Koliko si ih imala?

Imam 25 godina, radim u jednoj velikoj kompaniji, živim u zdravom okruženju (porodica, prijatelji). Nemam razloga da budem nesrećan ili nešto slično. Imam problem kada sam sa nekom devojkom u vezi, tačnije sa njenom prošlošću (broj muškaraca i slične stvari). Želim da napomenem da je to počelo pre otprilike dve godine i da pre toga nisam bio takav. Moje prve dve veze bile su po godinu dana i obe devojke su imale momke pre mene, a ja sa tim nisam imao nikakav problem, odnosno ni na kraj pameti mi nije bilo da tome pridajem značaj (svako od nas ima pravo da radi u životu šta želi i da ima svoju prošlost). Nakon toga imao sam vezu od 3,5 godine (nevina devojka) i u toj vezi sam pretrpeo svašta, od posesivnosti pa do bolesne ljubomore, to sam trpeo poslednjih godinu dana, nakupio sam se nervoze i stresa (čak izazvao i probleme sa želucem zbog toga), sve dok se nisam potpuno ohladio i raskinuo. Nakon toga, posle kratkog vremena, verovatno jer mi je svaka promena tada prijala posle 3,5 godine takve veze, ušao sam u vezu sa drugaricom koju poznajem 10 godina i o kojoj znam SVE (kada kažem sve, tako i mislim, bukvalno i detalje njenih odnosa sa momcima), ali sam na to stavio tačku i rekao sebi da je ona sada sa mnom i da je sve drugo nebitno. I onda počinje da se stvara moj problem. Ona je često spominjala neke stvari iz prošlosti (verovatno jer još uvek nije mogla da razgraniči da sam joj dečko, a ne više drug), nekoliko puta, nakon čega sam joj rekao da počinje to da mi smeta i ona je prestala. Medjutim, to je kod mene počelo da stvara neke slike u glavi (podsećam da sam znao do detalja sve) i samim ti da me opterećuje. Svakoga dana je bilo sve teže i teže, čak i sama pomisao na nju. Na kraju sam morao da raskinem jer su te misli, slike, pa i broj momaka pre mene počele da me opterećuju i u drugim životnim situacijama, pa mi je ponekad bilo teško čak i da jedem. Od tog trenutka, moj život se menja (u smislu devojaka). Svaku gledam kroz prošlost, odmah stvaram slike sam, bez obzira da li nešto znam ili ne, nesvesno sebi stvaram pritisak. Koliko ih je bilo, sta je sve radila i slično, iako malo znam ili čak ne znam ništa iz prošlosti odredjene devojke. Počinjem vremenom da je gledam drugačije zbog toga, kao da je sve već dala i pružila nekom pre mene pa meni sada nema šta. I to me optereti, čak i kad ne mislim na to, imam nelagodan osećaj u stomaku i kao da me problem podseća da je tu. Bio sam na nekoliko razgovora kod psihijatra u svom Domu zdravlja i dijagnoza mi je F43, rekla mi je da vučem traumu iz te veze i da je moje samopouzdanje ravno nuli (iako ja nemam takav osećaj), kao i da sam jako nesiguran u sebe. Ne želi da mi daje lekove kao terapiju, smatra da su nepotrebni, već samo da malo po malo unesem neku promenu u život (fizička aktivnost, čitanje, raspored u sobi i slično). Ja sam svestan da su te stvari nevažne, jako nevažne, da je bitno trenutno šta se desava i šta sve lepo može da se desi i koliko ljubav može da bude lepa. Želim i imam volju da to prebrodim jer ne želim da povredjujem više devojke, jer sam ja niko i ništa da bih osudjivao bilo koga zbog njegove prošlosti.  Samo želim da pronadjem uzrok toga i način na koji da to savladam, jer ja nisam bio takav i smatram da je to kod mene jako pogrešno, ali je jače od mene čim ne mogu da se oslobodim. Voleo bih da čujem Vaše mišljenje o ovome.

Orao

Nekada je muškarcima bilo važno da devojci budu "prvi" ili je nisu želeli. Kada je to postalo manje značajno, pripadnice nežnijeg pola su se dosetile da svaki može da im bude "drugi", jer su tako sebi, ipak, čuvale cenu. Neki u to poveruju, a neki ne - pa ako prođe, prođe. S druge strane, i juče i danas, muškarcima se tolerisalo iskustvo u seksu, čak i ocenjivalo kao poželjno. Međutim, koliko je zapravo važan broj partnera iz prošlog života? Da li to nešto govori o osobi i može i treba da utiče na vezu? Treba li "čeprkati" po prošlosti i opterećivati se ciframa i biografijom bivših ili je pametnije ne prizivati ih? Imamo momke koji vole devojke koje su pre toga imale burnu prošlost, u smislu broja momaka sa kojima su bile, s druge strane, ima i onih momaka koji imaju odbojnost prema nevinim devojkama, naročito ako su „zagazile“ u godine kada se po modernim merilima to smatra društveno neuobičajeno. Svako u sebi u većoj ili manjoj meri krije ljubomoru na izvesni deo sadašnjosti ili prošlosti partnera,to je normalno, nije normalno kada pređe u patologiju i dijagnozu. To prolazi kada čovek bude preokupiran nekim drugim stvarima, u smislu, da li želi da provede život sa tom osobom, da ima decu, da li je toliko zaljubljen u u tu osobu da mu ona znači sve na svetu. U tim momentima se zaboravlja "brojka" iz prošlosti. Nema potrebe da osuđujete devojke zbog toga, da ste stalno pod stresom, pa čak i da imate dijagnozu kad se sve to može rešiti bezbolnije. Jednostavno, kad Vam se neka devojka sviđa, priđite joj i ako smatrate da je to to, ne opterećujte se njenom prošlošću, svako ima pravo na to, pa i Vi. Uživajte u ljubavi sa svakom narednom devojkom koju imate, neka Vam  veza bude rasterećenje, uživanje, a ne stres. I tu brojku koju čujete, možda i ona ne bude tačna i šta onda. Slažem se sa Vašom doktorkom da Vam terapija lekovima ne treba, ali ako ste za neku vrstu psihoterapije putem Skype savetovanja javite mi se i možemo pričati na ovu temu i izneti mi sve šta Vas muči. Možda na taj način promenimo misli kod Vas i samim tim i ponašanje.