilo šteta da prestanete da ga sledite. Ali, energija i novac koji ste uložili su izgubljeni zauvek. U trenutku ponovnog ocenjivanja, vaša briga treba da bude da li će i neiskorišćeni resursi biti potrošeni neproduktivno.

Često se usmerimo u pogrešnom smeru zbog izbegavanja, odnosno straha od neuspeha. Ako vas ideja da napravite grešku potpuno izluđuje, velike su šanse da ćete previše oklevati da bilo šta pokušate. Deo mudrosti da se krećete napred je i znati kad cilj više nije u skladu sa vašim željama i potrebama ili kad nije ostvariv. Nekad je odustajanje korisno i neophodno.

Kada prepoznate šta želite da budete i možete da zamislite okruženje u kome će vaš budući „ja“ biti zadovoljniji od sadašnjeg, promene postaju logične i praktično neizbežne. „Zaista verujem da neka vrata treba zatvoriti da bi se pronašle prave prilike“ – kaže Vuki Nvabueze, 43 iz Nju Džersija. Nakon samo tri godine, ona je napustila karijeru u korporativnom pravu za koju je mislila da će je ispuniti. „Ja sam ekstrovert i nedostatak kontakta sa ljudima je bio isrpljujući, a takođe, ja sam već imala iskustvo u poslu koji volim pre studiranja prava, a to je posrednik u rešavanju konflikata. Teško je pristati na nešto manje od toga i neću to više nikada raditi“ – kaže Vuki. Ona je, danas, oduševljena svojim poslom kao trener interpersonalne komunikacije.

 

Slavite uspeh

Kada uspešno ponovo osmislimo sebe, osećamo ponos, postignuće i osećaj zadovoljstva. Randolf nikada neće zaboraviti radost koju je osetila kada je njen sin Vil prvi put zaspao na njenom krilu. Ona ceni te svakodnevne momente majčinstva. „Sinoć me je zagrlio i rekao – „žao mi je što si imala loš dan na poslu, mama“, kaže ona sa drhtavim glasom.

Stiv Silberberg, programer koji je postao preduzetnik i osnovao Fitpaking, oseća euforiju na svakom putovanju kada grupa dostigne vrh na Elizabetinom prolazu u Nacionalnom parku „Sekvoja i kraljevi kanjoni“ ili Emori vrh u Big Band-u. To je osećaj koji nikad nije doživeo kao programer i koji čini da se svi njegovi problemi na putu ka promeni i pronalasku „sebe“ – isplate.

 

Da li je vaša promena realistična?

Pre nego preoblikujete vašu budućnost morate da budete brutalno iskreni o vašoj sadašnjosti. Koliko treba da se promenite da bi postigli ono što želite? Da li imate to u sebi? Razmotrite ova ključna pitanja na koja eksperti ukazuju pre nego krenete dalje:

Da li se vaš cilj podudara sa vašim vrednostima?

Možda ste oduševljeni idejom da napravite sopstvenu kuću, ali da li ste vi zaista tip koji može samostalno da to uradi? Ako vaš cilj nije u skladu sa vašim vrednostima, imaćete manje motivacije da radite ka njemu i osećaćete se manje ispunjeno čak i da ga ostvarite.

Da li je u suprotnosti sa drugim prioritetima u vašem životu?

Obavezujući sebe da dođete do sopstvene velike kancelarije na poslu, možda će doneti prestiž, ali će vam verovatno oduzeti vremena od vaših hobija i veza. Razmotrite šta morate žrtvovati da bi došli do cilja i spoznajte čega se spremni da se odreknete pre nego krenete.

Da li ćete biti u stanju da dugoročno idete ka cilju i iz pravih razloga?

Kada znate ko ste, možete da sagledate šta je potrebno da sprečite da vas vaša ličnost ometa na putu ka ostvarenju snova. Na primer, ako ne podnosite poraz, možda ćete se duže držati puta kojim ste krenuli, čak i kad bi trebalo da prestanete.

Možete li da ostvarujete zadovoljstvo iz svakog koraka?

Ako vas akcije koje preduzimate ili zadatke koje obavljate dovode do toga da budete „u zoni“, osećaćete zadovoljstvo sa samim vašim naporima, čak i kada ne ostvarujete svoj cilj u potpunosti.

Da li ste sigurni da to želite?

Primorajte sebe da zamislite svoju budućnost, imajući u vidu našu tendeciju da se vratimo na početni nivo sreće nakon uspeha. Hoće li prigradska vila zaista biti bolja od iznajmljenog stana u gradu kada imate u vidu i svakodnevni put do grada, nedeljno košenje trave i mesečnu kiriju? Razgovarajte sa onima koji vas dobro znaju i koji mogu da zamisle vašeg budućeg „ja“ skoro kao i vi.

Da li je postizanje cilja u okvirima vaše kontrole?

Ako možete da preduzimate konkretne, praktične aktivnosti da ostvarite svoj cilj, to je dobra stvar. Ako je potrebno da pobedite na takmičenju ili da prevaziđete neke zdravstvene ili geografske izazove, razmislite ponovo.

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: