Dragi Deda Mraze, ove godine sam bio/la dobar/a i slušao/la sam mamu i tatu... Verovatno nam je svima dobro poznat ovaj početak rečenice, u ovo doba godine. I deci, i mamama i tatama, bakama, dekama... Pišu se pisma, ukrašava se jelka i iščekuju pokloni od bradatog deke u crvenom odelu. On predstavlja uzor dobrote, nesebičnosti, darivanja i plemenitosti.
Nezaobilazan deo detinjstva
Deda Mraz je deo novogodišnje radosti i uzbuđenja zbog poklona - nezaobilazan je baš kao i jelke i novogodišnje priredbe u vrtićima i školama. Ima ga u crtaćima i filmovima, ali ima ga i uživo - skoro na svakom koraku.
- Od svih božićnih tradicija, ona koja je deci definitivno najuzbudljivija je buđenje na božićno jutro kako bi ispod jelke pronašli poklone od Deda Mraza. Možda deca pokušavaju da ostanu budna koliko god mogu u nadi da će videti legendarno crveno odelo ili čuti nešto na krovu. Ali, i ako ne uspeju da ostanu budni celu noć, pokloni su ipak tu kada se probude. Verovanje u Deda Mraza takođe može biti od koristi za razvoj dece kao put za kreativnost, maštu i igru - kaže za "Blic magazin" Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, i urednica portala "Psihologijaonline.com".
Laž od malih nogu?
Ipak, nekako se u ovom periodu uvek potegne ona večita dilema roditelja - da li deca treba da veruju u Deda Mraza? Dok jedni smatraju da je priča o dobrodušnom deki u crvenom odelu zapravo vid obmanjivanja dece od malih nogu, neki to vide kao dar lepih uspomena koje će dete pamtiti kroz ceo život.
- Narodna priča kaže da je Sveti Nikola putovao da bi pomogao siromašnima i bolesnima. Postao je poznat kao zaštitnik dece. Ispitivanje o postojanju Deda Mraza je prirodan deo starenja. Međutim, ono što roditelji mogu da kontrolišu je kako da reaguju na pitanja. Mi kao odrasli smo započeli priču, a naš je posao kao odraslih da završimo priču o Deda Mrazu. Iako postoji mnogo koristi od zaštite dečjeg verovanja u Deda Mraza, nije u redu lagati decu o njegovom postojanju - ističe Stanković.
Kako kaže, većina dece ima pozitivnu reakciju na otkriće Deda Mraza.
- Otkrivanje istine o Deda Mrazu je znak da dete razvija veštine kritičkog mišljenja. Kada deca pitaju da li je Deda Mraz stvaran, važno je da roditelji odluče da li je dete spremno da se oslobodi fantazije. Kada vaša deca počnu da postavljaju ova pitanja, pustite ih da vode diskusiju. Važno je da deca nauče da veruju svojim roditeljima. Ovi rani odnosi su važni za decu u razvoju jakih relacionih veza koje će trajati ceo život - naglašava naša sagovornica.
Budi maštu, razvija vijuge
Da im dobrodušni, bradati deka u crvenom odelu ne donosi poklone, mališani obično shvate po polasku u školu, pa i ranije. Ipak, mnogi roditelji se pitaju - treba li u nekom trenutku deci svesno srušiti iluziju o Deda Mrazu ili ih pustiti da samostalno otkriju da on nije stvaran?
- Po psihologu Žan Pijažeu, pioniru kognitivnog razvoja, deca između četvrte i osme godine ulaze u „konkretnu operativnu fazu“ razmišljanja. Ova faza je obeležena ispitivanjem. Deca postaju skeptična i koriste svoju maštu da pokušaju da shvate stvari. Oni eksperimentišu, procenjuju dokaze i analiziraju logičkim rasuđivanjem. Može li jedan čovek zaista da leti oko sveta za jednu noć? Deca uče da misle svojom glavom i koristiće svoje veštine kritičkog razmišljanja da reše misteriju Deda Mraza - ukazuje Stanković.
Kako kaže, fantazija je normalan i zdrav deo razvoja deteta.
- Čini se da su dečja verovanja u fantazijske figure kao što je Deda Mraz najjača između treće i osme godine. To zavisi od samog deteta, ali očekujte da će ispitivanje postati ozbiljno negde između 7 i 10 godina - napominje sagovornica.
Magija ne nestaje
Na kraju, a možda i najvažnije je da novogodišnja magija ne mora da nestane samo zato što je dete otkrilo istinu o Deda Mrazu. Naprotiv, to je prilika da naučimo dete da smisao novogodišnjih praznika nisu samo pokloni, već vreme za radosti i uspomene sa porodicom koje će pamtiti zauvek.
- Zabavno je razgovarati sa decom o načinima na koje možemo da održimo duh Deda Mraza tokompraznika čak i ako smo prestari da verujemo u čoveka u crvenom odelu koji cele noći deli poklone. Iako je pojam čoveka koji leti oko sveta u sankama koje predvode leteći irvasi ljudski nemogući, magija Deda Mraza je dugogodišnja tradicija. Za mnoge porodice, uključivanje tradicije Deda Mraza u njihove praznične proslave stvara radosna i zabavna iskustva. Takođe pruža mogućnosti za zajedničko verovanje i igru, oživljavanje i deljenje uspomena iz detinjstva i podsticanje empatije - ističe Stanković.
Porodične tradicije su važne za decu. Što je još važnije, porodične tradicije govore deci priču o tome ko su ona.
- Deca koja poznaju istoriju svoje porodice i učestvuju u važnim tradicijama obično su bolje prilagođena i imaju viši nivo samopouzdanja i samopoštovanja. Deljenje priče o Svetom Nikoli, isticanje duha sezone velikodušnosti, altruizma, iskazivanja ljubaznosti prema drugima i zahvalnosti može biti od pomoći da sa svojom decom učvrstite ono što nas sve ujedinjuje - poručuje Dragana Stanković.
Kad stariji "sruše Sneška"
S druge strane, dešava se da mališani saznaju od starije brata, sestre ili drugara da , ipak, neko drugi ostavlja poklone ispod jelke dok oni spavaju i da Deda Mraz ne postoji. Mališani tada mogu istinski da pate.
- Kada dete kaže nešto u stilu „Deda Mraz nije stvaran, zar ne?“, može biti korisno da im se vrati pitanjekako bi shvatili zašto tako misle. Kada budu stariji i budu mogli kritičnije da razmišljaju, reći će vam da Deda Mraz nije stvaran, a posebno kada njihovi vršnjaci govore da Deda Mraz nije stvaran. Ovo su dobri pokazatelji da su spremni da čuju istinu. Deca različito reaguju kada čuju vesti o Deda Mrazu. Neka budu ponosna, druga se osećaju neugodno što su tako dugo verovali, ili su tužni što su izgubili verziju Deda Mraza koju su poznavali - objašnjava Dragana Stanković.
Intervju vodila: Milica Marković, Blic magazin
Comments powered by CComment