Vaše dete uvek glasno priča, uzima redom sve stvari u prodavnici bez pitanja, urliče čim treba da sačeka u redu koji minut. Očigledno je da još uvek ne zna da savlada svoje nagone i da ne zna šta je samokontrola, za koju pedagozi i psiholozi kažu da je jedna od najbitnijih veština. Ona je veoma važna za detetov uspeh u školi, ali i kasnije u životu, i predstavlja mnogo više od kontrolisanja temperamenta.
- Učenje samokontroli jedna je od najvažnijih stvari koju roditelji mogu da učine za svoju decu. Za razvijanje ove veštine vrlo je bitan odnos s roditeljima, jer su brojna istraživanja pokazala da emocionalna vezanost s mamom i tatom pozitivno utiče na njen razvoj - otkriva Dragana stanković, psiholog i urednica portala "Psihologijaonline".
Tako deca čiji roditelji uvek imaju sluha za njihove potrebe, razgovaraju s njima o emocijama i podržavaju ih u svemu, imaju veću šansu da razviju samokontrolu. Takođe, mame i tate treba da znaju da se učenje ove veštine razvija sporo i oprezno, ali bez kažnjavanja. Zato naučite dete da postane svesno svojih impulsa pre nego što ih ostvari na pogrešan način.
- Nekada učenje takvog ponašanja zahteva vreme, pa stoga budite uporni u tome. Od toga da li će dete razviti samokontrolu u detinjstvu zavisi i kako će se kasnije snaći u školi, kako će učiti, da li će imati usmerenu ili rasutu pažnju, kao i kako će upravljati emocijama - ukazuje Stankovićeva.
Ova veština se razvija od rođenja, a neke od najvećih promena dešavaju se između treće i sedme godine. Mala deca nemaju samokontrolu odraslih osoba, već je stiču s vremenom uz pomoć ljudi koji ih okružuju, nasleđa, ali i sopstvene aktivnosti.
- Samokontrola je učenje odlaganja zadovoljstva. Dakle, svaki put kada dete uspe da kontroliše svoje nagone u nekoj aktivnosti ili situaciji, ono je naučilo novu strategiju, koju kasnije može primeniti i u drugoj prilici - objašnjava naša sagovornica.
Ukoliko su deca uspela u detinjstvu da kažu "ne" ponašanju koje je društveno i moralno neprihvatljivo, onda će kasnije, na primer u tinejdžerskom periodu, mnogo lakše reći "ne" drogama i ranim seksualnim odnosima. U suprotnom, u tim osetljivim godinama biće više konformistički nastrojeni i neće umeti da upravljaju sopstvenim impulsima. Zato je poenta da od malih nogu učite decu da budu strpljiva i da odlažu zadovoljenje svojih želja. Ako vaš mališan plače u prodavnici samo zato da bi mu kupili slatkiš koji želi i vi mu ga kupite, takvim postupkom mu dajete do znanja da ste slabi na njegove suze i da on treba smo da zaplače da bi dobio sve što poželi.
- Mnogi roditelji popuste kad dete zaplače zato što nemaju ni snage ni volje da se bore s njim ili zato što im je teško da mu nešto uskrate. Ali ako mu puštate sve na volju, zapravo mu uskraćujete priliku da nauči nešto što će mu u životu i te kako koristiti, jer nisu sve frustracije štetne, ima i onih zdravih - kaže Stankovićeva i upozorava da krajnje popustljivo ponašanje roditelja prema dečjim prohtevima dovodi do zastoja i deformacije u razvoju ličnosti.
NESTRPLJIVI VI, NESTRPLJIVA I DECA
Najjednostavniji način da mališane naučite samokontroli jeste da im pružite dobar primer, jer ako ste vi nervozni u saobraćaju ili idete preko reda u prodavnici, onda će se i oni sutradan tako ponašati. Međutim, dr Dejvid Volš, američki psiholog i autor brojnih knjiga o roditeljstvu, smatra da današnje društvo potkopava vrednosti samokontrole. I odrasle i decu bombarduju informacijama kako treba da se prepuste svojim željama i da rade šta god požele, a to i nije baš uvek pametno.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment