Problem za problemom

Poštovani, ne znam odakle da počnem. Veoma mi je teško da govorim o sebi, pogovo o osećanjima i teškim strahovima koji me muče. Imam 38 godina, porodicu, dvoje dece (3 i 6 godina). U poslednjih pet godina živim pod konstantim stresom, koji je izazvan svakodnevnim ovabezama, poslom i lošim rodbinskim odnosima. Pre par godina sam sa svekrvom doživela fizički obračun i to dok sam bila u 5-tom mesecu trudnoće, nakon čega sam se preselila sa celom porodicom i od tada živimo sami. Samo nakon par godina dogodila mi se veoma teška svađa sa rođenom sestrom i od tada ne razgovaramo. Meni je to veoma strašno i ne želim sada da ulazim u analize ko je kriv ili ko je započeo jer je verovatno za svađu potrebno dvoje. Takođe, imam težak odnos i sa majkom (koji je takav bio čitavog zivota) ona sada ima 69 godina i imam utisak da pokušava emotivno da me ucenjuje jer ima potrebu da uvek sve bude po njenom. Sada od svake svoje bolesti, pa makar to bila i prehlada, pravi dramu i svesno mi uliva strah od njene smrti i jadikuje kako ona živi sama i verovatno bi ja trebala da napustim svoj život da bi se brinula o njoj. Inače je veoma pokretna i sposobna za život. Od skoro sam rešila da se distanciram od svih tih njenih pokušaja manipulacija, ali nije mi lako. Inače, moja sestra živi u inostranstvu i pošteđena je svega toga, a i kada dođe u Srbiju ima poseban tretman. Moja majka je uvek pravila razliku i jaz među nama dvema, jer ona je "pametnija", "privrženija", završila falkutet, dok ja sve to nisam. Na poslu mi je veoma teško, radim 12 godina u jednoj velikoj zatvorenoj sredini, van grada. Pre ovog posla sam radila i na drugim mestima gde sam se bolje osećala. Ovde se gušim i osećam frustrirano. Pre 10 godina  sam se užasavala pomisli da ću raditi na istom mestu u budućnosti i sada se užasavam iste pomisli, ali sam i dalje ovde. Promenila sam više radnih mesta (ne svojim izborom), sada radim i prekovremeno i danju i noću kad treba. Pokušavala sam da promenim posao, ali nisam našla ni jedan drugi. Na poslu je problem što ne umem da se izrazim, da tražim nešto za sebe, uvek sam povučena i sama, mada posao obavljam mnogo bolje od drugih i zaslužila sam bolje, ali ja to ne umem ili ne smem nikome da kažem. Kada sam i pokušavala nešto da tražim blokiram se i osećam srce kako mi lupa. U braku se, takođe, sve promenilo na gore. Muž i ja se skoro stalno svađamo. On je počeo da se dere i na mene i na decu. Seksualni život nam je očajan, skoro da ga i nema. Ja sam nezainteresovana za seks, a on na to odgovara vikanjem i veoma često "obavimo" to radi mira u kući. Poslednje što mi se desilo je operacija štitne žlezde, pre mesec dana. Šokirala sam se saznanjem da sam imala maligni tumor. Na svu sreću sve je izvađeno na vreme i neću imati više s tim problema. Međutim, to je bila kap u prepunoj časi. Mislim da sam upala u neko depresivno stanje. Ne znam kako da nastavim dalje. U ranijim godinama svaki problem je bio neka vrsta izazova i uvek sam pravila planove "A", "B", pa i "C" za rešavanje. Čak sam imala i planove i za najgora moguća rešenja. Bila sam dobra u tome i moj muž se uvek oslanjao na mene i moju organizaciju. Sada se osećam nemoćno. Ne znam kako da se izvučem iz ovoga. Ne znam ni kako da se opustim. Izgubila sam interesovanje i za sport i šetnje. Čak ni odlazak na more ne može više da me opusti (što je nekada uvek bio "čarobni lek" za mene). Grize me savest zbog moje dece što ispaštaju zbog mene jer veoma često nemam volje da ih izvedem napolje, u park, a naučila sam ih na aktivan život, na puno šetnje, rekreacije i boravak u prirodi. Deca su mi jedino uporište u životu. Molim Vas dajte mi neki savet, kako da se izborim sa životom i samom sobom. Verovatno mi treba razgovor sa nekim stručnjakom. O ovoj temi ne mogu da razgovaram sa prijateljima ili kolegama jer se plašim da započnem tu temu, tj. bilo koju temu koja se tiče mene. Mnogo Vam hvala na razumevanju i odgovoru koji očekujem.

Valerija

Vidi se iz vaše priče da imate dosta problema koji vas muče, ali njih nećete rešiti tako što ćete samo pričati i razmišljati o njima već morate krenuti u realizaciju istih. Nije sve tako crno. Vi ste mladi, imate malu decu kojoj ste sada najpotrebniji, kao i vašem mužu. Najvažnije je da ste prebrodili operaciju koju ste imali. Štitna žlezda itekako utiče na naš psihički život, ona reaguje kada smo nervozni, depresivni. Konstantni stres može imati dugotrajni negativni efekt na vaše psihičko i fizičko zdravlje. Onda kada okrenete novi list i o svemu počnete da razmišljate "mogu ja to, rešiću ja to" i krenete ponovo sa planovima koje ste pravili, osećaćete se mnogo bolje. Decu, pa i muža nikako nemojte zanemarivati, šetajte se svi zajedno, planirajte sve ono što vas je činilo nekada srećnim, nema odustajanja. Ako sestra ne želi s vama da priča, pozovite vi nju, napravite kompromis, teško je kad se rođene sestre zavade. Takođe, otvoreno porazgovarajte i sa majkom i kažite joj da vi imate svoj život, svoju porodicu i da ćete joj se uvek naći onda kada je njoj to potrebno, ali ne smete joj dozvoliti da vas odvaja od porodice. Zato što je vaša porodica uzdrmana, vi se morate potruditi da je vratite u ravnotežu. Isto tako i na poslu, steknite samopouzdanje, verujte sebi, pitajte slobodno i otvoreno šta god vam nije jasno. Ne samo u poslu, već i u svim drugim oblastima života budite hrabriji, volite sebe, poštujte sebe i drugi će poštovati vas. Radite uvek nešto, na taj način ćete skrenuti misli od problema koji vas muče i zaboravićete na depresiju. Neka nova aktivnost ili postavljeni cilj pomažu vam fokusirati misli i akcije te vam daju nešto čemu možete težiti. Redovni društveni kontakti mogu vam takođe pomoći. Redovna druženja i razgovori imaju veliki uticaj na naše svakodnevno raspoloženje. Jednostavno nazovite nekog, pošaljite e-mail ili SMS onima koje volite. Okružite se ljudima koji vam pružaju potporu i podelite svoja osjećanja sa njima. Ukoliko smatrate da će vam dobro doći ako biste o svemu ovome porazgovarali i uživo, slobodno se javite psihologu. Svakako će vam biti lakše kada sve ovo podelite s nekim "oči u oči".