Tinejdžeri širom sveta, baš kao i u Srbiji, poludeli su za bizarnim i zabrinjavajućim izazovima na internetu. Tako, na primer, na društvenim mrežama kruži snimak mladih Leskovčana koji iskaču ispred automobila na ulicu dok ih drugari snimaju telefonom. Ima i onih koji se takmiče ko će napraviti bolji selfi s drogom u školi, ali i tinejdžera koji stavljaju so i led na kožu, nakon čega dolazi do hemijske reakcije koja ostavlja strašne posledice i promrzline. Dok se deca zabavljaju u ovim ekstremnim izazovima, roditelji brinu i pitaju se šta je sledeće. Kao pitanje nameće se i to da li su ovi trendovi posledica urušenog sistema vrednosti u društvu ili su pak posledica adolescencije.
- Deci, pogotovo adolescentima, svojstveno je da ispituju granice, ali problem je što su se granice u današnje vreme ekstremno pomerile. Kod adolescenata još uvek nisu razvijeni delovi mozga, tačnije prefrontalni deo, koji je odgovoran za moralno rasuđivanje i kontrolu impulsivnosti, pa su skloni ulasku u rizične situacije - objašnjava Dragana Stanković, škosli psiholog i urednica portala "Psihologijaonline.com".
Prema njenim rečima, trendovi izazova posledica su i nestabilnog vrednosnog sistema u našem društvu, gde adolescenti kopiraju svoje uzore iz rijaliti programa ili s društvenih mreža. Ali isto tako su posledica razvojnog doba kad su najviše nesigurni i zbunjeni. Oni su na prelazu, niti su deca, a ponašaju se tako, niti su odrasli, a želeli bi da budu kao oni.
U periodu adolescencije deca donose odluke u trenutku, pa o posledicama svog ponašanja i ne rmisle. Tako različito od roditelja procenjuju rizik i posledicama pridaju drugačiju vrednost. Zbog toga su skloniji upuštanju u rizična ponašanja, tj. uverenja da ne mogu da stradaju.
- Danas deca više veruju internetu nego roditeljima. Mališani koji ne provode dovoljno vremena s roditeljima i koji su pod njihovim nedovoljnim nadzorom gledaće da se dokažu na sve načine, pa makar svojim ponašanjem ugrozili i život - upozorava Stankovićeva.
Ukoliko uhvatite dete u nekom od ovih izazova, kontrolu morate pojačati na svim nivoima - i kod kuće, i u školi i sa vršnjacima. Iako vam neće biti svejedeno, znajte da vikom ništa nećete postići. Umesto toga, mirno razgovarajte sa svojim tinejdžerom i otkrijte razloge koji su ga naveli na takvo ponašanje.
Ona ukazuje da je među adolescentima i ranije bilo droge, alkohola i cigareta, ali ne i pametnih telefona koji bi snimili kako se, na primer, adolescent slika sa drogom u ruci ispred policijskih kola. A upravo ta slika nedavno je osvanula na svim društvenim mrežama.
DECA SU USAMLJENA
Odrastanje u doba interneta i modernog stila življenja pravi je izazov 21. veka. Kao posledica toga među decom se javlja usamljenost i otuđenost jer se većina njhovih razgovora svodi na komunikaciju putem društvenih mreža. Možda zbog te usamljenosti i postaju sve više izloženi negativnim uticajima, pa posežu za eksperimentisanjima koja im mogu ugroziti život - ističe Dragana Stanković, psiholog.
KAKO IH UHODITI U VIRTUELNOM SVETU
* Decu ne bi trebalo pratiti na internetu stalno, već im staviti do znanja da znate kako provode vreme i koji su to sadržaji koji ih zanimaju.
* Kompjuter prebacite u dnevnu sobu, gde ćete moći da pratite sadržaje koje gledaju, a razgovarajte i s njihovim vršnjacima šta je sad u trendu i saznajte šta sve deca rade.
* Ograničite im upotrebu mobilnog telefona i zabranite im da ga nose u školu.
* Predložite da se u školi organizuje edukacija dece o bezbednosti na interenetu, a razmenjujte iskustva s drugim roditeljima.
- Deci su ranije izazovi bile sitne krađe u prodavnici, ulazak u autobus bez karte ili sakrivanje roditeljskog sastanka. Nažalost, to mladima danas ne predstavlja ni rizik ni problem - zaključuje Stankovićeva na kraju.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment