Pojam krize srednjih godina nastao je još 1965. godine i označava period kada i muškarci i žene shvataju svoju smrtnost te se suočavaju sa strahom da im je ostalo još malo vremena u životu. Na decu se više ne može uticati, partner postaje kao rođak, nezadovoljstvo brakom, poslom, socijalnim okruženjem, fizičkim izgledom i te kako je izraženo. Zdravstveni problemi se ređaju jedan za drugim, a umor je stalna pojava.
Kod muškaraca bi neki znakovi da su upali u ovaj period bili kupovina novog auta, telefona, motora, iznenadna promena igleda u smislu nošenja odeće namenjene dvostruko mlađim osobama, zatim farbanje kose, brkova, brade ili provođenje vremena ispred ogledala, po teretanama i držanju dijeta. A, kod žena odlazak na plastičnu operaciju, zatezanje lica, tela, svakodnevno vežbanje, pravilna ishrana. Jedan od pouzdanih znakova krize kod oba pola je traganje za starim ljubavima putem društvenih mreža, izlazak na mesta koja su namenjena mladim osobama i sve ono što bi ih vratilo u period mladosti.
Kriza može imati fiziološke, ali i psihološke uzroke. Obično se javlja sa nekim značajnim porodičnim događajem, poput diplomiranja dece ili smrti roditelja. Najčešći period u kome se javlja kriza srednjih godina kod muškaraca je u 43. godini i faza traje od tri do deset godina što je duplo više nego kod žena, a povezana je sa pojavom andropauze. Žene pogađa kriza srednjih godina u 44. godini i traje od dve do pet godina, a povezana je sa početkom menopauze, a sve te hemijske promene prouzrokuju probleme sa spavanjem, viškom kilograma, pojavom psihosomatskih smetnji. Međutim, kod nekih osoba kriza može početi i u 35. godini, a kod nekih dvadeset godina kasnije. I dok se muškarci obično dokazuju pred drugima, naročito na poslu ili kod duplo mlađih izabranica, žene često traže potvrdu u međuljudskim odnosima. Imaju osećaj da su podigle decu pa treba da se vrate doškolavanju i vraćaju se snovima koje su propustile da ostvare zbog porodičnih obaveza. Da li će se kriza srednjih godina razviti u put za promene ili padanje u depresiju zavisi od mnogih stvari, a pre svega od podrške partnera i okoline.
Osobe koje muči kriza srednjih godina sklone su donošenju iznenadnih odluka, od davanja otkaza na poslu, preseljenja, prodaje kuće pa sve do razvoda. Neko ko se mlad udao ili oženio počinje u poznom dobu da razmišlja o tome šta je sve propustio, i onda po svaku cenu želi to da nadoknadi. I dok je onaj koji želi da se razvede već sve isplanirao, doneo odluku i jedva čeka da se završetak braka brzo obavi, onaj drugi je šokiran zahtevom, i tek je na početku prihvatanja nove situacije koja može biti i te kako bolna. Nije retkost da novopečeni slobodni ljudi počnu da praktikuju nezdrava i neobična ponašanja poput alkoholizma ili seksualnog promiskuiteta. I kad nađu novog partnera obično je on upala mlađi od njih, a da bi povratili samopuzadnje i polnu moć.
Istraživanja i nauka ne bave se mnogo odraslim dobom, nekako se razvoj završava u 21. godini kad se završava i adolescencija. Ko preživi adolescenciju, preživeće i sve ostalo. Odaje se utisak da su odrasle osobe zrele osobe koje su prepuštene same sebi. To je vreme kada se od odrasle osobe očekuje da bude stabilna, samostalna i odgovorna za svoje postupke i nema opravdanja ako nije takva.
Srednje godine su period kada osoba više nije mlada, ali nije ni toliko stara. Zato na ovo vreme treba da se gleda iz mnogo pozitivnijeg ugla, u smislu da su ljudi tada puni iskustva, mudrosti koje ih je život naučio pa je ovo idealno vreme da upravo urade ono što nisu stigli. Vreme kada sebe stavljaju u centar pažnje i interesovanja, vreme koje konačno mogu da posvete sebi pošto su ga do tada više posvećivali drugima.
Svima koji se muče sa raznim kako fizičkim tako i psihičkim tegobama savet je da potraže psihologa i sa njim pokušaju da prebrode krizu, smire emocije i donesu ispravne odluke. Bitno je da osoba shvati da sve što joj se dešava jeste privremeno. Beg u vanbračne ljubavne odnose i zavisnost od alkohola, sedativa i klađenja može pružiti privremeno olakšanje, ali dugoročno može doneti samo patnju. Umesto bežanja potrebno je napraviti neke promene. Shvatiti krizu kao deo normalnog procesa razvoja bez ignorisanja konstruktivan je način razmišljanja odrasle, zrele osobe.
Comments powered by CComment