Poštovani, moj problem je počeo sa mojim sinom negde polovinom druge godine srednje škole. Bio je odličan učenik u osnovnoj školi, mirno i povučeno dete, trenirao je fudbal od četvrtog razreda, poslušan. Živimo na selu i kada je krenuo u srednju školu morao je da stanuje u gradu, viđali smo ga otprilike jednom sedmično i u prvoj godini je bilo sve u redu. Onda su počeli problemi sa izostancima iz škole, razgovori kod razrednog, kod psihologa, loše ocene. Na svakom razgovoru je obećavao da više neće izostajati i da će popraviti ocene, ali sve se završavalo na obećanjima. Obzirom da nismo bili u mogućnosti da ga svakodnevno kontrolišemo, čuli bi se sa razrednim i neko vreme bi bilo u redu, ali kako bi vreme prolazilo stvari su se ponavljale. Drugu godinu je jedva završio, u trećoj pao na popravnom. Sve više je lagao, prestao je da trenira, a nedolaske kući je pravdao obavezama oko fudbala. Počeo je da pozajmljuje novac od naših poznanika koji nije vraćao. Kada bi mi saznali, on bi govorio da ne sme nama da kaže, da sve to što radi nije u redu, da on to više neće raditi i da ne zna što je to uradio. Ja sam pored svih tih razgovora u školi, išao na razgovor kod psihologa, vodio njega na razgovor, vodio ga na test na drogu, bio je negativan, on je pristajao na sve to, menjao mu stanove da ne bude sa istim društvom, sve je on to prihvatao, ali su se svi problemi ponavljali. Ostao je dužan za stan, ostao za struju, ostao za ekskurziju. Uplatio sam mu da polaže vozački, on hoće, ali na časove ne ide i tako. Dođe kraj četvrte godine, on ne položi jedan predmet i maturski, ostane za avgust, ode početkom avgusta kao da bi mogao da se spremi, međutim uopšte nije ni izlazio da polaže. Ja odem da ga pokupim, a on neće kući, kaže hoće da ostane da radi nešto i da proba da završi. Njemu se kući nikako nije išlo jer se u međuvremenu zaljubio u jednu devojčicu koja je mlađa od njega godinu dana, a i saznao sam da je išao u kladionicu. Tvrdio je da je ludo zaljubljen u nju i da ne može bez nje. Nekako smo ga privoleli da ostane kući, a da ide dva puta sedmično da se viđa sa devojkom. Negde pred Novu godinu je otišao i nije dolazio sve dok ja nisam otišao da ga dovedem, nije hteo da se javlja na telefon. Za to vreme se zadužio kod zelenaša i to veliku svotu i to nam nije rekao nego smo čuli od jednog našeg prijatelja od koga je tražio novac na zajam da bi vratio dug. Ja sam dug platio, doveo ga kući pretrpeo je velike kritike od cele porodice, plakao je, rekao da je bio naivan i da neće to više uraditi. Posle dva meseca pobegne noću od kuće i ostavi pismo u kome kaže da se kod kuće oseća kao rob, želi da ide da bude sa devojkom i da će nešto da počne da radi i da završi školu, izvinjava se za sve svoje gluposti što je uradio i da će da proba da postane dobar čovek. Opet ista priča ne javlja se na telefon, informacije o njemu dobijamo od devojke. Ja posle desetak dana odem da ga pokupim, a on se opet isto zadužio. Saznajem da je opet kladionica u pitanju, da se bahato ponaša po diskotekama, troši mnogo novca na provod. I taj dug sam platio, i ja i njegova majka smo mu zapretili da za bilo kakav ispad ćemo da ga prijavimo policiji. Sada je kući, počeo je da uči, položio je ispit, ali sa svim ukućanima vrlo slabo kontaktira, najviše vremena provodi sam u sobi, radi isključivo ono što mu ja kažem, jednostavno nema interesovanja za bilo šta. U razgovoru sa njim zaključio sam da nema volje ni za šta, nema osećanja, nema karaktera, sve mu je jedno, jedino kontaktira porukama sa devojkom. Odrastao je u normalnoj, radnoj i poštenoj porodici i on je takav bio, ali ovo nije on. On sada ima 20 godina i ja Vas molim da mi pomognete savetom šta da radim. Verujte da sam za ove 4 godine potrošio milione reči, pokušavao na sve moguće načine da mu objasnim da to što radi nije u redu, on bi to sve slušao, prihvatao da je tako, ali je sve to ponavljao. Planiram sada kada dobije diplomu da mu pomognem da nađe neki posao i da ne bude sa nama jer očigledno sa nama ne može nikako, ali me je strah da on neće biti odgovoran i da će posao brzo napustiti, a onda će opet kocka, zaduživanje. Jednostavno, on sebe dovodi pred svršen čin, strah me je zbog druge dece, da nas ne uvali u neke probleme. Ne znam šta da radim.
Očajni otac
Pubertet predstavlja prelazni period između detinjstva i zrelosti, i to je jedna od najtežih etapa na putu kroz život. Dečaci, pa i Vaš sin počinju sebe da vide kao odrasle ljude. U tom periodu izvesni hormoni počinju da rade, a u sklopu sa tim povećava se zanimanje za suprotni pol. Zbog toga ne treba da Vas iznenadi kad vidite kako se Vaš sin "ludo" zaljubio. Međutim, kad se adolescent "zaljubi", njegovo ponašanje može da stvori probleme u porodici: kasno dolaženje kući, provođenje celokupnog vremena sa "voljenom osobom", zapostavljanje učenja, neraspoloženje zbog problema koji potiču iz veze sa "voljenom osobom", a iznad svega uporno odbijanje saveta koji se odnose na takve veze, naročito ako potiču od njihovih roditelja, kockanje da bi udovoljio društvu...Sve je to prolazno, priroda čini svoje. Prvo, važno je shvatiti da mladi ljudi nisu baš potpuno razumni u svojim tinejdžerskim godinama i da zbog toga nisu u stanju da svoj svet tumače pravilno. Emocionalna zrelost doći će posle fizičke zrelosti. Romantične veze iz doba adolescencije vrlo retko dugo traju. Razgovarajte sa njim. Tinejdžeri se često ustručavaju da razgovaraju sa svojim roditeljima, jer se plaše da će im održati predavanje ili postavljati određene zahteve. Kad tinejdžeri postanu buntovni, roditelji mogu pasti u iskušenje da se udalje od njih. Međutim, napuštanje dece u mladalačkom dobu nikad ne daje pravo rešenje za probleme. Kada tinejdžeri žele da razgovaraju sa roditeljima, roditelji treba pažljivo da slušaju, ne prekidajući ih, jer samo kada pažljivo slušaju, roditelji mogu shvatiti šta adolescent misli i šta on zapravo najviše želi. Pokažite svoju ljubav. Nažalost, mnogi roditelji tu greše. Često se događa da kad se tinejdžeri vrate kući, nalete na gnev i oštru osudu zbog svojih nezrelih postupaka, umesto na ljubav. Biranim rečima treba im pokazati ljubav i razumevanje. Roditelji naročito treba da pokažu ljubav, kada tinejdžeri naprave greške i kada ih ne poslušaju. Kao roditelj svom sinu morate objasniti zašto nešto ne sme da čini. Jasno saopštene, ovakve smernice predstavljaju veliku pomoć za mlade ljude. Kada su jednom smernice postavljene i roditelji i tinejdžeri dužni su da ih poštuju i snose posledice za njihovo nepoštovanje. Strpljenje je ključ uspeha u Vašem slučaju, pokušajte da neko vreme poštujete ove smernice, biće čudno i Vama i Vašem sinu da se nešto promenilo u vašem odnosu, ali sigurno će vremenom dati rezultate. Nemojte dozvoliti da u periodu najburnijeg razvoja Vaš sin izraste u depresivnu osobu, izolovanu od drugih ljudi jer sadašnje njegovo ponašanje vodi ka tome. Dogovorite se oko džeparca, izlazaka i svega onoga što Vašeg sina muči, ali bez osude. U tim godinama adolescentu može pasti svašta na pamet, pa i ono najgore, a Vi ste tu da to sprečite. Vama svaka čast na savetima koje ste za te 4 godine uputili Vašem sinu, ali vidite da to ne daje rezultate pa shodno tome morate promeniti pristup, tj. reči koje ćete mu upućivati i naterati ga da on sam promeni svoje ponašanje. Možda bi mu samostalnost prijala, ko zna, u takvim je godinama, kada ste vi kao porodica samo tu negde, a vršnjaci i aktivnosti koje ga interesuju u prvom planu. Pustite ga malo samog, ali promenite priču, kad sam krene da zaradjuje manje će trošiti, a kad mu date džeparac na gotovo, naravno da će ga potrošiti gde želi pa i po kladionicama jer mu je sve drugo obezbeđeno, stan, hrana i te neke osnovne stvari od strane Vas.
Comments powered by CComment