Da li ste žrtva gaslajtinga?

Gaslajting je kada neko manipuliše nama i pravi nas ludim. Ne ostavlja tragove na koži, ali može dovesti do teških psihičkih posledica.

Proces teče polako, dovoljno sporo kako bi se žrtvi onemogućilo da shvati kako se njome manipuliše.

1938. godine na tu temu napravljena je i predstava po komadu "Plinska svetlost" ("Gaslighting") Patrika Hamiltona, a potom je još pre 80 godina snimljen istoimeni film o ženi koju muž izluđuje do te mere da i sama počinje da sumnja u svoje mentalno zdravlje.

Uticajni američki onlajn rečnik Merijam-Vebster za reč 2022. godine proglasio je gaslajting. U prevodu - manipulacija ili dovođenje nekog u zabludu. Pretraga tog pojma povećana je za čak više od 1.700 procenata.

Znači li to da je danas gaslajting učestaliji, pitali smo Draganu Stanković, psihologa i psihoterapeuta pod supervizijom.

Romantični terorizam

- Ova vrsta psihološkog zlostavljanja nije zamišljena samo radi kinematografske "zabave", već je to fenomen iz stvarnog života. Pojam gaslajting koristi se i da opiše manipulaciju ljudima zbog njihove rase, rodnog identiteta, starosti, mentalne nesposobnosti ili fizičke i mentalne ranjivosti. Takvo ponašanje u prošlosti koristilo se tokom mučenja zatvorenika ili da bi se stekla kontrola u intimnoj vezi, i to se tada naziva oblikom "romantičnog terorizma". Danas, u eri društvenih mreža, gaslajting je sve učestaliji u vidu digitalnog nasilja - napominje naša sagovornica, urednica portala Psihologijaonline.com.

Sve dodatno komplikuje činjenica da najčešće gaslajting, koji se takođe naziva i prinudna kontrola, sprovodi neko od poverenja, osoba u bliskom kontaktu s metom.

- Gaslajteri su emocionalno nasilni ljudi, često s niskim samopoštovanjem, koji žele da kontrolišu druge, a ne da se upuštaju u odnose međusobnog poštovanja koji zahtevaju saosećanje i ljubaznost. Oni traže načine da potkopaju i savladaju nekoga koga se plaše da će izgubiti , bez obzira na štetu koju nanose toj osobi. Budući da je bliski kontakt ovde ključan, osoba koja vrši gaslajting često je romantični partner, intimni prijatelj, član porodice ili bliski kolega. To mogu biti osobe i sa narcističkim, antisocijalnim i graničnim poremećajem ličnosti koji vrlo vešto znaju da sakriju svoje mentalne probleme kada su u društvu drugih ljudi - kaže Dragana Stanković.

Cilj ovakvog manipulisanja, po rečima naše sagovornice, potreba je da se druga osoba destabilizuje i kontroliše. Manipulator napada umne sposobnosti žrtve kako bi je naterao da pomisli da je njena emocionalna stabilnost ili pamćenje manjkavo, čime žrtva ne veruje sebi i više se oslanja na osobu koja vrši gaslajting.

Takođe, gaslajting pomaže počiniocu da izbegne bilo kakvu krivicu ili odgovornost za svoje postupke, njegova osećanja su uvek važnija od osećanja osoba koje trpe teror, stalno su uznemireni ili napeti u društvu žrtve. S druge strane, osobe koje trpe maltretiranje uzdržavaju se od toga da kažu kako se osećaju zbog brige da će nasilnik preterano reagovati, prozivati ih ili ismevati.

Tajni dnevnik

Gaslajting vrše i muškarci i žene, a najčešći uzrast jesu osobe srednjih godina. Istraživanja pokazuju da je skoro 46 procenata žena bilo psihički zlostavljenou nekom trenutku tokom svog života, kao i 32 odsto muškaraca.

Međutim, nije svaki gaslajting nameran, jer neki ljudi odrastaju kao svedoci ovih obrazaca i podsvesno ih usvajaju kao mehanizam suočavana ili metod rešavanja sukoba. Stepen do kojeg osoba "gasi" nekog drugog može da varira, ali gaslajting je uvek emocionalno zlostavljanje, bilo namerno ili ne. Ali, generalno, gaslajteri često namerno lažu i obmanjuju da bi zbunili svoju metu ili poricali sopstvene laži ili istinu druge osobe, čak i kada su suočeni s dokazima koji govore suprotno.

Psihološko potkopavanje može imati podmukle posledice, posebno posle dužeg vremenskog perioda.

- Počinjete da se pitate da li ste vi razlog zašto vam ova osoba ovo radi. Ta sumnja u sebe može biti prilično štetna na unutrašnjem nivou. Ponekad se trudite da te ljude zaštitite jer verujete da su pametniji i sposobniji od vas. Vremenom, efekat gasne svetlosti može narušiti vaše samopoštovanje i vašu sposobnost da za sebe izaberete zdrave situacije koje će vas usrećiti i ispuniti. Vođenje tajnog dnevnika je korisna metoda. U dnevnik osoba može da zabeleži datum, vreme i detalje onoga što se dogodilo ubrzo nakon što to doživi, i može se kasnije vratiti na to. Razgovor s nekim od poverenja, takođe. Poveravanje prijatelju, članu porodice ili stručnoj osobi može pomoći nekome da stekne perspektivu o svojoj situaciji - savetuje Dragana Stanković.

Ona poručuje i da je važno što više govoriti o gaslajtingu, jer svest o tome šta predstavlja emocionalno zlostavljanje može pomoći ljudima da izbegnu nezdrave, preteće veze.

Intervju vodila: Slavica Stuparušić, Politika, Magazin