Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Ne čekajte predugo, pošto kod simptoma opsesivno-kompulzivnog poremećaja, uz odgovarajuću terapiju, može doći do značajnog ili umerenog poboljšanja, ali svakako i do pogoršanja ukoliko se ne leče.

Da li ste nekad uhvatili sebe kako hranu u tanjiru delite na identičan broj zalogaja, da se taj broj slaže s brojem zalogaja salate? Imate li potrebu da u nekim situacijama trepnete određeni broj puta ili da gazite isključivo na svaku treću kockicu na kaldrmi, a možda i da dvaput propustite vodu kroz šake pre no što počnete da perete ruke? Dakle, ako se prepoznajete ovde, tada verovatno patite od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) jeste poremećaj koji po savremenim klasifikacijama spada u grupu anksioznih poremećaja (neuroza). Osnova OKP su ponavljajuće opsesivne misli i/ili kompulzivne (prisilne) radnje te intenzivan osećaj anksioznosti. OKP može se lečiti psihoterapijom kao i odgovarajućim lekovima. Ljudi sa OKP sasvim su svesni da nema nikakve logike u tome što rade, ali ako ne ostvare svoje prisilne radnje javlja im se jak osećaj straha, uznemirenosti, uzbuđenosti, imaju osećaj da će se dogoditi nešto loše. Važno je naglasiti da te radnje nemaju svrhu rešavanja konkretnih problema niti doživljavanja zadovoljstva. Najčešće su to brojanje, prebrojavanje, pranje ruku, proveravanje brave, ponavljanje određenih reči i slično. Neki kažu da OKP mogu izazvati iskustva iz detinjstva, možda u kombinaciji s genetskom predispozicijom. Ali, bez obzira na uzrok, jedno je jasno: ne vredi jednostavno reći osobama koje pate od OKP-a da prestanu nešto prati ili da prestanu nešto proveravati. Tu nije reč samo o snazi volje. Pokazalo se da mnogima koriste lekovi, međutim, lekovi mogu samo da smire pacijenta, da ga opuste, ali ne i da uklone glavni i najčešće duboko ukorenjen problem. Drugačiji pristup sastoji se u tome da se pacijent dovede u situaciju od koje strahuje, te da se zatim spreči uobičajena reakcija. Na primer, osobu koju muči navika pranja primoramo da drži u rukama nešto prljavo, a zatim joj ne dozvoljavamo da to opere. Naravno, takvom se metodom niko ne može izlečiti preko noći. Ali neki smatraju da ona, upornom primenom, može doneti olakšanje. Naš savet je odgovarajuća psihoterapija u privatnim ili državnim ustanovama, ili lekovi koje će vam psihijatar prepisati ukoliko se odlučite na taj korak. Međutim, ne čekajte predugo, pošto kod simptoma OKP, uz odgovarajuću terapiju, može doći do značajnog ili umerenog poboljšanja, ali svakako i do pogoršanja ukoliko se ne leče.

Nemojte misliti da ste drugačiji od ostalih ili da možda gubite zdrav razum. „Izuzmu li se njihovi specifični strahovi“, piše dr. Li Bejer, „ljudi koji boluju od OKP-a i potpuno su povezani sa stvarnošću u svim drugim aspektima svog života.“ Psihičke bolesti su bolesti kao i svake druge, i treba ih lečiti… zato nemojte bežati od problema, već mu se hrabro suprotstavite.