Život sa njegovim roditeljima

Poštovani, imam 28 godina, udala sam se pre nepune dve godine, imamo sina od godinu i po dana. Suprug je mlađi od mene godinu dana, još uvek studira. Ja sam diplomirala pre tri godine, trenutno nigde ne radim. Moji problemi u braku počeli su gotovo odmah nakon venčanja. Venčali smo se kad sam bila u 5. mesecu trudnoće sa tim da sam mu dala uslov da ne živimo kod njegovih roditelja. Oni, inače, žive u jednom jako malom mestu gde se stanovništvo bavi isključivo poljoprivredom, a kao što svi znamo od nje danas nema baš neke koristi. Sa roditeljima svog supruga se nikako ne slažem i uopšte mi nimalo ne odgovara način života tamo. Suprug se složio sa tim i iznajmili smo stan u gradu. Međutim, ni mesec dana nakon venčanja ja sam se porodila (3 meseca pre termina). Usledila je borba za život, beba i ja smo bili dva meseca u bolnici. Posle smo išli stalno na kontrole (još uvek idemo na neke) ali srećom sve se dobro završilo, dečak je sad potpuno zdrav. Ne znam da li je to toliko uticalo, ali i suprug i ja smo se dosta promenili. Do tada možda jednonedeljne svađe zamenili smo svakodnevnim, da bi vremenom došli do tog stadijuma kad možda pola sata dnevno pričamo normalno. Inače, karakteri su nam veoma različiti, on je više usporen tip, a ja bih sve sad i odmah. Da bude još gore on je dobio otkaz na poslu pa više nismo mogli da podnesemo troškove. Moji su nam predložili da dodjemo kod njih preko zime zbog grejanja i mi smo pristali (i to na suprugov nagovor). On je onda našao drugi posao, ali je imao mnogo manju platu. Za sve sam morala da pozajmljujem od mojih, a i oni su u vro teškoj finansijskoj situaciji. Suprug, međutim, ništa ne radi da bi našao bolji posao, a ja sam još neko vreme na porodiljskom bolovanju. I tako se on pre nekog vremena spakovao i otišao kod svojih roditelja i sad očekuje da i mi dođemo za njim. Po njegovom, nigde na svetu za nas nema sreće osim tamo. Ucenio me na neposredan način. Međutim ja, kao što sam već navela, nikako ne želim da idem tamo. Znam da bih bila veoma nesrećna. Zbog svega toga, a i zbog činjenice da su te silne svađe mnogo umanjile moju ljubav prema njemu, ja sam donela odluku da se razvedem. Pošto posle razvoda nemam gde da odem morala bih i dalje da budem kod mojih, bar neko vreme. Međutim nemam podršku roditelja koji tvrde da moram da mislim samo na dete, da njega i otac voli, da mu je bolje kad smo zajedno i kao, šta ću ja kad se razvedem, kao da ću propasti. Ja opet smatram da je bolje i za dete da budemo razvedeni nego da dete trpi naše neslaganje. Nemam sa kim da popričam i da se poverim jer me u suštini svi osuđuju. Molim Vas da me posavetujete.

Anonimna

Razvodom porodična grupa najčeće prestaje da postoji kao ustanova koja obezbeđuje potpunu zaštitu i razmenu osećajnih i društvenih iskustava neophodnih za dalji razvoj deteta. Raskidanje ove biološke, osećajne i društvene zajednice može biti izvor snažnih i razarajućih povreda za svako dete, kao i za roditelja. Odgovor deteta na razvod zavisiće od uzrasta u kome se razvod obavlja. Povrede su jače i patogenije ukoliko je dete mlađe. Pošto se nakon razvoda najčešće prekida odnos sa ocem, ometa se poistovećivanja dečaka (u ovom slučaju vašeg sina) sa muškim likom. Potreba dece za izgubljenim roditeljem ne može biti nadomeštena povremenim viđanjima koja najčešće određuje stručna služba. Međutim, nikako ne trebamo zaboraviti i onu izreku da je "bolji dobar razvod nego loš brak". Naš savet vama, prvo zbog deteta, bi bio da ukoliko u vama postoji bar još minimalna nada i želja da spasete brak, otvoreno porazgovarate sa svojim suprugom. On je jedno vreme živeo sa vašim roditeljima (možda mu je bilo teško zbog toga, ali nije hteo da vam kaže to), sad vi bar neko vreme (dok se ne snađete) pokušajte da živite sa njegovim (jer finansijska situacija vam ne dozvoljava drugačije, kao ni vaši roditelji). Bez prebacivanja i povišenih tonova, ali odlučno, objasnite mu da ne želite da nastavite brak na takav način, i da razmišljate o razvodu. Zatražite od njega da porazgovara sa svojim roditeljima, ili ako ne može da prepusti vama potpunu slobodu kako bi vi mogli porazgovarati otvoreno sa njima o svemu šta vam smeta. Trebate im objasniti da ste vaš suprug i vi odrasle  i odgovorne osobe koje ne trebaju ničije savete da bi doneli prave odluke. Život sa njegovim roditeljima možda neće tako dugo trajati, u međuvremenu možda ćete i vi i vaš suprug naći bolji posao i izaći iz finansijske krize u koju ste zapali.  Do tada, ništa drugo Vam ne ostaje nego da živite tamo gde možete. Možda nemate više nade da će suprug na sve to pristati, ali ništa vas ne košta da još jednom pokušate da spasete brak, bar zbog sina. Ukoliko sve to ne uspe, morate najozbiljnije razmisliti o tome šta bi bilo najbolje za vas i vaše dete, a možda to na kraju, na žalost, ipak bude razvod. Puno sreće vam želimo.