Nedostatak samopouzdanja

Imam 24 godine i završavam Tehnički fakultet. Moj problem, bar ja mislim, je u poteškoći komunikacije sa ljudima. Toga nisam bio prije ni svjestan dok se nije desio taj nesretni događaj. Naime, jedne večeri sam izašao na kafu sa jednom curom i to je bila najgora noć u mom životu. Ne znam tačno šta se sa mnom dešavalo, ali sam bio toliko nesiguran i toliko se nelagodno osjećao kao nikad dotad u životu. Možda je i njena priča tome doprinijela jer mi je pričala kako je imala nekih veza, čak jednu i sa mojim prijateljem, kako je spavala sa nekim momkom... Ja sam se tu osjećao nekako, kako da kažem, bespomoćno, da ne kažem prepadnuto. Meni je bilo i nezgodno i teško joj gledati u lice, ne znam zašto. Možda što ja do sada nisam imao nikad nikakvu vezu i možda se bojao da ne ''zeznem'' nešto ili da ja to ne mogu ili ne znam. Pitam se zašto joj nisam mogao reći neke stvari tad, zašto joj nisam mogao pogledati u oči, zašto sam se tako osjećao. Ona mi je govorila da nemam samopouzdanja, možda je i bila u pravu. To se završilo veoma loše i tu noć nisam ni oka sklopio razmišljajući što joj nisam to i to rekao. Bilo kako bilo, to se davno desilo i s tim sam načisto. Toga se još samo rijetko sjetim, sada sa osmjehom. Mislio sam da sam se promijenio jer sam počeo da ulazim i u komunikaciju sa ljudima i da se šalim sa ljudima koje čak i ne poznajem. Bio sam sretan i zadovoljan čak iako nisam imao nikad vezu. Jednostavno sam se zezao i sve gledao kroz šalu. Međutim, u zadnje vrijeme sam se počeo družiti više sa jednom prijateljicom, koju dugo znam. Mislim da joj se sviđam. Ali, također, i ona meni jer svaki put kada mi zazvoni mobitel nadam se da je ona. Stalno mislim o njoj i kako bi bilo super da smo zajedno. Ali, opet se tu javlja problem, da ne kažem strah. Ne znam, šta se dešava, ali jednostavno nemam hrabrosti je nazvati da se sami nađemo na kafi i to joj sve kažem. Pitam se zašto je to tako. Čega me je strah. Možda toga što nisam nikad imao vezu, možda toga da neću ''to'' znati, možda toga da ne pokvarim ovo prijateljstvo. Shvatio sam da mi je ponekad jako teško pričati sa ljudima i gledati ih u oči dok oni pričaju. Tako je isto, možda i gore, sa curama. Jednostavno, nekada ne znam šta da pričam sa njima, još teže da ih gledam u oči kad pričam sa njima. Ipak, smatram da sam dosta pametan dečko. Kada vidim ko sve danas ima curu, razočaram se. Neki bilderi da ne kažem glupani. Zašto oni imaju, šta oni znaju bolje ili imaju što ja nemam, hrabrost, možda. Još jedna stvar. Mene je uvijek zanimala škola i obrazovanje, ali ne samo to. Dok su drugi imali cure, ja o tome nisam ni razmišljao. Tek protekle 2-3 godine postalo je teško o tome ne razmišljati. Ponekad mislim da mi je život ''proletio'' u učenju. Međutim, ipak mislim da nije to to. Mislim da moj problem ipak leži u hrabrosti ili samopouzdanju, mada sam mislio da sam to prevazišao, ali eto. Problem je u tome, još, što ja imam tako puno prijatelja, ali ni jednog s kojim bi mogao o svemu pričati. Mislim, mogao bih sa 2-3 jarana pričati, ali nekako nije to to, osjećam se nelagodno. Znači, ono što želim da postignem, jeste da mogu bolje i lakše razgovarati sa ljudima, da mogu prijateljima i rodbini reći sve što me muči. Nekako i teško pokazujem emocije. Ponekad mislim da jednostavno nisam rođen da pričam sa curama, odnosno da ne znam sa njima. A onda opet razmislim i kažem sebi, pa Bog je nama svima tu negdje usadio tu sposobnost, samo je treba naći. Nemojte me pogrešno shvatati, ja nisam depresivan i nemam straha od nečega drugoga. Samo ne znam što ne mogu i ne znam sa curama. Molio bih Vas za pomoć. Unaprijed hvala.

Dragan

U pitanju ste sami dali odgovor na svoj problem, a to je nedostatak samopouzdanja u komunikaciji sa drugim ljudima, naročito sa ženskim polom. Problemi sa samopouzdanjem odražavaju se kao pritisak koji osećamo u određenim situacijama, a takav pritisak uzrokuje napetost, pa čak i fizičke smetnje. Samopouzdanje, kao i većina drugih veština, može se naučiti i bitno poboljšati. Na raspolaganju su nam različiti trikovi, sposobnosti i strategije uz čiju pomoć možemo napredovati, no problem leži u tome što mi o svim tim mogućnostima uglavnom ne razmišljamo i uopšte nismo svesni. Ako se fokusiramo na veštine i sposobnost da se nosimo sa situacijom (pa čak i kad je ne možemo bitno promeniti), pozitivnije ćemo gledati na nju i prestaćemo osećati da situacija izmiče kontroli. Najčešća područja u kojima se javljaju problemi sa samopouzdanjem su odnosi s ljudima, posebno oni s nepoznatima, odnosi ljubavne i romantične prirode, odnosi u porodici. Česti su primeri sjajnih i uspešnih poslovnih ljudi koji u komunikaciji sa suprotnim polom ostaju nemi. Izgradnja samopouzdanja nije lak proces i za njega je potrebno vreme. Za početak nije loše da postavite određene ciljeve i o njima razmislite. Na primer, Vaš cilj je da postavite što bolji odnos i što bolju komunikaciju sa suprotnim polom, da u komunikaciju ne ulazite sa bespotrebnim strahom. O svakom od postavljenih ciljeva razmislite postavljajući neka pitanja tipa zašto Vam je taj cilj važan, zašto je on za Vas zasad komplikovan ili nedostižan, šta Vam je na raspolaganju u postizanju tog cilja (koje veštine, trikovi, strategije). Kad ovako razložite i postanete svesni problema moćićete se usredsreditii na konkretno savladavanje problema. Razmislite o svojim kriterijumima i očekivanjima. Budite realni. Gledajte sta Vi možete da pružite pa onda postavite neke granice. Izađite iz kuće i družite se. Što više i sa što više ljudi. Izlazite, komunicirajte, i najvažnije, šalite se što više možete. Pokušajte da pokrenete temu u kojoj i Vaš partner i Vi možete ravnopravno učestvovati. Niste sami, uvažavajte i njene stavove, ali takođe držite i do svojih. Izbegavajte teške teme, neka sve bude lagano i prijatno. Ne plašite se ako bolje barata rečima od vas. Zaboravite na chat, internet, sms na TV-u i sl. I pored svih tih elektronskih "pomagala", direktan pristup je i dan danas najbolji. Pogledajte bolje oko sebe. Ima li već neka ženska osoba u Vašem širem okruženju koja Vam je nekoliko puta privukla pažnju? Samo hrabro!