Kako terapeuti stvaraju "terapeutska prijateljstva" sa svojim klijentima? Iako se na tzv. "terapeutska prijateljstva" gleda sa neodobravanjem od strane zajednice za mentalno zdravlje, većina klijenata u terapiji zahteva bliskost sa svojim terapeutom. Da li terapeut može da obavlja i stručno-etičku i praktičnu ulogu u isto vreme?
U principu, klijenti zaista treba da osećaju da je njihovom terapeutu stalo do njih. Ali, taj odnos mora naići i na određena ograničenja. Na kraju krajeva, to je poslovni odnos, egzistencija terapeuta zavisi od naknade za svoje pružene usluge, tj. njima klijenti plaćaju svoje usluge. Terapeut pruža svoja znanja, sposobnosti, iskustva potrebna za promene na zahtev klijenta. Na kraju, to je odnos koji uglavnom određuje uspeh.
Kako onda izbeći zamku "profesionalnog prijateljstva"? U kojoj meri terapeuti treba da uključe ključne elemente terapije poput empatije, razumevanja, poverenja, poštovanja, a da to ne pređe u puko prijateljstvo, već u pružanje usluga koje će doneti određene promene koje njihovi klijenti traže?
Npr. to može biti povremeno postavljanje pitanja od strane klijenata svom terapeutu u vidu slanja e-mailova kada su nestrpljivi da podele nešto pre njihove sledeće seanse. Ili kada se klijent oseća potpuno očajno i ublaži svoje trenutno stanje pozivajući svog terapeuta.
Dokle god terapeuti jasno, na početku, postave granice time što će odgovarati na te e-mailove kratko, odnos terapeut-klijent ostaće profesionalan. Terapeuti bi, naravno, trebali da naplate klijentima i ovo svoje dodatno trošenje vremena na odgovaranje, komentare i slično van seanse. Jeste da se to neće sviđati klijentu, ali time terapeut čuva svoje granice i svoje vreme.
Ovo važi i za produžavanje seansi klijentima. Svi klijenti žele da sebe vide kao "posebne" kod svog terapeuta. Međutim, terapeut treba poštovati satnicu seanse, svoje vreme, a isto tako dati sebe za vreme seanse, ali ne i van seanse. Terapeut je, kao i svaki drugi čovek, biće koje pored svog profesionalnog ima i svoj privatni život. Klijenti će biti, pre ili kasnije, razočarani ukoliko terapeut kod njih ne vidi njihovu posebnost, ali ponavljam, terapeut svoje vreme mora poštovati da bi "preživeo" kako privatno tako i profesionalno.
Naravno, tu može doći i do određenih odstupanja u vidu pohvala terapeuta koje upućuju svojim klijentima onda kada primete da su promenili frizuru ili nose odeću koja im se zasviđa, pojavljuju se manje zabrinuti, depresivni, manje ljuti ili pod stresom, ili kada dodju sa novim pogledom na problem, kad uvide gde greše. U ovim slučajevima, pohvala teraputa ne sme da izostane što će povećati poverenje kod svojih klijenata.
Dakle, pošto različiti ciljevi terapije mora da se ostvare, klijent mora da oseti dovoljno podrške i sigurnosti, da se oseća bezbedno. Na taj način vide svoje terapeute ne samo kao nekog ko je na radnom zadatku već i iskreno zabrinute za njihovu dobrobit što je od ključnog značaja za održavanje odnosa terapeut-klijent. Razmislite o tome. I ovo je suština kako razlikovati profesionalni odnos od prijateljskog odnosa. Fokus mora uvek biti na ono što će povećati mogućnost da klijent ostvari svoje ciljeve. Intervencije terapeuta moraju biti srdačne, tople i prijateljske, ali i granice prijateljstva moraju postojati.
Zaključak je da terapeut mora biti i neko ko će dati stručno znanje svom klijentu, ali u određenim situacijama biti spreman da ublaži tegobe, pruži podršku kao "profesionalni prijatelj", ali u određenim granicama koje su navedene u tekstu.
Pa ipak, terapeut nikada ne može zamijeniti prijatelje. Retko će u 3 noću dojuriti sa sladoledom i ramenom za plakanje, pomoći okrečiti dnevnu sobu, ili Vas pozvati na letovanje. Ako to učini, verovatno se trebate zapitati koliko je tačaka etičkog kodeksa već prekršio.
Ponekad je teško razlučiti gde prestaje terapeutski i počinje prijateljski odnos - jer su oni na puno načina slični. Prijatelj često može imati bolje terapijske efekte od terapeuta, a terapeut se nastoji ponašati prijateljski. Šta će se promeniti ako postanemo prijatelji i počnemo piti kafu sa svojim klijentima? Jer ja, kad pijem kafu sa svojim prijateljima, prestajem biti terapeut, a to prijatelji veoma često protumače pogrešno.
Comments powered by CComment