Mi ne razumemo u dovoljnoj meri kako telo funkcioniše, i potrebno je razmotriti dosta faktora. Bacanje sve više novca na razne dijete (U SAD to je industrija od 66 milijardi dolara), ne dovodi do rešavanja problema gojaznosti, već se on sve više i uvećava. Na svaku uspešnu dijetu dolazi mnogo neuspešnih pokušaja.
Hrana ili nesto drugo?
Kratak odgovor na pitanje:
Postoje ljudi sa težinom preko 150 kg koji ne uzimaju više od 600 kalorija dnevno, a ne skinu ni jedan kilogram. Jedno je sigurno - nije samo ishrana problem. Dakle, koji su faktori koji utiču na mršavljenje? Mnogobrojni, ima ih toliko da ih standardni modeli mršavljenja ne mogu obuhvatiti. Pri tome treba imati na umu da postoje i mnogobrojni faktori o kojima se ne zna dovoljno, kao što je kako mozak i imuni sistem utiču na alokaciju minerala i energije.
Evo nekoliko faktora o kojima se zna ponešto:
1. U majčinom stomaku - Trudnice koje jedu uglavnom masniju, prerađenu hranu uglavnom rađaju krupniju decu - koja i ostaju krupnija.2. Ishrana u detinjstvu – Ukoliko je dete krupno u uzrastu od 5 godina, biće mu teško da kasnije spusti kilažu.
3. Crevna flora – Promena u „populaciji“ bakterija u crevima dovodi do promene u težini ljudi. Gojazni ljudi nakon operacije ugradnje gastričkog bajpasa imaju drugačiju „populaciju“ bakterija nego li pre operacije. Kako konkretna bakterija utiče na težinu, niko ne zna. Razmotrimo brojke - 100 biliona crevnih bakterija nasuprot 10 biliona ljudskih ćelija. Dvadeset dve hiljade ljudskih gena, nasuprot 5-8 miliona bakterijskih. Pet do deset hiljada različitih sorti bakterija u svakome od nas. Crevna flora je uvek imala mesto za našim stolom. Samo što ne znamo tačno šta ona radi ili šta želi. Mada izgledi su da će nam sama reći.
4. Virusi – Zarazite ljude adenovirusima ( koji mogu da izazivaju prehladu)- biće gojazni. Inficirani će, u proseku, biti deblji. Zašto? Ne zna se.
5. Prenos genetičkog materijala - Jedete malo pirinča i apsorpcijom se neke transferne RNK-a se ubacuju u krvotok i dolazi do trenutne genetske promena. Ove tranferne RNK-a u laboratoriji utiču na povećanu sintezu holeserola. Ono što jedete menja vaš genetski izraz vrlo brzo.
6. Telesni sat – Španci koji ranije ručaju su manje podložni gojenju. Vojnici koji se hrane jednom dnevno, gube na težini kada kada taj obrok konzumiraju u vreme doručka, a dobijaju na težini ukoliko jedu u vreme večere. Radnici koji rade smenske poslove, dosta su dosta podložni gojenju.
7. Okruženje – Stavite ljude u plavu sobu, pa ih onda stavite u crvenu i dajte im isti obrok. Kada su u crvenoj sobi poješće za trećinu više nego u plavoj. A kada se uzme u obzir i efekat prijatelja, porodice i neki drugi društveni efekti, sve je to od značajnog uticaja na težinu ljudi.
8. Vežbanje – Ljudi koji se kreću više mršave od ljudi koji sede. Ali u kojoj meri je to? Da li je bitno vreme kada se kreće ili sedi? Kakva je razlika između umerenog vežbanja i intenzivnog? Da li je intenzivno kratkotrajno vežbanje efektivnije po pitanju održavanja telesne težine? (Ono svakako menja osetljivost na insulin). I dalje se ne zna sa sigurnošu kako i koje vežbe utiču na težinu.
9. Šećer – Dajte ljudima više šećera, oni će jesti više i nastavljaju da jedu. Deluje da je šećer pojačivač apetita. Ali da li je bitno o kom tipu šećera se radi? Kad se unosi? Sa čime? Pre ili posle vežbanja?
10. Individualna psihologija – Neki ljudi su zavisni od hrane, kao narkomani od droge. Što više uzimaju, to imaju potrebu za još više. Njihovi mozgovi reaguju drugačije, što se pokazuje skeniranjem mozga. Drugi mogu uzeti svoj obrok i ostaviti ga na stolu. Kako se ovi ljudi razlikuju? Ne zna se tačno. Industrija hrane ima neka sazanja. Oni znaju dosta o tome šta će ljude naterati da jedu još više njihove produkte. Znaju njihove nivoe zasićenja, pa u skladu sa tim obezbeđuju da se ljudi osete zadovoljno, ali ne potpuno, već da žele još. Kako to ono rade? Ne žele da otkriju.
Šta mi možemo da uradimo?
Kada su u pitanju dijete i njihov uticaj na težinu, tu caruje neznanje. Pokušaj da se samo putem dijete reši jedan kompleksan, integrisani problem, ne može se smatrati rešenjem. Saveti poput jesti ovu hranu umesto ove, ili uzimajte ovaj suplement umesto ovog neće dati rezultate. Potrebno je razmotriti znatno veći broj varijabli – kako mozak troši energiju, kako hrana utiče na imuni sistem, a kako imuni sistem utiče na hranu, kako crevna flora utiče na naš mozak i naše želje i mnoge druge.
Ali određene jednostavne stvari zaista imaju uticaj:
1. Ljudi koji se dosta kreću, imaju bolju kontrolu telesne težine. Ljudi su stvoreni da se kreću, ne da sede.
2. Dugovečne i manje gojazne nacije konzumiraju veoma raznovrsnu hranu. Ljudi mogu da jedu 10000 vrsta hrane i više. Ukoliko ne znate dovoljno o tome koja hrana kako utiče na zdravlje, raznovrstnost svakako pomaže. Japanci se vode pravilom od „pet boja u tanjiru“. Oni dosta puše, ali i pored toga, životni vek im je u proseku duži od gotovo svih drugih nacija i da, dosta se kreću takođe.
3. Aktivnost zahteva odmor i odmor zahteva aktivnost. Ljudi koji ne spavaju imaju veću potrebu za šećerom i lakše se goje. Faktri koji utiču na zdravlje nacije, takođe utiču i na konrolu telesne težine, posebno način ishrane, kretanje i odmor. Možete krenuti sa razmatranjem četiri kategorije – fizičko, mentalno, socijalno i duhovno zdravlje. Zdravlje je celina svih ovih kategorija i svaka od njih utiče i na drugu. Telo predstavlja jedno ogromno polje informacija, ipak određena jednostavna pravila pomažu – jedite celovite namernice, biljke najpre; krećite se dosta; neka aktivnosti u toku dana imaju ritam, kao muzika; odmarajte pametno. Krajnji rezultat biće mnogo zdravije stanovništvo, kao i zadovoljnije. A naravno, kao sporedni efekat i mršavije.
Comments powered by CComment