Dete se sa prvom knjigom ili slikovnicom susreće sa oko 9 meseci što se poklapa sa periodom kada počinje da uči da govori. Iako se dosta pažnje posvećuje sadržaju koji treba da bude jasan i jednostavan, bitan je i izgled slikovnice. Preporučuje se da slikovnica bude sa tvrdim povezom i listovima koji neće moći da povrede dete prilikom čitanja. Danas u ponudi postoje i zvučne slikovnice sa mogućnošću opipavanja sadržaja pa u mnogome podsećaju na igračke. Prilikom kupovine roditelji treba da obrate pažnju da li sadržaj ima kako edukativan tako i zabavni karakter i da se sviđa i deci, a ne samo njima.
Slikovnice su izuzetno važne jer pomažu da dete preko njih sazna o svetu koji ga okružuje, predmetima, pojavama, biljkama, životinjama i svemu onome sa čim se ono susreće tokom odrastanja. Ona budi kod deteta emocije, razvija govor i bogati rečnik. Putem nje dete dobija odgovore na mnoga pitanja. Slikovnica je osnova za buduće knjige sa kojima će se dete susretati tokom svog odrastanja. Pospešuje i saznajni i emocionalni i socijalni razvoj.
U vreme kada su internet i televizija preuzele jednu od glavnih ulogu u vaspitanju, neka deca se sa knjigom susreću tek sa polaskom u školu. Zato je bitno roditelje osvestiti koliko je bitna slikovnica. Putem nje dete uči kako se drži knjiga, kako se okreću listovi, razvija motoriku, povezuje prikazane slike sa onim kako se izgovaraju i time se dete postepeno uvodi u svet čitanja. Zato su pametnije rešenje od gledanja TV-a. Knjiga može biti i dobar most između deteta i roditelja, za njihovu bliskost i povezanost. Tokom zajedničkog čitanja roditelj uočava sposobnosti, interese, ali i teškoće, probleme sa kojim se njegovo dete na starijem uzrastu susreće. Bitno je nakon čitanja porazgovarati o onome što je pročitano, koliko je jasno i da li zahteva neka dodatna objašnjenja.
Slikovnice podstiču sposobnost zapažanja, usmeravaju dečiju percepciju na stvari koje su njemu bitne i koje se njemu svidjaju. Ono razmišlja o njima, povezuje ih, pamti i na taj način uči i misli o stvarima koje ga okružuju. Slikovnica za mlađe dete treba da ima više slika, a manje reči dok je kod odraslog obrnuto. Zato će bebi koja je premala da bi razumela šta roditelj priča biti dovoljan glas roditelja koji čuje i koji ga umiruje, dok će starije dete samo birati slikovnicu i razmenjivati mišljenja sa onim ko mu pomaže u čitanju.
Comments powered by CComment