Detinjci, Materice i Oci – tri nedelje pred Božić – svojom simboličnom igrom „vezivanja i razvezivanja” podsećaju nas da se ljubav uzvraća, pažnja ne podrazumeva, a porodica se ne zaboravlja.
Dolazi vreme kada se kuće pune svetlošću i mirisima praznika – Nove godine i Božića. To su dani kada se obnavlja nešto duboko u nama: veza s porodicom, korenima i tradicijom koja nas drži uspravnim i u vremenima radosti, ali i u trenucima teškoća.
– Praznici kod mnogih izazivaju podeljena osećanja – radost, nostalgiju, ali i pritisak. Sve to zavisi od toga kako je neko proveo proteklu godinu, da li mu se dogodilo nešto lepo ili je doživeo gubitak. Shodno tome će se i odnositi prema praznicima koji dolaze – kaže Dragana Stanković, školski psiholog i urednica portala „Psihologija onlajn”.
Osećaj smirenja
Praznici nisu samo običaji koje ponavljamo jer su „oduvek tu”. Detinjci, Materice i Oci – tri nedelje pred Božić – svojom simboličnom igrom „vezivanja i razvezivanja” podsećaju nas na jednu jednostavnu istinu: ljubav se uzvraća, pažnja se ne podrazumeva, a porodica se ne zaboravlja. Deca, majke i očevi dobijaju svoj dan kako bi svako u toj maloj zajednici bio viđen, uvažen i radostan.
Božićni praznici, po rečima naše sagovornice, bez obzira na to da li ih doživljavamo više duhovno ili tradicionalno, nose u sebi snažan osećaj smirenja.
– Rituali poput unošenja badnjaka, lomljenja česnice i okupljanja za trpezom jačaju osećaj sigurnosti, zajedništva i poverenja unutar porodice. U vremenu brzine i stalnih promena, upravo to postaje jedna od naših najvećih psiholoških potreba – potreba za emocionalnom povezanošću sa ljudima koji su nam dragi – naglašava Stankovićeva i podseća da ta tradicija, ma koliko stara, i danas ostaje aktuelna jer nam pokazuje kako izgleda dom koji diše skladom.
Božić, kao centralni porodični praznik, donosi mir, oproštaj i nadu – tri stvari koje nam često nedostaju u užurbanoj svakodnevici.
Nova godina je, pak, svetovni praznik, ali duboko simboličan. Ona nam daje priliku da okrenemo novu stranicu i poželimo sebi i drugima nešto dobro.
Zašto je kićenje jelke važno?
– Kićenje jelke nije samo estetika. To je ritual koji unosi osećaj reda, kontinuiteta i pripadnosti. Posebno je značajan deci koja jedva čekaju taj trenutak – stavljanje ukrasa, svetlucanje lampica – ali i odraslima, jer nas vraća u poznato, u nešto što se ponavlja i daje osećaj sigurnosti u svetu koji je često nepredvidiv. Jelka je simbol da dolazi nešto novo, nada da može biti lepše nego prethodne godine.
Kako se Nova godina i Božić približavaju, raste i euforija oko poklona. Da li ih kupovati?
– Darivanje je poruka: mislim na tebe, važan si mi, bio si mi oslonac tokom protekle godine. Vrednost poklona nije u ceni, već u simbolici. To može biti sitnica, zajednička aktivnost, pažnja ili razgovor koji ostavlja jači utisak od „velikih” iznenađenja. Kada pokloni postanu obaveza, trka za cenom, markom i izvor stresa, gube svoju suštinu – upozorava Dragana Stanković.
Ona dodaje da praznične dane ne bi trebalo doživljavati kao nešto što se „mora”, već kao priliku da budu onakvi kakve ih želimo.
Šta je zaista važno
– Cilj nije savršen sto i najukrašenija kuća. Cilj je da se povežemo – da razgovaramo, usporimo i obnovimo osećaj pripadanja. Praznici ne treba da nas iscrpe. Oni su tu da nas podsete šta nam je zaista važno, a na šta bespotrebno trošimo i vreme i energiju – zaključuje naša sagovornica.
Kada se spoje Nova godina i božićni praznici, dobijamo jedinstveno vreme koje u nama budi najbolje – dobrotu, strpljenje i spremnost da se ponovo povežemo. Ne zbog ukrasa, poklona i svečanosti, već zato što nas vraćaju jedne drugima.
Intervju vodila: Slavica Stuparušić, Politika, Magazin
Comments powered by CComment