Obično se pretpostavlja da se samoubilačke misli postepeno intenziviraju pre nego što dođe do pokušaja samoubistva ili smrti usled samoubistva. Novo istraživanje pokazuje da neki putevi do samoubistva uopšte ne uključuju pogoršanje suicidalnih ideja ili bilo kakve aktivne samoubilačke misli.
Svake godine skoro 800.000 ljudi umre od samoubistva. Iako je samoubistvo preovlađujuće u nekim zemljama, među određenim grupama i u određeno vreme — u proleće i leto, prve nedelje u mesecu, na početku sedmice i tokom popodneva—to se može dogoditi bilo kada ili na bilo kom mestu.
Identifikovano je nekoliko faktora rizika za samoubistvo. To uključuje muški pol, belu etničku pripadnost, mentalne bolesti (posebno depresiju), psihijatrijske simptome (beznađe, impulsivnost), fizičko ili seksualno zlostavljanje, usamljenost, sukob u vezi, finansijske poteškoće, pristup oružju i lična istorija pokušaja samoubistva.
Drugi faktor rizika su samoubilačke misli (tj. razmišljanje o okončanju života). Međutim, nedavna studija (rad objavljen u junskom izdanju Journal of Clinical Psychology) sugeriše da, iako „neke osobe koje pokušaju samoubistvo doživljavaju progresivno pogoršavanje suicidalnih misli“, druge doživljavaju samo pasivne ideje, a neke uopšte nemajumisli vezane za samoubistvo. Pasivna ideja se odnosi na misli poput „Voleo bih da mogu nestati.” Primer aktivne ideje je „Trebalo bi da se ubijem.”
Primeri samoubilačkih misli:
- Voleo bih da mogu nestati ili da ne postojim.
- Voleo bih da mogu da zaspim i da se nikada ne probudim.
- Moj život nije vredan življenja.
- Voleo bih da se nikad nisam rodio.
- Voleo bih da sam mrtav.
- Možda bi trebalo da se ubijem.
- Trebalo bi da se ubijem.
- Ubiću se.
Primeri samoubilačkog ponašanja:
- Namerno povređujem sebe, a ne želim da umrem.
- Bio sam veoma blizu da se ubijem, ali u poslednjem trenutku sam odlučio da to ne uradim.
- Bio sam veoma blizu da se ubijem, ali u poslednjem trenutku me je neko ili nešto drugo zaustavilo pre nego što sam nešto preduzeo.
- Počeo sam da se ubijam, a onda sam prestao.
- Počeo sam da se ubijam, a onda sam odlučio da se obratim za pomoć.
- Pokušao sam da se ubijem i neko me je kasnije pronašao.
- Pokušao sam da se ubijem i niko me posle nije našao.
Obično se pretpostavlja da se rizik od samoubistva javlja u kontinuitetu, što znači da se misli o smrti postepeno intenziviraju pre nego što dođe do pokušaja samoubistva ili smrti usled samoubistva. Ali da li je ovo istina? Ne, prema nalazima trenutne studije. Analiza podataka je pokazala da svaki deseti pokušaj samoubistva tokom života nikada nije iskusio samoubistvene misli—a više od petine onih koji su pokušali samoubistvo u prethodnom mesecu nije uopšte iskusio samoubistvene misli tokom tog perioda.
Dakle, čini se da se samoubilačko ponašanje može desiti bez suicidalnih ideja. To se može objasniti jednostavnim neplaniranim ili impulsivnim samoubilačkim ponašanjem ili pokušaji samoubistva koji se dešavaju nakon negativnih i uznemirujućih misli (npr. osećaj nedostojnosti ljubavi, osećaj nesposobnosti da toleriše situaciju), za razliku od misli o samoubistvu.
Zaključak je da se u proceni rizika od samoubistva moramo pitati i o pasivnim i o aktivnim suicidalnim mislima, ali i da zapamtimo da neki ljudi koji pokušaju samoubistvo možda nisu iskusili ni jedno ni drugo.
Comments powered by CComment