Samopouzdanje ključ uspeha

Do svoje 19. godine svim snagama sam se trudila da budem osoba za primer (u školi sve petice, veliko društvo i sl.). Vođena nekom jakom ambicijom da budem najbolja u svemu, samo sam gurala napred. Međutim, težeći da budem "savršena" sada shvatam da nikada nije postojalo nešto što me je uistinu ispunjavalo sem te težnje da budem najbolja. Ni odnosi sa porodicom, ni prijatelji, ni nekakav hobi ili vanškolska interesovanja, ništa nije uspevalo da me ispuni. Prvi problemi nastaju sa raskidom prve ozbiljne veze i mojim preseljenjem u drugi grad radi studiranja. Svakim danom sam se osećala sve lošije - kao neko ko ne pripada toj sredini, i neko ko nije ni sposoban da završi fakultet, i na kraju sam odlučila da se vratim u rodni grad. Nakon par meseci depresije neke stvari počinju da se menjaju na bolje. Počinjem da radim na lokalnoj televiziji, upoznajem drugog mladića, pravim planove i skupljam hrabrost da se vratim na fakultet. Međutim, nakon skoro godinu dana zabavljanja tadašnji momak iznenada umire i ja ponovo padam u depresiju. Uz pomoć lekova, porodice, prijatelja, polako se izvlačim iz tog stanja i nakon nekog vremena donosim odluku da upišem fakultet u svom rodnom gradu. Iako sam bila puna strahova i nepoverenja u sebe, uspela sam da se izborim sa svim tim i fakultet završim sa visokim prosekom. Tokom studija vreme mi je bilo prilično ispunjeno-  vikendom sam radila u plesnoj školi, a tokom nedelje učila i išla na predavanja. Negde pred sam kraj studija sam saznala da otac, za koga sam bila jako vezana i imala bolji odnos nego sa majkom, boluje od tumora. Nakon deset meseci borbe za njegov život on je ipak preminuo. Negde baš u to vreme, tačnije neposredno pre očeve smrti, upoznala sam momka koji mi je pomogao da sve to prebrodim. Njegov optimizam, duhovitost, energija koju je nosio uneli su sasvim novu dimenziju u moj život. Zaista po prvi put u životu sam počela da verujem da ljubav postoji. Moje poimanje života, odnosa prema porodici, prijateljima, on je totalno promenio na bolje, naravno nesvesno. Shvatila sam koliko sve to može da ima neku dublju, jaču dimenziju od one koju je do tada sve to imalo u mom životu. Učinilo mi se da sam pored njega postala i hrabrija i spremnija da se suočim sa nekim svojim strahovima. Jedan od njih je bio i odlazak u inostranstvo kako bih usavršila jezik.D onela sam odluku da na par meseci odem iz zemlje. Tokom mog boravka u inostranstvu redovno smo bili u kontaktu, međutim, dve nedelje nakon mog dolaska on je odlučio da me ostavi, iako smo čak imali i neke planove o zajedničkoj životu. Ta njegova odluka mi je jako teško pala, ali sam se trudila da ostanem pozitivna i da mislim pozitivno. Počela sam češće da izlazim, aktivno tražim posao, održavam kontakte sa prijateljima. Nakon tri meseca dobila sam posao, ali je i tu usledilo jedno veliko razočaranje. Naime, na poslu se nisam uklopila kako sam očekivala. I najlakši poslovni zadaci meni su se činili preteški (npr. posao mi je bio da kontaktiram poslovne partnere širom zemlje, a dešavalo se da nakon obavljenog razgovora sa nekom firmom nisam mogla da se setim sa kim sam razgovarala). Polako sam počela da zapadam u depresiju i nakon mesec dana napustila posao. Negde približno u slično vreme kad sam se zaposlila krenula sam i sa obukom za vožnju, jer je i to bio jedan od strahova sa kojima sam htela da se suočim, ali sam zbog manjka samopouzdanja, nepoverenja u sebe, straha koji sam osećala, i od toga na kraju odustala. Od tada je situacija sve lošija. Samopouzdanje sam totalno izgubila, bojim se traženja drugog posla jer mislim kako ću opet imati iste probleme. Momka ne tražim jer mislim da nikom nije potrebna ovako nesposobna devojka. Bivšeg momka i dalje volim, ali ni njemu ne želim da ima pored sebe nekog kao što sam ja. Vreme mi prolazi, a ja stojim u mestu dok se svima oko mene život dešava. Sebe sam zamišljala kao uspešnu poslovnu ženu, sposobnu i snalažljivu, sa srećnom porodicom, a toliko sam daleko od svega toga. Imam 29 godina i gotovo nimalo nade da ću uspeti bilo šta da promenim u svom životu, a ovakav život ne želim da živim. Gde sam to toliko pogrešila? Zašto nemam ni malo samopouzdanja? Zašto ni jedan svoj strah nisam uspela da pobedim, a suočavala sam se sa njima? Kako da zavolim sebe, da bih mogla da zavolim i druge (jer je i to polje koje itekako "škripi" u mom životu)?

Očajna

Sve ovo što ste nam ovde napisali vodi ka tome da pomislimo da ste vi jedna uspešna devojka, fakultetski obrazovana sa periodima potpunog samopouzdanja i periodima hroničnog nedostatka samopouzdanja na kome morate poraditi u narednom periodu. Samopouzdanje, vera u sebe, poverenje u sebe je uspeh i poslovnog i ljubavnog i društvenog zivota. Završili ste fakultet, imate dovoljno godina da lepo o svemu ovome razmislite i okrenete novi list, a novi list će sadržati načine kako do što boljeg samopouzdanja jer kad njega ima, u vašem životu sve cveta, što ste nam i napisali. Onda kada ste u društvu, vama je lepo. Samopouzdanje i vera u sebe ključni su pojmovi za ostvarenje svakog životnog cilja. Ako ga nemate, možete ga steći, ali morate raditi na sebi. Kad sretnete samopouzdanu osobu, odmah je prepoznate. To je osoba koja zna šta želi i zna da može ostvariti sve što želi. Zbog niskog nivoa samopouzdanja ljudi najčešće izbegavaju dobre stvari u životu. Čak i kad im se sreća smeši, oni je ne znaju prihvatiti. Ljudi s niskim stupnjem samopouzdanja ne prekidaju nezdrave odnose, nezadovoljni su na poslu. Nedostatak samopouzdanja u korenu je mnogih životnih problema. Verovatno ste i sami svesni mnogih posledica. Sticanje ili jačanje samopouzdanja i znati pomoći sebi u ostvarenju ciljeva zahteva dosta rada ili, bolje reći, istrajnosti. Promena unutrašnje slike o sebi i zadržavanje zdravog pogleda na sebe i svet oko sebe zahteva rad na sebi. Potrebno je najpre pronaći izvore rušenja samopouzdanja. Pronađite činjenicu da su vaše nisko samopouzdanje, strahovi i svaka negativna misao uzrok nezadovoljstva i negativnih događaja u vašem životu. Donošenje odluke o tome da ćete promeniti loše navike (što ste i pokušali u par navrata) važan je korak u ličnoj promeni, bitno je da ste svesni te promene i da težite ka njoj. Ona nam potvrđuje spremnost da istrajemo u ostvarenju cilja bez obzira na prepreke, a njih će biti. Počnite voleti i ceniti sebe. Nagradite se za svaki, pa i za najmanji uspeh i ostvarenje zadataka koje ste sebi zadali. Upravo je u samonagrađivanju i samomotivaciji ključ podizanja vlastitog samopouzdanja. Na kraju jedna od najvažnijih stvari koje mogu uticati na vaše samopouzdanje. Okružite se pozitivnim ljudima i ne dopustite da vas tuđa kritika zaustavi ili omete u ostvarivanju ciljeva. Bez razmišljanja da niste potrebni nikome, svakako ste potrebni onima koji vas vole i bez odustajanja. Ako ipak sami ne možete krenuti napred, obratite se stručnjaku koji vas može voditi putem samopouzdanja, ali uživo.