"Moja prijateljica boluje od depresije već 3 godine i učinio sam sve što je u mojoj moći da joj pomognem. Svaki godišnji odmor provodio sam stalno sa njom, pomagao joj u kućnim poslovima i bio joj na raspolaganju 24 sata, 7 dana u nedelji. Ali, nakon tri godine osećam se jako iscpljeno. Ona je uvek negativna, a o savetovanju ili nekim drugim alternativnim terapijama ne želi ni da čuje. Počinjem da se nerviram zbog njenog nedostatka motivacije da bar potraži neku vrstu pomoći. Šta mogu da učinim? Šta mi preporučujete?"
Verovatno ste se i vi nekada našli u ovakvoj situaciji kako da pomognete nekome do koga vam je stalo kad on tu pomoć ne želi. Ovo je samo jedan od primera ponašanja ljudi koji boluju od danas široko rasprostranjene depresije, kako kod nas, tako i u svetu.
Prvo, depresija se ponekad opisuje kao "obična prehlada" mentalnog zdravlja, a postoje dokazi da je isto tako zarazna. Mi skupljamo mikro tragove te bolesti pomažući drugim ljudima sve vreme. Jedva smo svesni toga i težak je posao održati svoju ravnotežu u odnosu na moćne sile sisanja depresije. Nakon nekog vremena, u društvu svog prijatelja ćete osećati neke od njenih inercija, beznađe i stalno ćete se pitati "Šta je poenta ovoga što radim?" Rešenje je da zauzmete svoj stav i ograničite izloženost silama depresije stavljajući "masku sa kiseonikom" prvi.
Drugo, sa svojim prijateljem kao da delite uloge žrtve (on) i spasilac (vi). Psiholog je u poziciji i žrtve i spasioca u isto vreme, kao i svako ko se bavi terapijom i savetovanjem. Od prijatelja se očekuje da u toj situaciji bude spasilac, a na vama je da se odlučite da li taj teret možete podneti. Samim tim što pomažete prijatelju, vi nesvesno odmažete sebi, zadovoljavate se svojim junaštvom, a pogubno delujete na sebe. Pružanje pomoći prijateljima dobro je za naše mentalno zdravlje, ali ako u tom odnosu samo pomažemo, da li to možemo nazvati pravim prijateljstvom.
Postavlja se pitanje da li prijatelj zaista ima formalnu dijagnozu depresije. I ostali uzroci mogu uzrokovati loše raspoloženje kao što su poremećaji štitaste žlezde ili neželjena dejstva pojedinih lekova (uključujući i neke za astmu, akne, za prestanak pušenja).
Šta možete uraditi - jednostavno priznati sebi da ste uzeli ulogu negovatelja i potencijalno ugrozili vaše mentalno zdravlje. Ako uspete ubediti svog prijatelja da izađe i prošeta bar 20 minuta dnevno na svežem vazduhu na dobrom ste putu, to će pomoći podizanju nivoa energije, ali prioritet treba biti javljanje psihologu, psihoterapeutu, pa i psihijatru ukoliko je nepohodno kako bi se napravila prava medicinska procena. Sami ovo ne možete popraviti, pogotovo kad su godine upitanju.
Comments powered by CComment