Borba protiv suicidalnih misli

Brojni demografski i socijalni faktori mogu da uvećaju rizik kod neke osobe da izvrši samoubistvo. Demografski faktori rizika za samoubistvo uključuju – biti muško, biti relativno mlad i biti singl, udovac ili razveden. Socijalni faktori rizika uključuju – biti nezaposlen, sa nesigurnim zaposlenjem, ili u penziji; imati slab nivo socijalne podrške što je najčešće slučaj kod starijih, zatvorenika, imigranata, izbeglica ili ožalošćenih; nedavni prolazak kroz životnu krizu, kao što je gubitak bliskog prijatelja ili rođaka ili kao posledica seksualnog ili fizičkog zlostavljanja.

Pored socijalnih i demografskih faktora, rizik da osoba izvrši samoubistvo može biti povećan i određenim brojem kliničkih faktora. Jedan od značajnijih indikatora mogućeg samoubistva jesu činovi namernog samopovređivanja i rizik da osoba izvrši samoubistvo u godini nakon čina namernog samopovređivanja je sto puta veći nego kod prosečne osobe. Čak polovina osoba koja izvrše samoubistvo ima istoriju samopovređivanja. Samoubilačko ponašanje ima tendenciju da se grupiše po porodicama, tako da ako u porodici postoji istorija samopovređivanja to isto povećava rizik osobe da izvrši samoubistvo. Moguće da je to posledica toga što je i samoubistvo naučeno ponašanje ili, što je i verovatnije, zato što članovi porodice imaju genetske predispozicije za psihičke poremećaje koji su povezani sa povećanim rizikom od samoubistva.

Ljudi sa psihičkim poremećajem

Ljudi sa psihičkim poremećajem koji su otporni na prepisane lekove ili im lekovi nisu odgovarajući takođe imaju veći rizik od samoubistva, kao i ljudi koji imaju neke specifične simptome kao što su osećaj proganjanja, potreba za konstantnom kontrolom, prekomerna ljubomora, prekomerni osećaj krivice, koji imaju audio halucinacije (na primer čuju glas koji im govori „Uzmi nož i ubij se“) i pasivnost kao osećaj da su misli, osećanja i aktivnosti pojedinca pod kontrolom nekog eksternog faktora. Fizičke bolesti takođe mogu uvećati rizik od samoubistva i to je posebno slučaj kod fizičkih bolesti koje su terminalne koje podrazumevaju dugoročni bol ili invalidnost, ili utiču na mozak. Primeri takvih bolesti uključuju kancer, rani dijabetes, šlog, epilepsiju, multiplu sklerozu i sidu.

Ako vas saleću suicidalne misli, prva stvar koju bi trebalo da zapamtite je da su mnogi ljudi koji su pokušali samoubistvo i preživeli, osećali veliko olakšanje što nisu okončali svoje živote. U trenutku kada su pokušali samoubistvo imali su intenzivna osećanja očaja i beznađa jer im se činilo da su izgubili kontrolu nad svojim životima i da stvari nikad neće biti bolje. Jedino nad čime imaju kontrolu je da li će živeti ili ne i samoubistvo se činilo kao jedina preostala opcija.

Misli koje često prate suicidalne misli jesu:

• Želim da pobegnem od ove patnje.

• Nemam druge opcije.

• Ja sam užasna osoba i ne zaslužujem da živim.

• Izdao sam svoje voljene.

• Mojim najmilijima bi bilo bolje bez mene.

• Želim da moji najmiliji znaju kako se loše osećam.

• Želim da moji najmiliji znaju koliko su doprineli da se loše osećam.

Koje god misli da imate i koliko god da se loše osećate, zapamtite da se niste uvek osećali tako, i da se nećete uvek osećati tako.

Rizik da osoba izvrši samoubistvo je najviši kad postoji kombinacija:

1. Suicidalnih misli;

2. Sredstva da se izvrši samoubistvo;

3. Prilika da se izvrši samoubistvo.

Ako ste skloni suicidalnim mislima, postarajte se da potencijalna sredstva za izvršenje samoubistva budu uklonjena. Na primer, dajte tablete i oštre predmete nekome da ih čuva ili ih stavite na zaključano ili neko drugo nepristupačno mesto. U isto vreme, postarajte se da ne postoji ni prilika da se izvrši samoubistvo. Najsigurniji način da to uradite je da budete stalno u bliskom kontaktu sa jednom ili više osoba, tako što ih, na primer, pozovete da ostanu sa vama. Podelite vaša osećanja i misli sa tim ljudima i dozvolite da vam pomognu. Ako niko nije dostupan ili nemate pogodnu osobu, postoje i hitni telefonski brojevi koje možete pozvati. Možete čak pozvati i hitnu pomoć ili da odete do urgentnog centra sami. Ne koristite alkohol ili neku drogu jer to samo može učiniti da budete impulsivniji i time značajno povećati verovatnoću da pokušate samoubistvo. Posebno, ne pijte i ne uzimajte drogu kada ste sami ili ako ostajete sami nakon što ste pili ili konzumirali opojna sredstva.

Napravite spisak svih pozitivnih stvari o vama i spisak svih pozitivnih stvari iz vašeg života, uključujući i stvari koje su vas do sad sprečavale da izvršite samoubistvo (možda će vam biti potrebna pomoć da ovo uradite). Čuvajte spiskove kod vas i čitajte ih svaki put kada vas obuznu suicidalne misli. Na posebnom listu papira napišite sigurnosni plan za slučaj kada bi zaista pokušali da izvršite samoubistvo. Vaš sigurnosni plan bi mogao da bude da odložite pokušaj samoubistva bar za 48 sati i razgovor sa nekim o vašim mislima i osećanjima što je pre moguće. Razgovarajte o vašem sigurnosnom planu i sa svojim lekarom i obavežite sebe da postupite na taj način. Nekada je dovoljna i jedna prespavana noć da se značajno promeni vaš stav i važno je ne potcenjivati značaj dobrog sna. Ako imate problema sa spavanjem, razgovarajte sa lekarom.

Primer sigurnosnog plana:

1. Pročitaj listu pozitivnih stvari o sebi.

2. Pročitaj listu pozitivnih stvari o svom životu i podseti sebe na stvari koje su te do sad sprečavale da izvršiš samoubistvo.

3. Odvraćaj sebe od suicidalnih misli čitanjem knjige, slušanjem klasične muzike ili gledanjem omiljenog filma ili komedije.

4. Dobro odspavaj. Ako je potrebno uzmi pilulu za spavanje.

5. Odloži bilo koji pokušaj samoubistva bar za 48 sati.

6. Pozovi drugara na (broj telefona). Ako on nije dostupan, pozovi drugaricu na (broj telefona). Alternativno pozovi svog lekara na (broj telefona) ili kriznu liniju za prevenciju samoubistva na (broj telefona).

7. Idi na mesto gde se osećaš sigurno, kao što je centralni park ili sportski centar.

8. Idi u urgentni centar.

9. Pozovi hitnu pomoć.

Kad se stvari malo smire, važno je da razmotrite uzrok ili uzroke vaših suicidalnih misli što dublje možete, na primer, mentalni poremećaj kao što je depresija ili zavisnost od alkohola, teška životna situacija ili bolne uspomene. Razgovarajte o ovome sa svojim lekarom ili nekim drugim zdravstvenim stručnjakom, koji vam može pomoći da utvrdite najprikladniji oblik pomoći koju imate na raspolaganju.