Trenutno se razvodim od supruge. Zaljubio sam se i zavoleo devojku koja ima dečka, a uporedo se viđala sa mnom. Redovno smo se viđali i dopisivali svaki dan. Nije bilo dana da je nisam pozvao ili poslao poruku. To je trajalo oko pet meseci. Od tih pet meseci zadnjih jedan ipo se pretvorio u haos jer sam počeo da insistiram na mom statusu. Nisam imao više živaca zbog njenog ponašanja. Uvek je kasnila na sastanke. Dolazila bi sa nekim izgovorom da žuri ili bi došla sa drugaricom, onda bi kašnjenje spalo na nju ili učenje. Slala mi je poruke da sam divan, sladak da joj se sviđam, nedostajem i da me voli. Prema njoj sam od početka bio iskren i rekao joj da sam zaljubljen i da je volim. Njen dečko mi nije smetao u početku, kao ni njoj. Mislio sam da je ovo između nas ono pravo, neka vrsta platonske ljubavi koju sam stvarno i osećao. Mislio sam dobiću i ja malo ljubavi, nežnosti... a, nažalost dobio sam samo par poljubaca za sve te dane uz njene izgovore kako ćemo biti zajedno, ali kad dođe vreme za to. Ja je volim, on je ima u svakom pogledu. Sve je manje odgovarala na poruke i u tih zadnjih mesec ipo dana nismo se ni viđali. Zvao sam je i izjavljivao joj ljubav, slao mnoštvo poruka na koje je jedva i odgovarala da bih kasnije izjavljivao da ona i nije baš tako dobra jer se ponašala prema meni kao prema kuniću...da je prevrtljiva, lažljiva, bezobrazna. To su najružnije stvari koje sam joj izgovorio. Ali, već sutra ujutru sam se izvinjavao porukom rekavši da sam bio pijan itd. Nije htela ni da me čuje ni da me vidi niti da odgovori. Nakon izvesnog vremena, posle mnogo poruka izvinjenja, prihvatila je i opet smo se dopisivali i čuli. Medjutim, nikako da se vidimo. Kada sam je pitao jel joj značim i ja nešto u životu odgovorila je: "Opet počinješ, nemam više živaca da objašnjavam" jer mi je sto puta rekla da joj je stalo. U trenutku tog odgovora krenula je kod dečka, a ja opet sam. E, onda mi je puko film rekavši joj da je osoba slabog karaktera, da ima 25 godina i da ne zna šta hoće od života i da više neću da budem na stand by-u. Mislim da sam je dotaknuo tim rečima. Ali, koliko je volim, pozvao sam je već sutra. Sada je prvi put bila gruba i rekla: "Šta me zoveš više, pusti me na miru". Da mi je to rekla ranije ili slično tome, ja je ne bih ni smarao, ne bih ništa hteo. To što sam čuo me je zabolelo. Ali, želeo sam još da se raspravljam i da se na na neki način bar ispraznim do kraja pa sam joj poslao poruku da se javi na pet minuta da završimo razgovor jednom za svagda i da posle ne moramo ni da se javljamo jedno drugom. Javila se i kada god bih je nešto pitao ili dovršio rečenicu, odgovarala bi mi kontrolisano i kulturno "laku noć". Nisam imao mira tako da sam već posle par dana pozvao i njenog dečka rakavši mu istinu, a i nju sam obavestio o tome. Saslušao me je i kao da mi je bio zahvalan što sam mu to rekao. Bilo mi je nekao i krivo i drago i žao jer sam je tim postupkom zauvek odbacio od sebe. Nakon toga sam je video dok je sedela sa društvom, nije mi se javila i bilo mi je krivo. Kada sam je nazvao i rekao da je mogla samo da se javi, odgovorila mi je da je ne zovem više. Nakon toga sam joj poslao još nekoliko poruka u kojima sam naveo da je volim i dalje bez obzira kakva je bila prema meni. Ona ne odgovara niti će, a ja ne mogu bez nje. Stalno mislim o njoj, a ovo je prvi ceo dan da je nisam ni pozvao ni da joj nisam poslao poruku. Sad slavi sigurno, a ja trpim. Eto, to je moj ogroman problem. Hvala.
Dinosaurus
Vaš problem je svakako ogroman, ali ne i nerešiv. Uz vaše angažovanje svakako možemo doći do razrešenja ovog "ogromnog" problema. Devojka bez koje ne možete i koju volite svakako, iz ove vaše priče, ne oseća isto prema vama. Da vas zaista voli ona bi na početku vašeg druženja postepeno zanemarivala svog dečka i okretala se sve više vama što ovde nije slučaj. Ljubav (ako se to može nazvati ljubav) koju je ona gajila prema vama je ona iz sažaljenja, čak je izbegavala i da se vidi sa vama, komunicirali ste samo putem telefona. Osećala je sigurnost pored svog dečka, ali potrebna joj je bila i promena, rezerva koju je našla u vama. Ako jedan ode uvek može da zadrži onog drugog. Uteha za vas može biti da čim je ta devojka krenula da traži novog, znak je da prva veza ipak nije prava. Obično takve devojke koje se nađu u ljubavnom trouglu sličnom vašem ostave obojicu i nađu trećeg bez velike griže savesti. Naš savet vama je da ma koliko volite tu devojku, i kako kažete, ne može ni dan bez nje, budete na dinstanci neko vreme, ne zovete je, ne šaljete poruke, ne uznemiravate je, a njoj ako je zaista do vas stalo, pozvaće vas. Čim oko nečega niste sigurni to je znak da vam je potrebno nešto novo oko čega neće biti nesigurnosti, a i čim je došlo do nesigurnosti znači da ono što imate nije dovoljno dobro i ne zadovoljava vas potpuno. Na njoj je da odluči, malo strpljenja, a ako zaista ne želi vas morate se pomititi sa tim, kako kažu, jedan je život, puno žena, naći će se ona koja će vam se stopostotno posvetiti. Najbolje je pustiti neko vreme da prođe i stvari će se iskristalisati kad tad. Vreme će pokazati pored koga vam je mesto, možda baš pored supruge od koje se možda brzopleto razvodite. Zato nemojte tako ubrzano donositi odluke zbog kojih će te se kasnije u životu kajati.
Comments powered by CComment