Mladi u Srbiji starosti 25–34 godine žive sa roditeljima u 59 odsto slučajeva, pokazuju podaci „Eurostata“ iz 2019. godine. Neretko se dešava i da pod istim krovom zajedno žive tri generacije, pa zbog generacijskog jaza dolazi do porodičnih problema i nesuglasica. Nekima je to privremeno rešenje, nekima stalno, a sve zavisi od finansijske situacije same porodice.
– Svaka generacija ima svoj pogled na svet. Potrebe i želje ukućana su različite, pa nezadovoljenje istih može da predstavlja kamen spoticanja i uzrok stalnih svađa, naročito kad je reč o potrebama najmlađih i najstarijih članova. Roditeljima je lako da se naviknu na buku koju prave njihova deca, što se za starije osobe ne može reći – kaže Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut u superviziji.
Mora da se poštuje svačije vreme
Baka i deka imaju neke svoje rutine, žele da se odmore u određeno vreme, a to nekad ne mogu zbog unuka koji su preglasni. I televizor u kući često zna da bude predmet rasprava zbog sadržaja i kanala koje ukućani žele da prate.
– U porodicama u kojima pod istim krovom žive tri generacije, jaz je neminovan, pa je zato bitno da se na samom početku uvrste pravila koja će svi poštovati. Mogu da se odnose na to kad će biti vreme za učenje koje će poštovati odrasli, a kad za odmor koje će poštovati deca. Što je više ljudi u jednoj porodici, obaveze su veće, pa je dobro i definisati ko će koju obavezu izvršavati i na koji način – ukazuje Stankovićeva i dodaje da su kompromisi uvek dobro rešenje za mir u kući.
Međutim, ovakav život u zajednici ima i pozitivnih strana. Baka i deka su uvek tu da priskoče u pomoć za čuvanje dece ukoliko su oba roditelja zaposlena. Tu su da ih odvedu u vrtić ili školu, do obližnjeg parka, da im daju da jedu i zadovolje neke od osnovnih potreba.
Da se zna ko je kome autoritet
Takođe, porodice sa tri generacije odišu toplom porodičnom atmosferom i zajedništvom, što na decu utiče pozitivno.
– Ukoliko u takvim porodicama vladaju mir, harmonija i poštovanje autoriteta, to može samo pozitivno da utiče na dete. U suprotnom, stalne svađe između roditelja ili roditelja sa bakom i dekom i te kako mogu negativno da utiču na mentalni razvoj deteta – ističe naša sagovornica.
Takav zajednički život može da šalje i negativnu poruku o osamostaljivanju jer što deca kasnije shvate da treba da se osamostale, to će im ta promena teže pasti. Uvek će znati da ima ko da ih zaštiti, teže će samostalno donositi odluke i izvršavati obaveze, a možda neće ni znati da ih izvrše jer su bili previše zaštićeni u takvim porodicama.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs
Comments powered by CComment