Čini se da se poslednjih godina svima naređuje da misle pozitivno, i to od strane brojnih eksperata u različitim poljima. Došlo se, praktično, do tačke gde ljudi stvarno osećaju pritisak da misle i govore na optimističan način. Očigledno, optimizam se vidi kao nešto što je nesumnjivo dobro i lek za sve.
Stvari nisu tako crne, kakve su nam misli takav nam je život ili treba gledati vedrije na budućnost samo su neke od fraza koje govore o pozitivnom mišljenju. Optimizam je koristan, to je sigurno, ali misliti pozitivno bez obzira na situaciju neodrživo je i kontraproduktivno.
Doktori nas informišu da optimizam poboljšava naše zdravlje, produžava život i smanjuje rizik od moždanog udara. Korporativni treneri savetuju nas da zaposleni sa optimističnim stavom zarađuju više i brže napreduju na poslu. Istraživači pozitivne psihologije stalno objavljuju studije koje pokazuju da su optimistični ljudi srećniji i imaju više prijatelja. U svakom pogledu, može se reći da optimisti uživaju, dok pesimisti tuguju u senci.
PESIMIZAM ŠTITI EGO
"Već decenijama psiholozi, a pod njihovim uticajem i javnost posmatraju optimizam i pesimizam kao preovlađujuće osobine ljudi – stabilan i relativno nepromenljiv način pristupa životu, esencijani deo naše šminke. Vi ste ili optimista ili pesimista. Pesimizam vuče sa sobom dosta predrasuda. U jednom istraživanju ljudima je dato da pročitaju opis dvoje ljudi, gde je jedan optimista, a drugi pesimista i da nakon toga zamisle susret s njima. Učesnici istraživanja predvideli su da bi im se optimista dopao, a da i ne bi baš voleli da pričaju sa pesimistom, jer on sigurno nije društven i prijateljski nastrojen i da je verovatno depresivan čovek" kaže Dragana Stanković, psiholog i urednica veb-portala Psihologijaonline.com.
Međutim, nije tačno da je pesimizam loš, a optimizam dobar – iako nas tako ohrabruju da mislimo. "Iako pesimizam deluje kao čudan izbor za emotivnog pomoćnika, on takođe može da nam pomogne u upravljanju našim osećanjima. Snižavanjem naših očekivanja („Ja verovatno neću dobiti ovu prestižnu nagradu/dobar posao/super partnera"), on nas izoluje od dubokog razočaranja ako se stvari ne realizuju kako smo zamislili. Pesimizam je strategija zaštite našeg ega. Pesimizam, takođe, omogućava osećaj oduševljenja kad uprkos našem samozaštitnom pesimističkom stavu, uspemo da dobijemo ono što želimo, dok optimisti teško osete radost prijatnog iznenađenja."
SNAGA OPTIMIZMA
S druge strane, postavlja se pitanje da li je optimizam uvek motivator? "Ako ste realno sagledali koliko rizika preuzimate sa novim projektom i koliko će posla on zahtevati, možda se nikad ne biste ni usudili da pokušate. Ali, tu je snaga optimizma da vas napuni energijom i da vas ubedi da će sve ispasti kako treba, taman toliko dok sprovedete svoju zamisao u delo. Optimizam može, na primer, da bude kao neki bedem protiv anksioznosti, ispunjava nas jakim osećajem kako imamo snagu da oblikujemo događaje, da prevaziđemo sumnje i brige koje bi nas inače paralizovale i sprečile da delamo. Optimizam, takođe, može da nas podigne kada stvari krenu naopako, kad nas preplave osećanja beznađa i očaja, optimizam je splav za koji se držimo dok se nebo ne razvedri."
Optimizam, takođe, omogućava da razmišljamo fleksibilnije i kreativnije. Kad imate optimističan način razmišljanja, verujete da će se stvari rešiti, samo treba smisliti način. To omogućava da se dođe do inovativnih rešenja, dok bi sa pesimističnim stavom ostali da stojite u mestu. Optimizam motiviše ljude da budu uporni i rade što više mogu da bi ostvarili svoje dugoročne projekte i štiti ih od uvek prisutnog rizika od neuspeha. Jedno istraživanje iz 2007. pokazalo je da pronalazači imaju više samopouzdanja i optimizma u odnosu na druge ljude. Više od polovine istraživača koji su učestvovali u istraživanju je nastavilo sa svojim radom na nekom pronalasku, čak i kad su dobili savete od stručnih lica da bi trebalo da prestanu sa svojim naporima.
NEGATIVNA I POZITIVNA OČEKIVANJA
Ali, i pesimizam može da nam da podsticaj da baš damo sve od sebe. Ovaj fenomen, koji se zove defanzivni pesimizam, podrazumeva zamišljanje svih stvari koje bi mogle da krenu naopako u budućnosti. To nas podstiče da preduzmemo mere koje mogu sprečiti potencijalne nezgode u budućnosti. "Zanimljivo je da su ljudi koji primenjuju ovu taktiku defanzivnog pesimizma uglavnom prilično dinamični i uspešni. Oni koriste ovu tehniku kako bi motivisali sebe da urade najbolje što mogu. Rukovodilac, na primer, organizuje konferenciju i predviđa da može doći do sukoba dvoje učesnika i zato ih raspoređuje da sede na suprotnim krajevima stola. Takođe, predviđa da će učesnici biti umorni i gladni posle nekoliko sati diskusije i zato planira pauze i obroke. Predviđa i da možda neće doći do nekog konačnog rešenja na sastanku i zato ubacuje - Gde idemo dalje? kao završnu sesiju u rasporedu. Da je imao optimističan stav – Sve će proći odlično, konferencija verovatno ne bi prošla kako treba."
Jedno istraživanje rađeno u Izraelu pokazalo je da ljudi koji su bili na dijeti i koji su imali optimističan stav, postavljali više ciljeve u pogledu mršavljenja i imali viši nivo poverenja u pogledu postizanja tih ciljeva, upravo su to i ostvarivali - gubili su veći broj kilograma. Dakle, u mnogim situacijama pozitivna očekivanja dovode do pozitivnih rezultata.
"Čak i običan napor kao što je početak dijete, lakše se podnosi uz dozu optimizma, kako pokazuju istraživanja. I ovde, šanse su protiv nas. Brojna istraživanja o dijetama pokazuju da je u roku od četiri, pet godina, dve trećine ljudi koji su bili na dijetama povratilo nazad težinu koju su prvobitno izgubili. Imajući u vidu ove podatke, optimizam može da ima značajnu ulogu kao podsticaj, da nas uveri kako je cilj mršavljenja dostižan, da jača našu odlučnost da se odupremo iskušenjima kao što su deserti i grickalice, kao i da nas ubedi da se popnemo nazad na vagon kad se okliznemo i ispadnemo, jer mi optimistično verujemo da će kilogrami nestati."
OPTIMIZAM NA POSLU
Kad se traži novi posao, na primer, važno je prikupiti što više optimizma u sebi. Kako istraživanja pokazuju, ljudi koji su imali optimistični stav znatno su se brže zapošljavali. Kako optimizam prouzrokuje takav efekat? Tako što omogućava ljudima koji traže posao da se znatno bolje i produktivnije nose sa odbijanjima na koja nailaze. Njih neuspesi ne uništavaju, zato što biraju da veruju da će sve na kraju ispasti dobro. Optimizam im daje snagu da nastave, dok bi ljudi sa pesimističnim stavom verovatno odustali.
Intervju vodio Nikola Todorić
Comments powered by CComment