Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 

Uvreženo je mišljenje da biramo prijatelje zbog onoga šta su oni. Ali, izgleda da ih u stvari volimo zbog načina na koji oni podržavaju ono što smo mi.

Sa svojom najboljom prijateljicom Anom, Sanja se srela na časovima kreativnog pisanja pre mnogo godina. Povezale su se za tren tokom diskusije oko neshvatljive priče jedne „jadne duše“, koja se bavi ženom koja je imala operaciju na kojoj je, kako je delikatno objašnjeno, „izgubila ono što je čini ženom“. Odjednom iz Sanjinih usta je izletela Erikova replika iz Monti Pajtona: „Gur, gur, mig, mig, znaš na šta mislim?“ Svaki drugi učenik u sobi je pogledao Sanju kao da je izgubila razum, samo se Ana zacenila od smeha. I, tako je rođeno prijateljstvo.

Kad se pitaju ljudi: „Šta daje smisao vašem životu?“, prijateljstvo je uvek u vrhu te liste. Ipak, dinamika prijateljstva je i dalje misteriozna i nemerljiva. Kao i za romantične ljubavi, i za prijateljstva se misli da se „prosto dogode“. Nova istraživanja pokazuju da je ples prijateljstva iznijansiran – daleko kompleksniji nego što se mislilo. Sa priličnom tačnošću, sociolozi i psiholozi uspevaju da prikažu koje su to sile koje privlače i vezuju prijatelje međusobno, počevši sa prelazom od poznantstva ka prijateljstvu. Oni su utvrdili obrasce stvaranja intimnosti između prijatelja i utvrdili ono nedefinisano „nešto“ što uzdiže prijatelja na željeni status „najbolji“. Ove interakcije su male, ali jako značajne, one su „tamna materija“ prijateljstva.

Ulaz u zonu prijateljstva


Pre nekoliko godina, istraživači su uradili studiju u kojoj su pratili prijateljstva u jednoj dvospratnoj zgradi. Ljudi imaju tendenciju da budu prijatelji sa susedima na istom spratu, mada  su oni u prizemlju blizu poštanskih sandučića i stepenica imali prijatelje na oba sprata. Prijateljstva su najmanje verovatna između onih sa prvog i onih sa drugog sprata. Kako je studija pokazala, prijatelji su oni sa kojima često ukrštate puteve; naši prijatelji često budu naši saradnici, kolege ili ljudi sa kojima se srećemo u teretani.

To i ne čudi, da se veza stvara između onih koji komuniciraju. Ipak, taj proces je složeniji – zašto počinjemo da ćaskamo sa jednom osobom na času joge, a ne sa drugom? Odgovor se čini očiglednim – naš potencijalni prijatelj voli baštovanstvo, kao i mi, ili deli našu strast za kulinarstvom, za autobilizmom. Ona se smeje na naše šale, kao i mi na njene. Ukratko, imamo zajednička interesovanja.

Ali, ima još – samootkrivanje se smatra momentom kada se napušta carstvo poznantstva i ulazi u fazu pravog prijateljstva. „Mogu li da razgovaram sa tobom na minut?“, mogu baš biti reči koje kažete nekome ko će postati vaš prijatelj.

Tranzicija od poznantstva ka prijateljstvu se obično karakteriše porastom samootkrivanja, kako u širinu tako i u dubinu. U ranim fazama prijateljstva ovo teži da bude postepen, recipročan proces. Jedna osoba preuzima rizik da otkrije neke lične informacije o sebi i tako „testira“ da li će druga strana uzvratiti.

Reciprocitet je ključ. Pre nekoliko godina, nakon diplomiranja, Jelena je dobila svoj prvi posao u jednoj agenciji. Postala je, kako je Mina mislila, prijatelj sa drugom asistenticom, koja je radila, kao i ja za agenta jako loše naravi. Ručale su svakog dana zajedno i njihovo drugarstvo je bilo jako „disciplinovano“, kao u vojsci. Onda je Jelena našla novi posao malo dalje od Mininog. I dalje su se sastajale za ručak jednom nedeljno, i umesto da se žale na svoje šefove, Mina je jednom izrazila svoje sumnje oko toga da još nije spremna da živi zajedno sa svojim momkom. Jelena je učtivo saslušala, ali nije otkrila ništa lično iz svog života. Na kraju njihovi ručkovi su se sveli na jedan mesečno, dok Jelena nije potpuno napustila Minin život. Mina je želela da podeli svoje probleme sa Jelenom, ali ona nije htela da podeli svoje sa Minom. Neophodan reciprocitet je nedostajao, tako da njihova bliskost nikad nije prerasla u prijateljstvo.


Zašto se neki i samo neki prijatelji ostaju prijatelji


Kad se prijateljstvo uspostavi kroz samootkivanje i reciprocitet, lepak koji vezuje je intimnost. Prema istraživanjima, ljudi u uspešnim istopolnim prijateljstvima poseduju razvijeno, intuitivno razumevanje davanja i uzimanja koje intimnost predstavlja. Oni koji znaju šta da kažu na samootkivanje druge osobe će verovatnije stvarati kvalitetnija prijateljstva. Emocionalna ekspresivnost, bezuslovna podrška su važni sastojci ovde, praćeni lojalnošću, prihvatanjem i poverenjem. Naši prijatelji su tu za nas, ali retko prelaze granicu. Prijatelj koji uvek ima previše mišljenja o našj garderobi, našem partneru ili o našem ukusu što se tiče filmova i umetnosti verovatno neće biti naš prijatelj dugo.

Kad se ljudi pridržavaju ovih pravila - instiktivno – njihova prijateljstva zaista ispunjuju. Ivana je jedna od Mileninih najstarijih prijateljica, bile su cimerke na postdiplomskim studijama i zajedno su prošle i selidbe na drugi kraj zemlje, razvode, smrti i rođenja. Ivanina sposobnost da bude prijatelj isijava tokom teških raskida. Ona zna kad da sluša i pravi zvuke razumevanja, kada da se ponaša dobro i sa gorčinom odnosi prema ponašanju bivšeg, kada da te zagrli i kada da ti kaže da prestaneš da budeš opsednut i popiješ čašu vina. Zna kada da ti ponudi kauč za spavanje. Zbog njene ovakve sposobnosti, ona ima više prijatelja od bilo kog drugog koga Milena zna – sigurno više od onoga što su im majke pričale, pet - srećni smo ako možemo za života da steknemo toliko prijatelja koliko imamo prstiju na jednoj ruci.

Ukoliko nema ovih emotivnih poklona, korisnost prijatelja bledi, kako je jedna studija pokazala. Učesnici studije su ocenili kao perifernu, sposobnost prijatelja da pozajmi, na primer 20 dolara ili da pozajmi na korišćenje kola. Ova činjenica se često pretvara u istinu u filmovima, gde odvratano, usamljeno bogataško dete ne može da razume zašto ga njegovo konstantno plaćanje računa ne čini popularnim. Novac zaista ne može kupiti ljubav.

Ako ništa drugo, davanje, ne primanje je ono što čini da cenimo prijatelja još više. Američki državnik i izumitelj Ben Frenklin, prvi je primetio paradoks, tkz. Ben Frenklin efekat – „Onaj ko vam je jednom pomogao i bio ljubazan prema vama će biti spremniji da to ponovi, nego onaj koga ste vi zadužili.“ Ukratko, iako materijalne usluge nisu ni blizu emocionalnim talentima naših prijatelja, mi i dalje želimo da potvrđujemo svoj lični sud o nekome, ulažući specijalne kvalitete i dodatnu energiju prema onima kojima smo izabrali da pomognemo.

U jednoj klasičnoj studiji, učesnici konkursa su osvajali novac od istraživača. Kasnije je istraživač prišao nekima od njih i objasnio da je on, zapravo, koristio svoj novac i da mu je malo ostalo, pa ako mogu da mu vrate.Većina se složila. Kasnije je istraživač otkrio da oni koji su zamoljeni da vrate novac, bolje ocenili istraživača od onih kojima on nije prišao. Psiholozi se slažu da fenomen potiče iz želje da se pomire osećaj i akcija i da se naši instinkti i ulaganje pokažu kao tačni: „Zašto činim sve da pomognem ovom čoveku? Pa on mora da je prilično dobar čovek.“ Naklonost koju osećamo prema našoj drugarici sa joga časa će nastaviti da raste, ako jednog dana ona pita za prevoz do kuće, a mi učinimo sve da bi joj to ispunili.


Ogledalce, ogledalce – Istina o našim najboljim prijateljima


Ako bliskost čini osnovu prijateljstva, čini se da je najbolji prijatelj onaj sa kojima delite „super“ veliku intimnost. Ako se poverimo da nam je novac na izmaku ili da se naš momak loše ponaša, verovatno ćemo to reći sa dosta detalja i naširoko. Od našeg najboljeg prijatelja očekujemo dostupnost i „van vremena dežurstva“. Ako imamo neku hitnu situaciju - realnu ili izmišljenu, i imamo potrebu da pričamo, očekujemo da naš najbolji prijatelj, ostavi sve i dojuri do nas.

Kako neki socijalni psiholozi ističu, postoji još jedna komponenta u vezi sa najboljim prijateljima koja možda nadmašuje i intimnost – podrška socijalnog identiteta, način na koji naš prijatelj razume i podržava način na koji mi sebe doživljavamo u društvu ili u nekoj grupi. Ako sebe vidimo kao majku prvo, pa tek onda kao trbušnu plesačicu subotom ujutru u lokalnom plesnom studiju, naša najbolja prijateljica će verovatno biti mama isto zato što ona podržava naš primarni socijalni identitet (nasuprot našem ličnom identitetu, kao neko, ko recimo voli crno beli film ili dolazi iz Bronksa). Naš socijalni identitet može da se poveže sa našom religijom, našom etničkom grupom, našom društvenom ulogom, ili članstvom u nekom specijalnom klubu.

Još jedna studija je pokazala važnost podrške socijalnog identiteta. Praćena je grupa studenata na koledžu od prve do završne godine. Tokom tog perioda, studenti su zamoljeni da opišu nivo bliskosti, kontakte, opštu podršku i podršku socijalnog identiteta sa njihovim prijateljima istog pola. Rezultati su pokazali da bliskost, kontakti i podrška određuju da li će se prijateljstvo održavati, ali da samo jedan faktor, a to je podrška socijalnog identiteta određuju da li će se prijatelj uzdignuti na status „najboljeg“. Najbolji prijatelji su često bili deo iste grupe, istog bratstva, istog tenis tima. Mada su prijatelji koji su pružali takvu podršku bili i izvan grupa. Nekad sve što prijatelj treba da uradi da bi zadržao status najboljeg prijatelja je da da potvrdu identiteta svog prijatelja u datoj grupi („Ti si pravi hrišćanin“) ili potvrdu statusa same grupe („Baš je kul što sviraš saksofon za Stenford bend“). Razlozi za ovakve rezultate, kažu istraživači, mogu se kretati od većeg nivoa intimnosti do razumevanja kako da se pomogne u ispunjavanju pragmatičnih potreba radi poboljšanja samopouzdanja.

Postajemo najbolji prijatelji sa ljudima koji jačaju naše samopouzdanje kroz afirmaciju našeg identiteta kao članova neke grupe, i to važi za oba pola. Muškarci koji su svoj željeni identitet formirali kroz učešće u školskom fudbalskom timu će najverovatnije svog bivšeg saigrača nazivati „najboljim prijateljem“.

Naša želja za podrškom identiteta je tako jaka, da može napraviti razliku i kod problema zavisnosti. Tako je jedna studija pokazala da ljudi koji se bore sa problemima zavisnosti u mnogo većoj meri će uspeti da se izbore sa tim u roku od tri meseca od kad su osetili jači konflikt između upotrebe droga i njihovih društvenih uloga i samog doživljaja sebe. Za one koji su osećali da su društveno u skladu sa upotrebom droga, mala je verovatnoća da će ostaviti narkotike.

Mi se držimo ljudi koji podržavaju naš socijalni identitet, a odvajamo od onih koji to ne čine. Čak i menjamo prijatelje kada oni originalni prestanu da daju podršku našem viđenju sebe.

Većina nas preferira da misli da mi volimo naše prijatelje zbog onoga što oni jesu, a ne zbog načina na koji nas oni podržavaju, jer to zvuči malo narcisoidno, ali studije to pokazuju.

Ono što se dešava mnogim ljudima je da menjaju prijatelje kada im se život promeni iz temelja. Primer su bivši članovi grupa za podršku obolelima od raka dojke koji su se uspešno izlečili. Iako su se te žene izlečile i nastavile svoj život sa svojim porodicama i svoje karijere, njihov socijalni identitet kao „preživele“ često ostaje vrlo jak da su njihova primarna prijateljstva postala ona sa drugim „preživelima“, jer samo one mogu da razumeju ono što su prošle i da shvate njihov pogled na život. Posle tako velikih životnih događaja kao što su brak, roditeljstvo ili razvod, mi možemo lako promeniti naše najbolje prijatelje, takođe.


Izgrađeno da traje – Kako da ostanemo prijatelji


Počev od mladalačkih dana pa nadalje, naš pojam šta čini dobro prijateljstvo se ne menja previše, ali naša sposobnost da zadržimo prijatelja se menja.To je tužna realnost; mi znamo šta znači biti i imati prijatelja, ali kako završimo fakultet, uđemo u brak, dobijemo decu, razvodimo se, čuvamo ostarele roditelje – često nismo sposobni da odvojimo vreme i energiju da održimo prijateljstvo za koje kažemo da nam znači. Kao i za sve drugo u životu, ako želimo da ostanemo prijatelji sa nekim, to zahteva malo truda. Jednostavno rečeno, moramo da se pojavimo.

Prema nekim istraživanjima, postoje četiri osnovna ponašanja za održavanje veze. I ona važe bilo da imamo 17 ili 70 godina.

Komunikacija olakšava prva dva osnovna ponašanja – samootvaranje i podršku, oba neophodna za stvaranje intimnosti. Moramo biti spremni da se otvorimo, da podelimo naš život sa prijateljem, da ih upućujemo u to šta se dešava sa nama. Ali, takođe, i mi moramo biti spremni da saslušamo i damo podršku njima. Srećom, studije pokazuju da fizička blizina nije presudna za održavanje prijateljstva. Selidba u drugi grad, drugu državu nije više kraj prijateljstva zahvaljujući internetu pre svega. Korišćenjem e-mail-a ili internet poziva možemo da zadržimo bliskost. Održavanje žive e-mail korespodencije jeste adekvatana zamena našeg fizičkog prisustva.

Interakcija je trećan bitan faktor u održavanju prijateljstva. Morate da pišete, da zovete, da posetite. Odite u najbliži kafić i ispričajte se. Nije bitno da je to neka specifična aktivnost, već je bitna sama interakcija.

Poslednje i relativno najteže ponašanje za održavanje prijateljstva je ostati pozitivan. Psiholozi ukazuju na značaj samootvaranja, ali ipak granica treba da postoji. Na kraju krajeva, intimnost koja čini prijateljstvo mora biti prijatna, za bogatije prijateljstvo, što se više osećamo dobro povodom njega, to ćemo biti i spremniji da uložimo više energije da prijateljstvo opstane.

Na kraju, Sanjina najbolja prijateljica Ana otišla je na master studije iz oblasti socijalnog rada. Sada ima veliki broj pacijenata koji joj okupiraju vreme. Iako živi relativno blizu, one su prebacile svoju komunikaciju na e-mail-ove i telefonske pozive kad imaju pauzu i kad god mogu da se uklope sa vremenom. A to i rade, uvek nađu vreme da se uklope, zato i ostaju bliske prijateljice.

Pretraga

VAŠ PSIHOLOG

Dragana Stanković, psiholog
Kontakt telefon: +381 60 4413942

 

 

 

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: