Opsesivne misli PDF Štampa El. pošta

Po┼ítovani, ve─ç odre─Ĺeno vreme, oko dva meseca, imam neke poreme─çaje koji me dosta uznemiravaju. U po─Źetku su to bile neke misli tipa "┼íta ako izgubim kontrolu nad sobom","┼íta ako mi se neko smeje zbog toga", "┼íta ako mi bude dosadno pa izgubim volju za ┼żivotom". Oti┼íao sam kod psihijatra u gradskoj bolnici i ona mi je rekla da je to po─Źetak depresije na ┼íta sam se ja dodatno upla┼íio i krenule su misli tipa "┼íta ako povredim sam sebe ili do─Ĺem do toga da odlu─Źim da se ubijem" ┼íto je vrlo uznemiruju─çe za mene. Kasnije sam oti┼íao do drugog psihijatra koji mi je rekao da imam poreme─çaj opsesivnih misli i anksioznost na ┼íta mi je prepisao odre─Ĺene lekove. Ina─Źe, radim sve normalno, bavim se sportom, imam porodicu i dete, dru┼żim se kao i pre, samo mi je u podsvesti taj moj poreme─çaj i nekako nije ba┼í isto kao pre. Pla┼íim se da stvarno ne izgubim volju za sva─Źim i jo┼í uvek su mi prisutne te uznemiruju─çe misli. Da li mislite da je to normalno da jo┼í uvek imam takve misli i da li mislite da moje stanje mo┼że da se pogor┼ía zbog toga sto gotovo celog dana ne mogu da izbacim te misli iz glave samo ┼íto me sad malo manje optere─çuju.

Bojan

 

Pre bi se reklo da je kod vas prisutan poreme─çaj opsesivnih misli i anksioznost nego depresija. Opsesivno-kompulzivni poreme─çaj je poreme─çaj koji po savremenim klasifikacijama spada u skupinu anksioznih poreme─çaja. Opsesivne misli su misli koje se neprekidno, uporno ponavljaju i koje mogu biti slabijeg i ja─Źeg intenziteta pa se osoba mo┼że od istih odbraniti skretanjem misli na ne┼íto drugo, ili se od njih ne mo┼że odbraniti jer se misli stalno, iz po─Źetka name─çu i nerviraju pacijenta. Po pravilu, osobe sa ovakvim problemom skoro nikad ne izvr┼íavaju svoje prisilne misli (da se ubiju, nekoga povrede, nesto urade ┼íto je protiv njihovih moralnih skrupula). Poreme─çaj mo┼że biti manjeg ili ve─çeg intenziteta pa neki ljudi uspe┼íno ┼żive i funkcioni┼íu socijalno i radno sa njim, a neki ne mogu da napuste ku─çu i intenzitet tegoba ih dovodi psihijatru, ┼íto je va┼í slu─Źaj. Poreme─çaj se le─Źi, postoje adekvatni lekovi koji se mogu davati i umanjiti opsesivne misli, koriste se i psihoterapijske intervencije. Ono na ─Źemu bi vi trebalo da radite jeste na svom opu┼ítanju, skretanju svojih misli na neke lep┼íe stvari, na porodicu, dete. Ako mo┼żete, priu┼ítite sebi neku seansu psihoterapije kako biste nau─Źili da bolje izlazite na kraj sa iracionalnim mislima. ┼áto se lekova ti─Źe, oni svoj maksimalni efekat posti┼żu tek nakon nekog vremena uzimanja pa ─Źak i za tri meseca. Tek tada ─çete osetiti povoljan uticaj lekova koji jo┼í uvek ne ose─çate u dovoljnoj meri. Sve konsultacije obavite sa va┼íim psihijatrom i budite potpuno otvoreni da mu ka┼żete i pitate ga o svemu ┼íto vas zanima. Verovatno postoji neki razlog za┼íto ste sada takvi i za┼íto vam te misli dolaze, ali ┼íta god da je u pozadini uvek se stanje kojim smo nezadovoljni mo┼że menjati, samo ako postoji dobra volja i odluka u kom smeru ┼żelimo da na┼í ┼żivot ide dalje. Od vas mnogo toga zavisi.

 

Komentari (42)
  • Nemanja  - Prisilna neuroza

    Prvo osecaj nelagode, osecaj da ce se nesto uzasno desiti, da cu izgubiti razum i da cu poludeti, a sada i opsesivne misli...
    nekako sam nelagodu uspeo da suzbijem, ali opsesivne misli su veoma teske...tipa sta ako izgubim volju za zivotom ili nekog drugog ubijem, non stop mi se te misli vrte po glavi iako to nije u mom moralu i to ne bih ucinio...veoma se neugodno osecam jer imam osecaj sta ako se to ispuni, u stanju sam konfuzije, zasto tako mislim, zasto imam takve prisilne i agresivne misli, sta je to u stvari, da li je to opasno i da li je to teska bolest ako se to i zove bolescu ili nekim ludilom?

  • Anonimus

    Po┼ítovani, ne znam kako vi┼íe da se rije┼íim svojih stra┼ínih misli tipa da ─çe mi roditelji umrijeti, da ─çu i─çi na popravni, da nikad ne─çu na─çi momka, da NIKAD ne─çu biti sretna u ┼żivotu. Zbog toga osje─çam bol u srcu koji je nepodno┼íljiv. Bila sam kod ljekara, re─Źeno mi je da je sve to na psihi─Źkoj bazi. Dobila sam uputnicu za psihologa, ali sam odbila uzeti je. Vidim sad da sam pogrije┼íila. Moju okolinu jako nervira ┼íto stalno pla─Źem pa zbog toga ─Źesto ulazim u konflikt, svi mi govore da sam previ┼íe osje─çajna i da ─çu obolit zbog moje sekiracije, toga me je jako strah. Uzimam kri┼íom tablete za smirenje, roditelji mi to ne daju, ali ja uporno uzimam, zbog toga me savjest grize. Sve prijateljice negoduju to ┼íto od mrava pravim slona, govore mi da se moram promjenit, ali NE ZNAM vi┼íe kako?! Meni samoj je dojadilo svakodnevno jadikovanje i pla─Ź i tra┼żenje beskorisnih savjeta. Optere─çujem se nebitnim stavrima kao ┼íto je ┼íta ljudi misle o meni itd. Imam sve uslove za lijep i sretan ┼żivot, idem u medicinsku ┼íkolu, ┼żelim da upi┼íem medicinu i da sprecijaliziram psihijatriju, ali znam da nema ni┼íta od toga, sve zbog moje nesigurnosti. Mogu samo sanjati o tome jer kako stvari stoje meni ─çe trebati ne psiholg ve─ç pishijatar.

  • ja  - da....

    Potpuno vas razumem...i meni je to jako zamarajuce i stalno placem i bojim se da cu nekome nauditi, sebi ili jednostavno izgubiti volju za zivotom ili da on nece imati smisla...imam nekada nesto kao glasove ili misli u glavi koje se sukobe i kao da pricaju jedno sa drugim...pomislim...ja sam luda...ali dosad sam procitala sto foruma i saveta gde kazu da to nije opasno i da ce vremenom prestati, a ako se pogorsa da odem psihologu ili psihijatru...cudno i lose se osecam ali moram biti jaka i trgnuti se od tih misli

  • Jana  - Odgovor

    Postovana djevojko, mislim da je uzrok problema tvoj nacin razmisljanja o tome da ce ti se desiti lose stvari u zivotu i zbog toga osjecas strah i grizu savjesti zbog svojih misli. Pozeljno bi bilo kada bi mislila da ce ti se desiti pozitivne i lijepe stvari u zivotu. Ne mozes predvidjeti sve sto ce ti se desiti u buducnosti, ali zato mozes da mislis pozitivno. Sve dok budes negativno mislila osjecaces strah i grizu savjesti.

  • Anonimus

    Zasto je nebitno sta ljudi misle o tebi, pa i nije nebitno, to je drustvena prihvacenost. Samo sto te nikad ne mogu svi voleti i uvek postoji neko kome se svidjas, meni to deluje kao neki zakon ljudi. Ali, u nekoj sredini mozes biti neprihvacen/a i onda se to moze ili prihvatiti kao stanje, naci se drugo drustvo ili se prilagoditi. Naravno postoji i patnja sto nas odredjeni ne prihvataju ovakvima, ali prvo pitanje je da li je patnja zasnovana na cinjenicama (npr. mislimo da nas neko ne voli zato sto smo ruzni, a u stvari smo ga nekad zgazili stolicom, a nismo ni svesni). Mozda neko svoje probleme olaksava iskaljivanjem na nekom drugom. Mozda i ti drugi imaju predrasude prema nama kao i mi prema njima. Mislim da neka stanja prolaze s godinama (kao sto se neke stvari i gube).

  • JB007  - Nema mesta za strah, ovo su tvoje reci:

    Radim sve normalno, bavim se sportom, imam porodicu i dete, druzim se kao i pre, samo mi je u podsvesti taj moj poremecaj i nekako nije bas isto kao pre. Kako mozes stvari da izbacis iz podsvesti? Moraces da popricas sa nekim psihologom. Psiholozi imaju moc price, dok psihijatri moc lekova. Bice bolje, ti vodis aktivan zivot, to ne nalikuje na depresiju. Produzi sa tim tempom zivota i izbaci iz sebe to sto te muci, taj strah je neosnovan (zdrav covjek) nemas razloga za brigu. Pozdrav iz Makedonije!

  • Cveti  - Negativne misli vas truju!

    Ne postoji covek koji nije prosao kroz krize o kojima ovde citam! Strah od ljudi, od sebe, od zivota upoznala sam negde u pubertetu i nije bilo prijatno nimalo! Sa tim dolazi sumnja u sebe i beskrajni pokusaji da "podignes" sebe na ovaj ili onaj nacin. Onda lagano poceh da shvatam da je istinita recenica da kakve su Vam misli, takav Vam je zivot pa pokusah svoje misli da promenim. U medicini je dobro poznata pojava toksina i antidota tako da shvatih da mene misli moje truju i da mi je neophodan antidot. Pozitivno misliti se uci, verujte! I moze se nauciti! Kad god ti padne negativna misao, bila ona i najbezazlenija daj sebi protivotrov u vidu pozitivne misli. Ne cekaj da se negativna misao razvije, NIKAKO, DELUJ ODMAH! Misli kako lep je dan, lep je cvet, lepo je nebo, lepo je dete koje je proslo, lep je osmeh, lepa je duga... To je lek, pravi pravcati lek. Ne odustaj od pozitivnih misli. Pomozi andjelu u sebi da pobedi na tom bojnom polju koje se odvija u tebi.

  • zarkov68  - re: odgovor

    Necu ti govoriti sa strucnog aspekta sto i kako da radis, iskoristicu narodni govor da ti kazem nesto, a sve ostalo zavisi od tebe, a to je, nemoj sebe da vidis kao vinovnika za neke stvari, potrudi se da otkrijes koji je posao, sta mozes da radis, a da je realno da mozes da nadjes posao za ono sto ucis, onda ceni vise novac koji zaradujes i pred nesto da kupis napravi listu sta zelis, a onda od te liste izberi ono sta ti je pre najneophodnije i idi u drustvo ljudima koji su tvoje kolege sa posla, skole ili komsiluka i uvek bar jednom u nedelju napravi promenu i idi na neko drugo mesto, lokal, sala, stadion i pokusaj da ostvaris kontakt sa nekim i ono sta radis trudi se da to radis kako treba i citaj i uci sto vise podataka o tvom poslu ili ono sta ucis, a sa familijom provodi vise vremena u razgovoru o bilo kojoj temi, samoizolacija i nemanje razgovora je samounistenje, sam razgovor je velika uteha i zelja da ides dalje u uspeh, a samoca i zatvaranje u sebe je velika greska.

  • Miljan  - Realnost

    Sve te negativne misli koje se javljaju ne dolaze bez razloga i ne dolaze od ne znam gde, vec od samih nas. Bilo sta sto nas muci. Vecina nas nije u skladu sa sobom, praveci greske, a ne uceci na njima, vec bezeci zapada u sve gora stanja. Zapitaj se zasto razmisljas tako, sta je dovelo do toga da te to sad tako muci. Psiholog ti moze pomoci, ali najvise zavisi od tebe koliko ti zelis sam sebi da pomognes. Ne ocekuj resenje spolja, jer je problem unutra, a unutra je i resenje. Ti najbolje znas kakav si zivot vodio, dok ti to objasnis nekom drugom pa da ti da savet... mnogo energije ode bezveze i niko ti nista ne garantuje. Probudi zelju u sebi da se toga oslobodis i postanes srecan. Za pocetak prestani da bezis, shvati da to mozak nesto signalizira, razotkrij to i postani skroz svestan da ti imas neki problem i da tebe stvarno nesto muci, napisi na papir ili sl. da postanes svestan toga. NIKAKO nemoj da potiskujes ili ignorises jer ce biti sigurno jos gore i jos dublje ces da tones, nemoj da se zavaravas da ce proci samo od sebe ili da sebe lazes na bilo koji drugi nacin, to NIKAKO nemoj sebi da radis, jer to potice iz podsvesnog dela licnosti, a u podsvesti stoji samo ono sto je tu duboko usadjeno i zahteva rad i edukaciju da se odatle izbaci. Potrazi knjige, nauci sta je svest, podsvest i nesvest, edukuj se o samom zivotu... Ti sam, ne trazi od drugih da ti rese to jer ti najbolje znas sam to da resis...

  • Crow

    Iako je anksioznost smatrana kao poremecaj, tacnije, da li bi osoba sa opsesivnim mislima trebala da se obrati strucnom licu, stvar je, u sustini veoma jednostavna. Sve je do tebe. Brines se da ce ti zivot dosaditi? Da ce ti roditelji umreti? Da ces pasti na popravnom? Jednostavno, zasto? Niko te ne moze ubediti da se nista od toga ne moze desiti, ali zasto razmisljati o takvim stvarima kada su relativne? Mogu se dogoditi, to stoji, ali sa problemima koji mogu ostaviti posledice treba se suociti kada se realni problem dogodi. Dzabe je opterecivati se pre. Znam po sebi. Melanholican karakter + blaga depresija su stvari na koje sam ja navikao. Pa, i dalje tvrdim, nema razloga da strepis od necega unapred :D glavu gore, i ne pravi sebi problem bez problema.

  • Zzaia  - Uznemirujuce misli

    Bojane, imam potpuno iste simptome kao i ti, gotovo istu pricu (osim sto nisam udata i nemam dece). Citala sam i komentare i dodala bih da ove misli nikako ne mozemo porediti sa fazama iz puberteta jer ni simptomi ni sam nacin razmisljanja nisu isti. Preporucujem REBT terapiju koja mi je u svemu najvise pomogla da prevazidjem strahove koji su posledica OKP, info se ne moze lako naci na netu, pa ako nekome treba i ako je voljan da proba ovakav nacin resavanja problema neka me kontaktira na mail s_neshic@yahoo.com, mislim da vredi pokusati. Ovu poruku saljem sa novog posla, a prosle godine u ovo vreme nisam mogla da odem ni do prodavnice :) Veliki pozdrav za sve. Sanja

  • Ena  - Opsesivna neuroza

    Opsesivna neuroza i generalizovana anksioznost je bila moja dijagnoza pre deset godina, kada sam iz istog razloga otisla prvo kod psihologa, a zatim i kod psihijatra. Ono sto moraju znati svi koji imaju problema sa opsesivnim mislima (odnosno opsesivnom neurozom) jeste da one ne prolaze same od sebe, ali da nije u pitanju nikakav strasan poremecaj koji se ne moze izleciti. Nazalost, osoba koja ih ima najcesece ne moze sama da ih prevazidje bez pomoci strucnog lica (u ovom slucaju psihijatra). Psihijatar kod koga sam prvo otisla mi je dao dijagnozu i utrapio lekove, koji mi nisu pomogli. Zatim sam otisla kod drugoga, koji mi je rekao da izbacim sve lekove i da se to ne leci lekovima, vec kroz razgovor i bio je u potpunosti u pravu. Dakle nemojete se trovati lekovima jer za tim nema potrebe, idite obavezno na psihoterapiju i zacudicete se koliko brzo moze da vam pomogne. Sto se tice samih misli one ne opisuju vas karakter (dakle ako se plasite da cete nekog ubiti li sebe to ne znaci da ste u stvari ubica ili samoubica u podsvesti) vec su SOS vaseg organizma i vase psihe. Najcesece je rec o tome da ste zatvorili filter i ne kanalisete vasa osecanja koliko je to potrebno. Dakle, poradite na tome. Na primer vodite dnevnik, i na kraju svakog dana napisite kako ste se osecali tog dana. Ne morate ga nikom pokazivati, ali budite tacni i opisite sve. Dakle ako ste se osecali dobro napisite osecao sam se dobro, zbog toga i toga. Zatim navedite situacije zbog kojih ste se tako osecali i sta ste tacno doziveli u odredjenom momentu. Isto tako komentarisite naglas ono sto vidite ili osetite u toku dana, na primer slobodno komentarisite dok jedete ili pijete nesto (kakvog je tacno ukusa ili mirisa). Ako vam pak opsesivna misao dodje i uplasi vas da ce se nesto dogoditi (na pirmer mislite stalno o tome kako cete se ubiti, i plasite se zato sto stalno mislite o tome) napisite na papir JA CU SE UBITI i onda ga spalite ili iscepajte na komadice. Ovo su bili saveti psihijatra koji su meni mnogo pomogli koliko god se nekom mozda cine bizarni na prvu ruku. Posle par odlazaka misli su potpuno nestale, rekla mi je da je moguce da ce se vratiti nekad u zivotu ponovo. Na srecu do sada se nije to nikada ponovo dogodilo. Dakle poenta je da morate upoznati sebe i ne ignorisite problem, verovali ili ne cim pronadjete u cemu je problem ove misli nestaju same od sebe. Na srecu do sada se nije to nikada ponovo dogodilo. Nadam se da sam makar malo pomogla. Pozdrav svima, Ena

  • Zoki

    Kom psihijatru ste se obratili? Dajte preporuku. Moje dete se vec dve godine muci sa tim.
    Hvala.

  • doom  - Novcana pozajmica

    Ljudi moj problem je sledeci. Ponekad se i sam nasmejem. Posto sam u teskoj finansijskoj situaciji jer sam izgubio oba roditelja i nekako jedva sastavljam kraj s krajam, ali ne zadugo jer cu dobiti nasledstvo, meni se javljaju i konstantno vracaju misli da ce neko iz moje blize okoline traziti novac na zajam, a ja im uporno govorim da necu moci da im pozajmim. Kazem sebi dobro, u redu, neces, ali mi se misli kroz par sati vrate i opet isto. To me opterecuje jako i bojim se da nisam totalno odlepio. Sta da radim?

  • Ena  - re:novcana pozajmica

    Doom-e, nisi sigurno totalno odlepio. :) Da jesi, ne bi bio na sajtu, i ne bi bio ni svestan problema. :roll: Najbolje je da odes kod nekog psihologa licno i kazes mu u cemu je problem. Po ovome sto si napisao jasno je da su one vezane za tvoju losu finansijsku situaciju. Razmisli zasto se bojis da ce ti neko traziti da mu pozajmis novac i da je tako uvek mozes odbiti. Ili se plasis da odbijes nekog? Ili se plasis da ces se opet naci u teskoj situaciji ako nekom pozajmis. Mozes i sam testirati sebe i suociti se sa strahom. Jednostavno dogovori se sa nekim prijateljem da ti trazi pa ga odbij. Razmisli o svojim osecanjima nakon toga. Strah moze biti i dublji, moze se reflektovati zapravo i tvoja depresija zbog gubitka roditelja...pozdrav, Ena

  • Emo1

    E pa ovako, koliko sam mogao da procitam iz prilozenog pola ljudi ovde ne shvataju da neke prisilne misli jednostavno ne mogu da se sputaju. Kada su mi se prvi put javile prisilne bizarne misli 3 dana sam spavao, od straha
    mislio sam da sam poludeo da to vise nisam ja, ko sam ja u stvari, izgubio sam volju za aktivnosti svake vrste, devojke, posao. Moje misli su bile toliko bizarne, u stvari svi moji najveci strahovi, sve ono sto ne bih zeleo da mi se desi. Uzimam lekove vec 20-ak dana i generalno mi je malo bolje, ali u nekim slucajevima primecujem kada mi se spoji slika i objekat misli, pocne panika. Jako se borim, treniram, izlazim, idem u susret strahu i boricu se do kraja. Jako je opterecujuce. Moje prisilne misli su krenule tako sto sam bio opsednut devojkom i kroz konstantne turbulencije u vezi, na poslu, kuci, zamalo nisam pao od napada panike iz cista mira dok sam se vracao kuci. Krenule su misli sta ako postanem homoseksualac, udarim nekog iz cista mira, mada su me toliko izvodile iz takta da sam poceo da sumnjam da nije sizofrenija. Nadam se da ce cela agonija proci, a retko ko od ljudi ce razumeti koji sa strane gledaju ovu pricu da je ovo jako opterecujuce po zivot jer sam poceo da pusim 2 pakle cigareta, slabo jedem i kao da je sve okolo nebitno. Zelim svima da izadju iz ovog problema i da se vrate u normalu.

  • Ivana  - Help

    Cao ljudi..Pre godinu dana pocela sam osecati strah od drugih ljudi..Recimo ako se nalazim u nepoznatom drustvu ili bilo gde, bojim se kad me neko i pogleda..Zbog toga imam probleme na faxu kada su ispiti, jednom mi se desilo da sam pocela drhtati i srce mi je nenormalno lupalo, morala sam cak izaci iz amfiteatra..Mislim da je neko spomenuo bol u grudima i meni se to desilo, cim pomislim da sam u centru paznje prodje me jeza..Ne znam sta mi se desava, do pre godinu dana nisam uopste imala ove probleme..Tipican primer sta mi se jos desilo je u gradskom autobusu..Nekada se opusteno vozim, a nekada zadrhtim cim mislim da me neko gleda i izlazim na sledecoj stanici..Realno razmisljajuci znam da nemam potrebe za takvim tripovima, imam super prijatelje, fax mi dobro ide, ok sam sa starcima, ljudi mi govore da sam i humoristicna..U cemu je onda moj problem?? Molim vas ako mi neko moze pomoci neka odgovori, imam tek 21 godinu, ne bih zelela da mi ovo utice dalje na zivot..Hvala unapred i pozz svima..

  • xad  - Socijalna fobija

    Kod tebe je problem socijalne fobije. Probaj da nadjes nekog psihoterapeuta ko dobro radi kongnitivnu psihoterapiju, ona je jako efikasna u lecenje ovog poremecaja (ako sam u pravu naravno). U svakom slucaju obrati se psihologu, on ce ti pomoci sigurno. Sve u svemu nista puno strasno, moze lako da se sredi, ali isto tako ako ga pustis da se razvije, moze puno da te koci u zivotu. Zelim ti sve najbolje, samo napred!

  • Filip  - Moje iskustvo


    Imam 25 godina i grozno se osecam. NON STOP se borim sa, sto bih rekao, SVOJIM MOZGOM. Toliko se borim da sam se umorio. Dodje mi da mi se ugradi plasticni mozak i bilo bi mi lepse. Imam strah od ljudi-kad sam na ulici uvek mislim kako neko gleda kako hodam, da li me neko zagleda, pa sve mora da blista na meni, da extra sveze mirisem, da mi je kosa nenormalno cista, toliko u sve to zalazim da je to vec u atome...evo, osecam glavobolju vec 3 dana. Posto lepo crtam od malena, razvio sam taj neki osecaj za savrsene linije, pa sam isao i kod plasticnog hirurga da bi sve bilo bolje...Plasim se kad me neko gleda, osim kad se sredim i prikazem kako ja hocu, uvek nesto analiziram, uvek je vec unapred sve uzas i mora bolje. Tripujem se da cu se na svakom koraku izblamirati...U restorane ne zalazim, kad sedim za stolom moram da sednem pri kraju kako bih mogao da pobegnem kad mi je neprijatno, crvenim na najgluplja pitanja, pri najstrasnijim napadima se iskljucim iz svog tela i ostavim ga, dobijem neko trenje i nervozu kad vidim nekog koga vec znam na ulici, ne daj boze negde na poslu dok sam u sedecem polozaju i ne mogu tako lako pobeci...javlja mi se dosta nesamopouzdanja. Jos imam sa ovim i kombinovan narcisticki poremecaj licnosti, lakse mi je kad zivim zivot onog imaginarnog lika koji sam stvorio, znam da sam vec izgubio realnu sliku o tome kako izgledam, cesto se gledam u ogledalu i ne vidim sebe, emocije mi najstrasnije variraju od kompletno bezosecajne (narcisticki poremecaj) do extremno osecajnog tipa (socijalna anksioznost) cesto osecam da su u meni dve osobe, ali POTPUNO drugacije, a i prijatelji mi kazu kako sam kontra samom sebi cesto, a to je kako kad koja deformacija prevlada. Zbog narcistickog poremecaja sve vise ucim sebe na vec postojece stanje da niko ne zasluzuje moju ljubav, cak iako su dobri prema meni. I sto je jos groznije-kombinacija ta dva dovela me je do treceg kada se misli roje kao lude i gde ce mi glava puci, a sve u vezi plasticnih operacija...sve pare dajem na to, bukvalno ostanem bez para jer sam zadnje dao plasticnom hirurgu i jedva cekam opet lovu da opet smislim nesto novo...imam telesno dismorficni poremecaj, a i depresivan sam u etapama...ponekad se plasim sta se desilo sa onim slatkim malim decakom.

  • Milos  - Mozda nekom pomogne

    Dragi moji i postovani ljudi,
    Takodje sam u slicnoj situaciji bio kao i vi! Ali, nije slicnoj nego cak i goroj ali, stvarno mnogo goroj! Depresija me je navela, umalo samoubistvo nisam izveo, nikakav lekar me nije mogo icupat! Pio sam prejake lekove jer sam poceo da prebacam svoj govor! Nisam znao sta pricam! Hmm... evo moga jednog lepog saveta! Ne zelim da vas plasim, ali voleo bih i zeleo svima da se icupate iz toga! Ne znam da li ce vama biti smesne ove moje reci i moj savet, ali ja sam se nekako pozalio Bogu, i svom Andjelu Cuvaru! Molio se svakoga dana svake noci, isao u crkvu molio za sav narod ovoga sveta! Nekako postao sam pobozan i vise sklon Bogu cak i prijatelji stari poceli da se cude sta se to dogadja sa mnom? Zasto sam veseo? Zasto tako lepo pricam, normalan sam imam volje za zivot, od jednom sam srecan kao da mi se nista nikad nije desilo! Eto kazem vam, takodje sam se namucio malo, ali skoro svakog jutra uz zalazak sunca sam u svojoj sobi otvorim prozor i MEDITIRAM, meditacija je mnogo vazna stvar u nasem zivotu zbog nase psihe i nasega zdravlja! Eto moje price i mojih nekih saveta, ne zelim da niko upadne u situaciju u kojoj sam ja bio! Ali, eto hvala Bogu Gospodu sada sam puno svezija i zdravija osoba! Nije me briga sto ja nemam para, a moj komsija ima, sto ja nemam kola, moj komsija ih ima, sto ja imam dobru devojku u dusi, a grdnu fizicki, moj drug ima manekenku! Sve mene to vise nije briga jer sam konacno shvatio da smo svi mi ljudi isti!!! Molite se, meditirajte i sto vise izbijte losi misli iz glave JER ZIVOT JE LEP i bice vam bolje, postovani!!! Pozdrav i hvala vam sto ste ovo procitali!

  • plis help  - re: Opsesivna neuroza

    Jel' imao neko slicno iskustvo...zivim, radim i uzivam u ljubavi, prosao sam kroz strasan period, ovo ce biti sedma zima da ja imam glasove i misli takve, cini mi se, koje pomazu tj. odrzavaju glasove da postoje, lecim se kod psihijatra koji zna za glasove da traju godinu dana bezuspesno.

  • adrijana

    Ljudi, moze li mi iko ikako pomoci...ja imam isti problem, ali malo drugacije prirode...kod mene napad ne dolazi i ne odlazi vec se ja osecam kao da umirirem. Ne mogu da jedem, pijem, stojim na nogama i sl. Jednostavno me ne napusta osecaj da cu umreti i naravno onda dolazi grc i strah, ali to me drzi konstantno. Mislim, sad sam pala i to je to. Samo je pitanje vremena..ima li iko slican problem i je li to uopste anksiozni poremecaj...molim vas pisite, ja ne znam kome da se obratim, a ni kuda iz svoje koze, ne mogu podneti ovaj osecaj vise..HVALA

  • Anonimus  - re: Prisilna neuroza

    Draga Adrijana, to sto opisujes mi lici na napade panike koje sam ja imala prije 3 godine. Imala sam ista desavanja i bila sam ocajna. Mislila sam da umirem kada me je prvi put to stanje zadesilo, toliko je bilo jako. Nisam mogla disati, nesvijestilo mi se, nisam mogla da sjedim niti lezim, bila sam totalno malaksala. Da stvar bude gora, raznorazni psihijatri su me zavlacili 7 mjeseci prije nego sto sam slucajno dospjela kod mog psihijatra koji me podigao iz tog stanja odgovarajucom terapijom u roku od nekoliko dana. Konacno sam prodisala i sve je pocelo ici na bolje. Posavjetuj se sa psihijatrom, ali obavezno i psihologom jer razgovor puno znaci isto kao i odgovarajuca terapija. Samo ne odustaj i ne prekidaj terapiju pogotovo ne na svoju ruku. Zelim ti srecu i da se rijesis ovog problema sto prije. Lijep pozdrav. Dijana

  • directioner  - Cudan osecaj

    E, ovako imam 13 godina, taj cudan osecaj ne mogu ni da opisem...kao da ne znam sta zelim od sebe i svog zivota, plasim se da ne ludim, osecam se drugacije nego pre. Sve sto uradim ili kazem ili mi neko drugi nesto kaze osecam kao da nisam svesna toga i pitam se da li se stvarno desilo, sta god da uradim imam takav osecaj...ima li takvih ovde i sta da radim?

  • natasa  - za Adrijanu

    Draga Adrijana, ja sam takodjer bila u slicnoj situaciji i kod mene je to trajalo dugo vremena jer sam zivjela u maloj sredini i nisam trazila psihijatrijsku pomoc, a nisam imala ni razumijevanje od strane uzih clanova porodice. Sada zivim u drugoj drzavi, idem redovno na psihoterapije i ja sam sretna zena opet. Ako si zelis pomoci, potrazi strucnu pomoc. Sretno! Natasa.

  • mirjana  - ?????

    Sakam da go postavam mojot problem so cel so cel da mi pomognete vo resenieto, no pred se da ve prasam da li moze da pisuvam na makedonski zatoa sto ne mozam da se izrazam kako sto treba na vashiot jazik? Vi blagodaram :confused:

  • Anonimus

    Ja se isto grozno osecam, strah me od svega, putovanja autobusom i sl. odlazak u drugu drzavu. Sta da radim?

  • stela  - joj joj

    Ja takodjer imam nesto za izbacit iz sebe. Kroz djetinjstvo sam prosla puno trauma, padala u depresije i pokusavala sam pobijediti to sve...sada sam udana, imam sretam zivot, muza boljeg od kruha, ali mene prate lose misli, stalno razmisljam kako nemam razlog za zivot, stalno mijenjam raspolozenje, svi mi smetaju, muza sam odvojila od svih prijatelja...cesto pocnem razmisljati sto ako on umre pa se bojim pa mislim kako ce umrijeti, a nije ni bolestan...jednostavno se sveg bojim, kad me netko krivo pogleda, ja bi mogla plakati...ne znam sta da radim sa sobom, s kim god pricam nitko me ne moze razumijeti, a i vise nemam nikog zbog otpora koji sam pruzala ljudima!

  • Elvira  - fobije

    Imala sam agorafobiju, godinama sam se borila sama sa tim, nisam znala o cemu se radi, mislila sam da cu na ulici izgubiti kontrolu nad sobom i onda bezala kuci. Zbog toga sam i posao napustila. A, onda slucajno sam cula za jednog psihijatra koji me je posle godinu dana terapije, razgovorom, oslobodio toga. Medjutim, posle toga sam navukla fobiju od putovanja, ne smem nigde sama da putujem van mesta gde zivim. Mogu samo sa muzem i to kolima obavezno jer mislim ako me uhvati napad panike, mogu da se vratim nazad, a ako idem autobusom, vozom, avionom, ne mogu da se vratim kad ja hocu. A i kad stignem tamo gde putujem, mogu da ostanem dva tri dana i pocinje nemir da me hvata pa nateram muza da se vratimo. Kako da pobedim tu fobiju, da li neko zna?

  • Anonimuuuuuuus  - Katastrofalno saznanje o mom stanju koje je grozno

    Dragi ljudi, pomozite mi, jako sam mlad, imam 14 godina i po raznim testovima koje sam sam radio tajno i po simptomima koje sam video sam zapao u tesku depresiju :cry: . Osecam se jako ruzno, bespomocno, usamljeno, jadno, kao da nisam u svojoj kozi, ne mogu sebe u ogledalo da pogledam...Svugde sam trazio lek i jos ga trazim molim vas, ako imate ikakvu preporuku,poruku,savjet, recite mi :cry: MOLIM VAS, HVALA U SVAKOM SLUCAJU! :( :oops:

  • Labrador  - ?????

    E ovako. :) Dobijao sam samo par puta napade panike jos dok sam bio na fax-u, sve je to bilo, dodje ja se smirim sam od sebe i to je to, nisam ni znao sta je to. Medjutim, pre 2 meseca, dobio sam strasan panicni napad dok sam gledao tv. Umislio sam da ne mogu da disem i pocelo je srce strasno da lupa, ja sam se toliko uznemirio da sam mislio da cu da padnem, sve mi se smracilo, poceo sam da drhtim i nekontrolisano da se vrtim po kuci. Podigo sam i brata i roditelje, izbezumio sam i njih. Umio se i izaso napolje i smirio se nekako. I od tad krecu problemi. U pocetku je to bilo iscekivanje novog napada jer nisam znao sta mi se to desilo, kad ono umislim i eto ponovo strah samo u manjoj meri. Cak sam se jednom i obrukao na ulici pred komsijom. To je trajalo oko 2 nedelje. Posle toga krece nesanica, nikako nisam mogao da se iscupam, a u isto vreme krenule su i crne misli kao da cu da poludim i dodao sam i taj strah sebi. To je bilo strasno stanje za mene. E onda sam kreuo da pretrazujem po netu i saznao da imam anksioznost tj. napade panike. Video sam da nisam sam u ovome i da dosta ljudi pati od toga. Citao sam dosta o tome i dosta mi je pomoglo. Shvatio sam da ako dodajemo nasu paznju tome sve ce nam gore biti i tako je i bilo. Kad bi me uhvatio ponovo taj napad samo sam ga pustio kroz mene, nisam se opirao nisam nista i strah je proso, kao da ga nije ni bilo. Hvala bogu to sam resio, resila mi se i nesanica, sad spavam lepo. Medjutim, ostale su mi te crne misli sa kojima se i sad borim. Ne znam, kao da sam totalno neko drugi, nisam to ja. Pre sam voleo i izlaske i drustvo i sve, a sad totalno drukcije, sad samo ako moram. U glavi mi lete hiljadu misli, pravim neke pokrete na koje nisam naviko :) ne znam da li je to posledica neispavanosti jer duze vreme nisam spavao ili sta je. Nekad se uplasim zbog toga, ali nista strasno. Ima li neko drugi ko se je suocio sa ovim problemima da mi da neki savet sta da radim i da li ovo moze da prestane i nestane. PS Bio sam kod doktora, on mi je dao uput za neuropsihijatra, ali jos nisam otiso, ako ne mogu sam sebi da pomognem, otici cu. Inace sam zavrsio muzicku akademiju, imam i master, sviram klavir i klavijature. Pozdrav.

  • Ru

    Ja imam 15 godina. Svi mi kazu da su to osetljive godine i da je normalno da se opterecujem time sta ljudi misle o meni i kako ja izgledam. Nikada nisam isla kod psihologa ili psihijatra, ali mi je zato nastavnica srpskog rekla da kod nas dece to nije toliko opasno. Medjutim, kod mene nije taj slucaj. Mrzim svoj izgled i imam ogroman nedostatak samopouzdanja. To je sve pocelo jos pre tri godine i od tada placem svako vece. Cak sam jednom sebi krenula da presudim time sto cu prerezati vene, ali me je spasila najbolja drugarica. Ne znam sta da radim. I sada mi se vracaju one crne misli da ponovo sebi uskratim zivot. Debela sam, imam 82 kilograma a 8. sam razred. Svi mi kazu da se ta kilaza ne primecuje na meni, stavise, dali bi mi oko 60 kilograma. Ali ja najbolje znam ko sam i sta sam. Nikada nisam imala decka niti sam se nekome svidjala. Bar je tako meni poznato. Osecam se ogromnim viskom u drustvu. Jedan drug mi je iskreno rekao da sam ja u ocima decaka ona dobrocudna, debela devojka koja cuva one lepse i mrsavije na koje niko i ne obraca paznju. Vas bih samo zamolila da mi pomognete na bilo kakav nacin jer imam osecaj da mi je odavno dosadilo da zivim. Ko god ovo bude procitao mislice "vidi je, mala digla dramu zbog malo vise kila". To nije samo visak kilograma, vec i uskracena sreca, paznja i sve sto ide pride uz to. Molim vas, kako da povratim samopouzdanje koje ,tacnije, nikada nisam ni imala?

  • Anonimus

    Izgleda imam problema sa OKP, kad zadnji izlazim iz kuce cesto provjeravam po nekoliko puta da nisam svetlo ostavio upaljeno ili da prozori i vrata nisu dobro zatvoreni ili da mozda koja slavina nije ostala otvorena ili da nije slucajno kuca ostala otkljucana ili da nesto nije ostalo ukljuceno npr. stednjak, grejalica i sl. Ponekad slikam i mobitelom da me kasnije ne bi opterecivalo, pa mi puno ne pomaze ni to, cesto razmisljam o ruznim stvarima koje su mi se desile u zivotu i to me sve puno optrecuje. Nekad sam svjestan npr. da nesto dugo vremena nije ni otvarano, ni ukljucivano pa ipak to po nekoliko puta provjeravam. Pokusavam to sve sakriti od drugi, a na poslu mi je isto, uvijek se bojim da nesto nisam zaboravio.

  • Anonimus

    Ja imam 13 godina :) Previse sam mlada, ne znam sta je dobro, a sta ne za mene :) Pa ovako, pre 8 meseci sam upoznala jednog tipa koji mi na prvi pogled nije bio bas nesto naj naj, onda sam se zdruzila sa njim, druzili smo se, pisali svoje probleme, kazivali smo svoje sipatije i tako dalje...Jednoga dana on me je pitao za vezu, ja sam naravno prihvatila jer mi se on puno svidjao i zavolela sam ga previse. Rekao mi je da se vidimo, ja sam odbila, rekla sam mu da sam jos mala, da imam 13 godina, da ne mogu se vidjat jos sa deckom, on mi je rekao pa dodji da bar popricamo, ja sam otisla i njega nije bilo. Cekala sam ga 10-20 min. on nije dosao. Ja sam krenula da idem u skolu i opet mi je telefon zazvonio, on me je pitao gde sam, ja sam mu rekla da idem u skolu i da necu da se vidim. On mi je na to odgovorio, ako odes mene zaboravi i iskljucio mi. Ja sam ga nazvala i rekla mu da ga cekam, on je dosao poljubio me, zagrlio me, rekla sam da imam 13 godina i da necu da se muvam sa njim, ali ipak on je poceo da me ljubi, ja nisam mogla da izdrzim, onda smo se izmuvali, tako je divno bilo. Ja sam sedela, bila sam tuzna, znala sam da ce da me izmuva i ostavi, ali mu nisam nista rekla. On me je pitao sta mi je, ja sam mu odgovorila nije mi nista. On je poceo da me udara polako da bih pocela da se smijem. Toga dana mi je bilo predivno, otisla sam kuci ispricala sve svojoj najboljoj drugarici preko telefona zato sto je ona bila u skoli, 2 smena. Ja sam joj kazala sve, ona mi je samo rekla da misli da odmah treba da raskinem sa njim. Ja sam je odmah upitala zasto, ona mi je rekla da on ima drugu i da se momentalno muva sa njom. Meni je palo pretesko kada sam to cula i pocele su suze da mi idu same. Evo vec nekoliko dana patim, ne mogu da ga prebolim, ja cu ga vecno voljeti kakav i da je...Momentalno mi ide u pamet samo da se ubijem, nista vise, ne mogu da podnesem ovu bol ucinicu nesto sebi jer ovo je previse bolno za mene, previse, nikad necu zaboravit datum kada smo se prvi put sreli, to je bilo 17.03.2014. tad smo se prvi put videli samo popricali i toliko je bilo, a 20.03.2014. smo se muvali. Zauvjek cu pamtiti taj datum. VOLIM TE!

  • milica

    :roll: aman, zar zbog njega hoces da naudis sebi :?:

  • verica

    Zdravo, htela bih da pitam ako neko moze da mi da bar neki odgovor: imam cerku staru 6 godina i u zadnje vreme pocela je da prica stvari koje su zastrasujuce, poput da ne zeli da joj roditelji umru, ne zeli da povraca, vidi ljude na ulici koji se zakaslju kaze hoce li da povracaju i jako se promenila, nije vise raspolozna, place kada mi pricamo sa njom o tome...ne znam o cemu se radi. Bojim se da nije neki problem? Hvala svima koji mi mogu dati neki odgovor.

  • tijana  - 15 godina

    Htela sam da vam se poverim, imam 15 godina i cudno se ponasam, sama sebe gledam i ne shvatam sta mi se desava, jedno vreme sam stalno plakala i sada cesto osecam neku knedlu u grlu. Mamu zelim jako da zagrlim, ali nekad mi je tako tesko da ne mogu da disem. Sta mi se to desava? Kako da se opustim i budem opet ona stara ludaca oko koje se vrti svet? :!:

  • Dosta je  - Kako pomoci mami...

    Postovanje!!! Vec duzi vremenski period moja majka je sebi umislila da joj neko nesto po kuci radi..Tipa stavlja sihire, maze zidove, prosipa prasinu po kuci...Lijepi, postavlja druge sarafe kao i dugmad na sve zivo..Postavili smo i kameru da pregleda da joj niko ne ulazi..Ali ni kameri ne vjeruje...Mijenjala je blind vrata ne znam koliko puta. Bacala stvari, kauce, haljine ma sve zivo...Umisli da je to neko nesto zamijenio itd. i nema sanse je ubijediti u suprotno...Kao hoce neko da je istjera iz stana...Da moj otac ima ljubavnicu s kojom to radi...Covjek je star i nema sanse za tim...Kad joj kazem da nije u pravu ljuti se i na mene...da niko nije protiv nje i da je to umislila...kaze da mi zelimo da je strpamo u ludnicu...Ovo su okvirno i samo mali detalji svega sto se desava...S tim da je smrsala puno i stalno place...osjeca tjeskobu, tesko joj i kaze niko nije na njenoj strani itd..POMOC...PREDUGO TO TRAJE oko 5 godina...A nece dr. kaze ne treba joj...Hvala.

  • maja

    Moja mama ima potpuno iste simptome, u pitanju je paranoja F22,8. Hitno je stacionirajte na neuropsihijatriju, pa ako treba i prisilno. Terapija ce biti sedativi i antipsihotici. Te ideje nikada nece u potpunosti isceznuti, ali se mogu uspesno drzati pod kontrolom. Pretpostavljam da preti i da je fizicki agresivna. Puno srece.

  • stole

    Ne znam kako da se izvucem iz problema...upao sam u dugove, a izgubio sam volju za radom, volju za zivotom, cesto razmisljam da se ubijem, par puta sam bio na ivici da sebi presudim. Svestan sam da imam psihicki problem, molim vas pomozite mi.

  • Ana  - strah da ne povredim nekoga

    Postovani, vec neke dve godine se borim sa strahom da mogu nekoga da povredim, u pocetku su to bili moji bliznji, a sad je to moje dete, koje ce uskoro da napuni godinu dana. Borim se sa tim bez terapije, ne pijem nikakve lekove, prosla sam kroz kognitivnu terapiju sa psihoterapeutom i dosta mi je pomogla, ali misli su i dalje tu. Sad kad vec prestajem da dojim bebu razmisljam o nekoj terapiji lekovima, jer mi sve te prisilne misli otezavaju normalno funkcionisanje.
    Sta da radim, svesna sam posledica koje lekove nose, a sa druge strane ne mogu ni ovako vise. Po ceo dan sam sama sa bebom, strah me da se udaljim od kuce, strah me da ostanem nocu sa njom. Suprug zeli jos dece, a ja nisam u stanju da se brinem o ovom jednom sve zbog tih prisilnih misli.
    Kakav je vas savet?

  • Kristina

    Ja sam zbog svojih negativnih misli i nesigurnosti oterala ljude koje volim, drugarice i decka, a i roditeljima i bratu nije lako. Pala sam na popravni u prvoj godini, u razredu su me maltretirali zbog toga i tako se povecavala moja nesigurnost. Bila sam u divnoj vezi na daljinu i nakon svega u skoli, prenosila sam nesigurnost na vezu. Dva-tri puta sam ljubomorisala bez razloga, "sta ako se zaljubi u drugu i ostanem sama" i eto, to se i desilo. Mucile su me i misli tipa "sta ako nekog zgazi auto", isla sam kod psihologa, a svi su mi govorili da izlazim, da razmisljam pozitivno, ali lako je to reci, to su prisilne misli! Hocu sebi da pomognem, znam da jedino sama sebi mogu, ali eto, sad razmisljam sta ako svaku vezu upropastim kao ovu zbog tih misli i krivim sebe za sve...rekao mi je da ga ubija u pojam moja negativnost i ja sam onda odlucila da se promenim, ali nije islo, i dalje me muce svakakve misli.

Dodaj komentar
Your Contact Details:
Komentar:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img]   
Security
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.
 
Politika privatnostiJoomla Templates

Pretraga

Ankete

Koja je tvoja letnja destinacija ove sezone?