Studija Univerziteta Oksford objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Psychiatry“ otkrila je da oko trećine pacijenata obolelih od kovida 19 razvija simptome neuroloških ili psihijatrijskih posledica u periodu od šest meseci posle dijagnoze.
Istraživači su prikupili 236.379 zdravstvenih kartona pacijenata, uglavnom iz SAD-a, a rezultati pokazuju vezu između kovida 19 i povećanog rizika od mentalnih i neuroloških problema, poput anksioznosti, nesanice, krvarenja u mozgu, depresije i, veoma retko, demencije.
Kod skoro 34 odsto pacijenata dijagnostikovani su različiti poremećaji u periodu od šest meseci nakon infekcije koronavirusom, a oko 13 odsto tih pacijenata nikada ranije nije imalo dijagnozu tog tipa.
Dijagnoze neuroloških i mentalnih oboljenja bile su češće kod pacijenata koji su preležali kovid, nego kod onih koji su u istom vremenskom periodu imali grip ili infekciju respiratornog trakta. To ukazuje da kovid ima jedinstven uticaj na neurološki sistem.
"Ovo su rezultati velikog broja pacijenata. Oni potvrđuju visoku stopu psihijatrijskih dijagnoza posle preležane infekcije i pokazuju da se javljaju i ozbiljni poremećaji koji pogađaju nervni sistem, poput moždanog udara i demencije", rekao je Pol Herison, autor studije.
Kako kovid 19 utiče na mozak?
Neurolog dr Gorica Đokić za Euronews Srbija kaže da pojedini simptomi ukazuju da kovid ima uticaja na mozak.
"Budući da je jedan od osnovnih simptoma ove bolesti gubljenje čula mirisa i ukusa, možemo pouzdano da tvrdimo da kovid ima određeni uticaj na mozak. Receptori za ova čula nalaze se u usnoj duplji, ali su centri u prefrontalnom korteksu. Čim virus utiče na čulo mirisa i ukusa to je znak da se nešto dešava ushodnim vlaknima koji idu ka mozgu", objasnila je neurolog dr Gorica Đokić za Euronews Srbija.
Olfaktivni deo mozga, koji se nalazi u prefrontalnom korteksu, dominantno je odgovoran za kognitivne funkcije poput planiranja, pamćenja, organizacije…
"Još uvek nemamo ceo spektar kako bi kovid mogao da utiče na te funkcije. To ćemo moći da vidimo tek za nekoliko godina, jer i dalje ne postoje konkretne studije. Međutim, ako se kod nekih pacijenata ne vrati čulo mirisa i ukusa, to bi moglo da znači da se virus na neki način inkorporirao u prefrontalni korteks što bi moglo da dovede do određenih problema kasnije, ipak za sada nemamo konkretne dokaze za to", ističe neurolog.
Važno je naglasiti da anksiozne i depresivne posledice virusa nisu nužno povezane sa ovim. Takvi mentalni problemi mogu biti nuspojava bilo koje neizvesne bolesti, pa tako i kovida 19.
Dr Đokić ističe da neizvesnost izazvana ovom bolešću, komplikacije i hospitalizacija mogu negativno da utiču na psihu pacijenta, te da su ovakvi problemi češći kod onih pacijenata koji su imali težu kliničku sliku kovida.
Kako se depresija razvija?
Na depresiju kao psihičku bolest utiču genetski faktori, ali i faktori okoline. Kod osoba, u čijoj porodici je prisutna dijagnoza depresije, postoji skoro pet puta veća verovatnoća da obole od iste.
Negenetski ili faktori okoline takođe igraju važnu ulogu u riziku od razvijanja depresije. Poremećaj može biti izazvan zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, pojedinim lekovima ili stresnim životnim događajima.
“Ostali faktori rizika uključuju poteškoće u vezama ili socijalnu izolaciju, nezaposlenost, finansijske probleme i zlostavljanje ili zanemarivanje dece. Neke fizičke bolesti, poput raka, bolesti štitne žlezde i hroničnih bolesti, takođe su povezane sa povećanim rizikom od razvoja depresije. Kada su u pitanju pacijenti zaraženi kovidom, okidač depresije i anksioznosti često je neizvesnost“ objasnila je Dragana Stanković, psiholog.
"Iako su depresija i anksioznost dva različita medicinska stanja, njihovi simptomi, uzroci i lečenje često se mogu preklapati. To je zato što mnogi ljudi sa anksioznošću takođe razvijaju depresiju i obrnuto. Kod otprilike 50 odsto osoba kojima je dijagnostikovana depresija takođe je otkriven i anksiozni poremećaj”, dodaje ona.
Kako prepoznati ove probleme?
Anksiozni poremećaji su grupa mentalnih zdravstvenih stanja koja uzrokuju nervozu ili strah do te mere da ometaju život osobe.
Normalno je da imate svakodnevne brige oko posla, porodice i veza, ali ako je ta briga prekomerna i stalna onda, kako ističe psiholog, možemo da govorimo o anksioznosti.
"Anksiozni poremećaji mogu imati mnogo različitih oblika, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, gde osećate nekontrolisanu zabrinutost, često bez očiglednog ili relevantnog razloga, panični poremećaj, koji uzrokuje nasumične epizode intenzivnog straha poznat kao 'napadi panike'. Oni mogu uključivati zastrašujuće fizičke simptome, kao što su bol u grudima i brzo lupanje srca ili otežano kratko disanje. Samim priznanjem da imate neki od ovih problema, donekle rešavate pola problema", savetuje Stankovićeva.
Simptomi anksioznosti mogu biti:
• Napetost,
• problemi sa koncentracijom,
• strah od budućnosti,
• nemir,
• potreba za potpunom kontrolom,
• prekomerena briga,
• razdražljivost,
• poremećaj sna i
• napetost mišića.
Ako osoba doživljava ove simptome duže od šest meseci i oni je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, može dobiti dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja.
"Ako uporedite dve liste simptoma, možete videti da postoje preklapanja. Problemi sa spavanjem, sa koncentracijom i umorom su česti simptomi i anksioznosti, ali i depresije. Što se ranije opaze, to je veća šansa da se izleče", dodala je Dragana.
"Mnogi ljudi imaju nešto što se zove pandemijski umor. Većina nas trenutno doživljava neki nivo anksioznosti, s obzirom na globalnu pandemiju. Osobe koje su se u potpunosti oporavile od kovida 19 još uvek osećaju anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj i druge probleme mentalnog zdravlja nakon oporavka. Ljudi se plaše ponovne zaraze i da li će moći da je prežive ", kaže psiholog.
U osnovi se anksiozni poremećaji izazvani strahom od korona virusa leče na potpuno isti način kao i oni izazvani drugim faktorima.
Psiholog ističe da u slučaju dijagnostikovanog anksioznog poremećaja ili depresije, lekari obično preporučuju lekove, psihoterapiju ili kombinaciju obe vrste terapije. Za lečenje depresije se često propisuju antidepresivi koji pomažu u upravljanju simptomima.
Antidepresivi su najkorisniji u kombinaciji sa psihoterapijom (npr. kognitivno-bihejvioralna psihoterapija), koja se može usredsrediti na praktične ciljeve poput prilagođavanja životnim promenama i rešavanja problema.
"Važan deo psihoterapije je razumevanje faktora koji doprinose depresiji. Preporučuju se promene načina života, uključujući zdravu ishranu, održavanje fizičke aktivnosti i dobar san, što može pomoći u sprečavanju depresije u budućnosti. Ako ustanovite da vas anksioznost ometa u svakodnevnom životu, potražite pomoć. U kombinaciji sa promenama načina života, poput zdrave ishrane i izbegavanja kofeina i duvana, kao i lekova, kratkotrajna psihoterapija može trajno da utiče na poremećaje anksioznosti. Ponekad je insomnija, nesanica, rezultat depresije, anksioznosti, hronične bolesti ili sporedni efekat nekih lekova. Nesanica takođe može biti rezultat stresnog života ili loših navika spavanja!, objasnila je Stankovićeva.
Depresija i anksioznost u najtežim slučajevima uključuju i bolničko lečenje u psihijatrijskoj ustanovi.
Uspešno lečenje
"Pratite svoje simptome i vodite evidenciju kako se osećate svakog dana, jer to može pomoći u dijagnostičkom procesu. Takođe, važno je razgovarati i pitati svog lekara ili psihijatra da li misli da imate depresiju, anksioznost ili oba poremećaja. Ovo saznanje vam može pomoći da razumete fokus lečenja i kako da upravljate svojim simptomima. Najvažnije za anksioznost i depresiju je to što su oba poremećaja stanja koja se uspešno leče. Nikad ne oklevajte da pronađete ljude koji će vam pomoći da budete informisani i pronađete dobar put ka zdravijem duhu i telu", savetuje Dragana Stanković.
Intervju vodila: Tila Stanković
Intervju možete pročitati i na sajtu http://euronews.rs
Comments powered by CComment