Homoseksualnost

Desilo se to da sam u jednom trenutku večeras bezveze dok sam čitala knjigu pomislila šta ako sam ja lezbijka? U tom trenutku me je oblio hladan znoj i skroz sam postala paralizovana, prošli su me žmarci, imala sam onaj grozan oćecaj u stomaku. Inače, mene žene ne privlače, oduvek su mi se sviđali momci i u njih sam se zaljubljivala, ali sam u osnovnoj doživela razočarenje i više se nisam zaljubila, a pošto sam se potom ugojila, prestala sam da obraćam pažnju zato što sam smatrala da me niko ne bi takvu voleo pa nisam htela da rizikujem. Inače, to sam pomislila zato sto uvek pred porodicom i drugovima branim gay populaciju. Celu noć nisam spavala, ne mogu ni o čemu da razmišljam, strah me je, plače mi se. Ne razumem šta mi se dešava. Inače, imam 21 godinu, stabilnu porodicu. Jednostavno ta mi misao ne da mira. Molim vas za mišljenje pošto ću poludeti i za brz odgovor. Hvala!

Ksenia

Ljudi po svom seskualnom opredeljenju mogu biti u jednoj od tri grupe: hetero, homo i biseksualci. Kojoj će grupi pripadati zavisi pre svega od genetike. Najveći broj ljudi nalazi se i pripada grupi heteroseksualaca (privlači ih suprotan pol). Međutim, pripadnost homoseksualnoj grupi (isti pol) ili grupi biseksualaca (oba pola) ne svrstava čoveka u bolesne jer se homoseksualnost danas ne smatra patologijom već osobenošću. Tokom adolescencije, većina devojaka postane svesna svojih seksualnih osećanja i počinje se interesovati za izlaske. Mnoge devojke privlače muškarci. Ali, druge devojke privlače devojke. Možete se takođe osetiti zbunjenom ili nesigurnom u to jeste li ili niste lezbijka. Možete se osetiti zbunjenom jer vas privlače i muškarci i žene. Neke žene imaju veze i sa muškarcima i sa ženama tokom svog života. Neke se od njih kasnije odluče samo za žene ili samo za muškarce. Seksualnost se razvije tokom vremena, pa se nemojte brinuti ako niste sigurni. Tokom mladosti, homoseksualne i heteroseksualne faze nailaze i prolaze spontano i tek između 17. i 25. godine se ustaljuju prava homoseksualna ponašanja. Ukoliko su vam stanja i strah koji navodite jaki i remete vam normalno funkcionisanje neophodno je da se javite prvo psihologu (uživo), a onda ukoliko je potrebno i psihijatru koji bi vam dao terapiju od koje ćete se osećati mnogo opuštenije i bolje. Homoseksualci nemaju takav strah. Oni imaju veći strah kako će osobe iz njihove okoline prihvatiti i razumeti njih i njihovu različitost. Stoga smatram da se kod vas pre radi o anksioznosti koja je uzrokovana opsesivnim mislima da ste lezbijka. Dakle kod vas se, verujem, radi o opsesivnoj ideji koja vam stvara anksioznost a ne o pravoj homoseksualnosti.