Vanbračnost

Poštovani, živela sam u vanbračnoj zajednici od sedmog meseca trudnoće do detetovog šestog meseca, g-din me nikad nije zaprosio nego jednostavno smo tako prećutno počeli da živimo zajedno, naravno svađali se, vrlo malo dana smo se slagali, on me je emotivno zanemarivao, za tih godinu dana nije ni jednom legao da spava uveče sa mnom nego gledao TV ili na računaru neke erotske sajtove..., a vremenom smo prestali i da pričamo... nekoliko puta u svađi me je i isterivao iz kuće i jednog dana se ja pokupim i dođem kod mojih, misleći da će me tražiti nazad i reći da pokušamo opet, ali on nije ništa rekao i tako smo ja i sin ostali kod mojih. Sad se uopšte ne kajem i kad sagledam situaciju iz ovog ugla vidim da nikad nismo ni bili jedno za drugo, nego nastao je problem oko viđanja deteta. On hoće da ga vodi kod sebe. Mi živimo udaljeni 3 km jedan od drugog. Ja nisam za to da dete ide kod njega, a to je ono što vas i pitam. Mislim da su najvažnije prve 3 godine deteta i smatram da do treće godine dete ne bi trebalo da ide bez mene na nepoznatu teritoriju kod nepoznatih ljudi. Ja ga ne bih vodila jer su me isterali odatle, a i na neki način se i osećam iskorištenom, kao da je hteo da mu rodim dete i da me šutne posle, a sad traži neka prava. Tamo još žive i njegovi roditelji koje sam zvala da dođu da vide dete, ali oni nisu hteli, nisu mu čak došli ni na krštenje u crkvu, a kamo li kod mene kući. Prošlo je godinu dana, dete sad ima godinu i po i naravno ono se ne seća ni one kuće, a kamo li babe i dede. Da li se to u praksi radi da dete vodi otac u takvu jednu novu situaciju i da li će to naneti štete detetu? Da li ikako mogu da se izborim da se on strpi do navršene detetove 3. godine jer mene otac ne sluša. Imali smo prvo ročiste gde je sudija rekla da se to radi i da treba da mu dam dete. Napominjem da je on do tad svaki dan viđao dete kod mene, dakle nema taj problem što je to kod mene, nego njega njegovi prisiljavaju da im dovede unuče da bi ga videli. Ja se ni sa njima nisam svađala nego se oni nešto inate i zatežu ne znam što. Da li sam u pravu što tražim da se čeka do 3. godine, kakve su šanse da se to dobije. Tek nas čeka razgovor sa socijalnim radnicima, psihologom. Ali, je sudija na prvom ročistu rekla da ja vec počnem da ga vozim kod oca utorkom i petkom. On je danas zvao i ja sam mu rekla da može da ga vidi, ali i dalje kod mene pa ćemo videti posle razgovora i konačnog suđenja, on me optužuje da se ja iživljavam nad njim i da će se sutra žaliti socijalnim radnicima da mu ja ne dam dete. Šta da radim? Hvala unapred na odgovoru.

Anonimna

Tip vanbračnih roditelja koji ste opisali ne ostvaruje nikakvu porodičnu zajednicu. Kod ovog tipa uobičajeno je da deca žive sa majkama, a oca jedva i poznaju. Vanbračna trudnoća može biti posledica slučajne, veoma lomljive i kratkotrajne veze između vanbračnih roditelja, pa i jednog polnog odnosa. Sveukupni razvoj vanbračnog deteta bez obzira na uzrast (3. godina koju navodite nije presudna) zavisiće od niza činilaca: obeležja ličnosti vanbračnih roditelja, njihovog odnosa prema detetu, stavova uže i šire porodice vanbračnih roditelja (babe, dede i drugih), stručne pomoći vanbračnom roditelju i detetu (Centra za socijalni rad, psihologa...), kulture u kojoj dete živi i drugih. Pod povoljnim uslovima prihvatanja primerene brige za dete koju mogu upotpuniti i drugi članovi porodice (baba, deda, bliži i dalji rođaci) duševni razvoj deteta može biti neometen. Svaka godina je važna za detetov razvoj, ne samo 3. a ono što je najvažnije je da dete živi pored oba roditelja. Rekli ste da imate sina, a njemu je svakako, pored majke, potreban i otac kako bi se poistovetio sa muškim likom što je bitno za njegov dalji razvoj i viđanje sa ocem na nepoznatoj teritoriji kod nepoznatih ljudi neće naneti nikakvu štetu vašem sinu. Vremenom će vaše dete upoznati te ljude. Ukoliko je sud doneo odluku da otac viđa svog sina, vi se morate pomiriti sa tim. U svakom slučaju najbolje bi bilo da dete svakodnevno živi sa oba roditelja, ali kad je već takva situacija onda detetu omogućite oca bar ta dva dana. Kažete da imate i razgovor sa socijalnom radnicom i psihologom pa ćete čuti i njihova mišljenja. Pod povoljnim okolnostima osećajni, društveni i saznajni razvoj deteta je neometen, pod nepovoljnim, razvoj vanbračnog deteta može biti ugrožen kao i druge dece koja žive pod nepovoljnim porodičnim uslovima.