Društveni mediji doveli su do sve učestalije pojave anksioznosti. Npr. pridružiti se Instagramu znači početak praćenja kako prijatelja i poznanika, tako i marke odeće i poznate ličnosti. Zatim krenete sa postavljanjem svojih fotografija. Može se dogoditi da imate više onih koje Vi pratite, a nekolicinu koji prate Vas. Naravno, poznate ličnosti retko se rešavaju da prate svoje obožavaoce i šta se dešava onda?
Osoba koja je u takvoj situaciji postavlja pitanje "Da li ljudi misle da je moj život tolko dosadan i da ga nije vredno pratiti. Ili, da li su mi ti ljudi koje ja pratim, a oni mene ne, stvarno prijatelji ili ne?" Odgovor? Pa, može biti i jedno i drugo. Možda su ti prijatelji pokušavali da pošalju zahtev, ali bezuspešno, a možda su i mislili da je život te osobe zaista dosadan i zašto bi je pratili. Ili je razlog bio mnogo benigniji od onoga što je ova osoba pretpostavila. Jednostavno, njeni prijatelji možda ne uzimaju društvene medije za ozbiljno kao ona. Ali, ova osoba se ipak zbog svega osećala loše.
Društveni mediji doveli su do sve učestalije pojave anksioznosti kod svojih korisnika. Baš kao što kompanije i brendovi koriste društvene medije za interakciju sa svojom ciljnom grupom i prate interesovanje potrošača, ljudi koriste društvene medije da utvrde šta njihovi prijatelji i poznanici misle o njima. "Lajkovi" se mogu tumačiti kao znak odobravanja. "Ne sviđa mi se", "ne pratim" znači negodovanje onoga što je objavljeno.
Društveni mediji su danas sve više i više dostupni za razne stvari: poruke od prijatelja razbacanih po svetu čini Vas da se osećate povezaniji sa njima, da možete stupiti u kontakt "online" pored tradicionalnog načina uživo ili licem u lice. Ali, društveni mediji takođe pomažu stvaranju osećanja izolacije i nesigurnosti. Istraživanja su pokazala da ljudi što više vremena provode na Facebook-u, smatraju da su ostali srećniji i imaju bolje i sređenije živote od njih.
Afirmacija od strane drugih korisnika društvenih medija je ono što drži tu osobu da se stalno vraća na sajtove poput Facebook-a ili Instagram-a. Pažnja koja se na taj način dobija postaje neka vrsta zaraze. Ukoliko nema potvrde, odobravanja da je nešto dobro što smo objavili, javlja se osećaj anksioznosti, nesigurnosti, osećanja manje vrednosti. Takva osećanja se pogoršavaju kada vas prijatelji "ne prate" u slučaju Instagram-a ili Twitter-a ili ukoliko Vas neko izbriše sa liste prijatelja na Facebook-u. Zato se sve više pojavljuju aplikacije pomoću kojih korisnici utvrđuju ko ih je obrisao, poput Unfriend finder, Justunfollow, Unfollowgram, itd.
Još jedna situacija koja nas može učiniti povređenim je npr. otvaranje sopstvene poslovne stranice na Facebook-u gde želite da reklamirate ono čime se bavite. Pozovete npr. 750 prijatelja da prate tu Vašu stranicu, a odazove se samo četvrtina. Svakog dana očekujete da Vam se pridruže i ostali, njih nema i sve više i više postajete uvređeni. Postavljate pitanja "Zašto kad sam mu čestitao rodjendan, zašto kad ga smatram jednim od najboljih prijatelja?" Događa se da zboj jedne ovakve situacije postanete hladni prema tim prijateljima kada ih uživo sretnete. Da nije malo preterano? Ostavljam Vama da odgovorite.
Ili, prijatelj koji stalno odgovara na tvitove drugih, ali ne i na Vaše. Razumljivo je da osetite ljubomoru kad vidite dva prijatelja kako se zabavljaju na nekom koncertu i objavljuju sliku sa lica mesta, a Vi u pidžami kod kuće niste obavešteni niti o koncertu, a možda Vam je taj koncert bio u planu. Ova ljubomora je možda i opravdana?
Ali, neki zaključak iz svega navedenog je da društveni mediji ne mogu da Vam pokažu koliko Vam je neko zaista prijatelj. To je nerealno i opasno. Zato pažljivo koristite društvene medije i ne upadajte u zamku zavisnoti. Ne dozvolite da oni virtuelno upravljaju Vašim društvenim životom, već vi realno činite to. Kako se neko ponaša prema Vama ili zašto se u poslednje vreme tako ponaša najbolje je rešti tradicionalnim putem licem u lice. To je realno, zar ne?
Comments powered by CComment