Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 

Selfiji su slike na kojima slikate sami sebe i označene su sa #selfie ili samo #me. One se postavljaju na društvenim mrežama kao što su Facebook ili Instagram i češće ih postavljaju žene. Kako je broj i intenzitet selfija rastao, to je i ovaj fenomen počeo da privlači pažnju. U našem globalno 24/7 povezanom svetu sve što privuče pažnju, o tome se priča. Neki vide ove samostvorene autoportrete kao dokaz kulturnog ili bar generacijskog narcisizma i moralnog pada. A neki kao nusprodukt tehnološki omogućenog samoistraživanja.

Zapadna civilizacija ima bogatu istoriju izrade autoportreta koja nastavlja da se širi sa tehnološkim inovacijama. Ako su ranije imali elitistički status jer su zahtevali veštinu ili status, danas su mobilni telefoni i Instagram izvšili demokratizaciju autoportreta, čineći ih manje dragocenim, ali zabavnijim. Voila selfies.

Selfiji nisu nešto novo, iako su odnedavno tek dobili na značaju. Autoportreti označeni sa #selfie počeli su da se pojavljuju na sajtu za razmenu slika Flicr i na MySpace-u još 2004. i prva definicija „selfija“ je ubačena na UrbanDictionary.com 2005. Ali, masovnija upotreba mobilnih telefona sa prednjom i zadnjom kamerom učinila je da slikanje „selfija“ postane lakše nego ikada.

Mlade žene su populacija kod koje su selfiji najpopularniji danas i znate da je nešto postalo mejnstrim kad se i velike marketing kompanije za to zainteresuju. Modni konglomerat Westfield bio je lansirao konkurs „Selfis stil“ na kome je tragao za selfijima koji ističu individualni stil, nakon što je istraživanje pokazalo da šest od svakih deset žena slika „selfije“ svojim mobilnim telefonima od kojih najveći deo završi na Facebook-u.

Nije veliki skok na putu od želje za samoistraživanjem do želje za autoportretima. Još su u Drevnom Egiptu bogati i moćni ljudi naručivali izradu svojih autoportreta, mada više iz motiva glorifikacije, nego samoistraživanja. Takođe, napredak tehnologije kroz istoriju je u sve većoj meri rušio barijere za stvaranje i prikaz autoportreta.

Mi uzimamo ogledala zdravo za gotovo, ali njihov pronalazak u 15. veku je omogućio umetnicima da slikaju sami sebe, kao na primer Albert Durer koji je to radio sa uživanjem. Pronalazak foto-aparata 1860-ih pokrenuo je novu eru „selfija“ ali je njihova upotreba zahtevala veštinu i bila je skupa. Kako su aparati napredovali tako su i rasle sve kreativnije verzije autoportreta. Digitalni aparati su omogućili portretisanje praktično bez troškova i jako brzo.

Onda su i u mobilne telefone počele da se ugrađuju kamere. Do 2012. 86% populacije u SAD je posedovalo mobilni telefon, a slična situacija je bila i u zemljama poput Velike Britanije, Italije, Španije i Kine. Možda ne ponesete uvek aparat sa sobom, ali zato mobilni telefon uvek nosite sa vama. Otvorile su se mogućnosti ne samo da se dokumentuje sve bez marginalnog troška, već i da se slike dele na društvenim mrežama. Mobilni internet omogućava ljudima da u realnom vremenu postavljaju slike, mada mogu da postavljaju na Facebook-u i putem tekstualnih poruka.

Uprkos brojnim negativnim naslovima, postoji nekoliko razloga za „selfije“ koji nemaju veze sa narcisizmom:

Selfiji olakšavaju istraživanje sebe i svog identiteta. Jedan od najefikasnijih načina da spoznate sebe jeste da sebe vidite na način kako vas drugi vide. Selfiji pružaju priliku da izrazite neke aspekte svoje ličnosti kao što su umetnička strana, blesava ili glamurozna strana. Mi učimo o ljudima prikupljajući inforomacije tokom vremena. Naše razumevanje svega pa i drugih ljudi je sinteza svega onoga što znamo o njima. Prikazujući naše različite aspekte kroz slike mi delimo sebe, postajemo autentičniji i transparentniji – stvari koje digitalna povezanost podstiče.

Selfiji izražavaju našu strast ka nečemu ili interesovanje koji ojačavaju naš socijalni identitet, pa se tako na njima imitira neki prepoznatljiv pokret iz filmova, serija, sporta itd.

Selfiji mogu da budu pre svega vezani za kontekst, a ne za nas same, pa se tako putem njih prikazuje neki umetnički izraz, modna ili fotografska tehnika.

Putem selfija se može postaviti pitanje kad se očekuje neka povratna informacija od prijatelja – „Da li ti se sviđa ova odevna kombinacija?“.

Selfiji nisu samo radi ostvarivanja eksterne provere valjanosti. Ljudi često kažu da selfiji služe samo da bi se dobilo neko spoljne „odobrenje“. Ali mi svi tražimo to „odobrenje“. Ljudi su društvene „životinje“, vođene potrebom za konekcijom i spoljnom validacijom. Mi želimo da budemo vrednovani, cenjeni i uključeni u grupe koje nam znače.

Selfiji imaju mnogo slojeva. Kao posmatrači, svesni smo da su selfije slikali ljudi sami. To uzimamo u obzir i zato kod svakog selfija tragamo za nekim sub-tekstom, odnosno šta selfi otkriva.

Selfiji deluju realnije od tradicionalnih portreta. Selfiji su popularni i među poznatim ličnostima koje neguju svoje odnose sa obožavaocima, zato što zbog svoje „sirovosti“ selfiji deluju neposredniji, intimniji i lični i pojačavaju povezanost „zvezda“ sa njihovim fanovima.

Selfiji doprinose normalizaciji. Godinama su ljudi bili zabrinuti zbog velikog broja slika „idealnih“ žena na internetu. Pored profilnih slika i selfija na sajtovima za deljenje fotografija, postoji i veliki broj slika normalnih ljudi u odnosu na hiljade idealizovanih slika. Takođe se pojavio i  „ružan selfi“ kao odgovor na kritike o narcisizmu i kao deo samoistraživanja motiva. Pojavilo se traganje za autentičnošću, nekad i kroz humor kao što je Reddit-ova akcija „Lepe devojke, ružna lica“, gde korisnici postavljaju svoje slike sa ružnim facama odmah pored slike na kojoj poziraju normalno.

Selfiji omogućavaju korisnicima da stvaraju svoj životni narativ kroz slike – smešne, ružne, lepe, svejedno. Slike drugačije interaguju sa mozgom od teksta. Slike u sebi sakrivaju iskustvo. Kada gledamo stare slike, naš mozak oživljava neki događaj omogućavajući nam da ponovo doživimo neke od emocija, kontekst i iskustvo. Možemo pogledati unazad i steći uvid u naše motive i akcije što ne bismo mogli ni na jedan drugi način.

Psihologija Online

Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.

Anketa

Da li vam se sviđa novi izgled sajta?
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
  • Votes: (0%)
Total Votes:
First Vote:
Last Vote: