Kad razmišljamo o tome kako romantična veza nastaje, uglavnom razmišljamo na klasičan način – dvoje ljudi se upoznaju, formiraju vezu i kako vreme prolazi oni ili ostanu zajedno ili raskinu. Ovakav pojednostavljeni put sigurno odražava iskustva mnogih ljudi, ali potraga za ljubavlju je često mnogo više zamršena, konfliktna i zbunjujuća. Zato postavljamo pitanje – koliko su zdrave veze koje se raskidaju, a zatim obnavljaju?
Po nekim procenama, više od 60% ljudi je, u nekom trenutku, iskusilo komlikovani ljubavni odnos koji definiše vezu koja se stalno raskida i obnavlja. Umesto “čistog” raskida, ovakve veze imaju cikličnu formu koja podrazumeva seriju raspada i obnavljanja. Parovi raskidaju, zatim se mire, pa ponovo raskidaju, da bi se ponovo pomirili, gde se kao na rolerkosteru smenjuju intimnost, bol, strast i gubitak. Kako se stvara ovaj ciklični obrazac?
Raskid. Ljudi u cikličnim “raskid-pomirenje” vezama, obično najpre raskinu zbog nekog sukoba, ličnih karakteristika partnera ili sebe, opšteg nezadovoljstva vezom ili stagnacijom ili zato što žele vezu sa nekom drugom osobom. Kod ovih raskida ne postoji jasna i otvorena komunikacija, koja karakteriše dogovorne trajne raskide.
Pomirenje. Nakon raskida, parovi iz ciklične “raskid-pomirenje” veze, odlučuju da obnove svoju vezu iz raznoraznih razloga, kao što su: osećanja koja još uvek postoje, verovanje da je njihov bivši onaj pravi, nedostatak druženja koje postoji u vezama ili želja za komforom i bliskošću koje veza podrazumeva. Ponekad otkrivaju da je teško pronaći novog partnera i to ih čini još više zainteresovanima da se pomire sa bivšim. Generalno, ljudi u ovakvim vezama imaju dosta nedoumica i razočarenja što se veza tiče i nesigurni su u pogledu njihovog statusa veze.
Koliko je zdrav ovakav model ponašanja u vezi? Smatra se da je ovakav model razdvajanja, a zatim pomirenja toksičan kako za datu vezu tako i za lično blagostanje. Što su češći raskidi i pomirenja u vezi, to je odnos izmedju datog para sve više baziran na negativnim interakcijama sa sve manje zadovoljstva i posvećenosti. To ukazuje da raskidi i pomirenja teže da uvećaju stepen stresa kod takve veze, za razliku od normalnih „necikličnih“ veza. Takođe, raskidi su jako teški, stresni i umanjuju stepen zadovoljstva životom. Uprkos potencijalnoj radosti zbog pomirenja, konstantni raskidi doprinose značajnom uvećanju stresa u životu pojedinca.
Ukoliko želimo da razumemo da li su ovakve ciklične veze zdrave, trebalo bi da imamo u vidu i da one nisu sve iste. Uglavnom mogu da se izdvoje dva osnovna tipa ovakvih veza.
Jedan tip jesu veze kod kojih par izvlači pouke iz razloga raskida i njima je raskid ili kao test ili kao prilika za promene i unapređenje budućeg odnosa. Na primer, raskid služi kao prilika za razvoj koji će omogućiti zdrav budući odnos.
Drugi tip jesu veze gde dolazi do postepenog razdvajanja i gde se obrazac raskidanja i pomirenja ponavlja u stalnoj nadi i očekivanjima bez nekih značajnijih promena i gde na kraju i dolazi do konačnog raskida.
Mera u kojoj su ciklične veze sa raskidima i pomirenjima zdrave upravo je vezana za ova dva tipa veza. Ljudi koji se bave svojom „raskid-pomirenje“ vezom i koji se otvoreno dogovaraju o prekidima i obnovi veze kao oblicima tranzicije ka boljem odnosu su, generalno, zadovoljniji svojom vezom i u ovim slučajevima može se reći da promene (raskidi, pomirenje) mogu biti pozitivne. Mada, sa druge strane, mnogi ljudi imaju konfliktne emocije u odnosu na svoja iskustva u cikličnim vezama. Njima je možda stalo do druge osobe, ali ih veze ostavljaju željnima. Umesto da potpunog prekida veze, oni zamišljaju kakva bi ta veza mogla da bude, prihvataju pomirenje, zatim uviđaju da realnost nije ono što su zamišljali i dolazi do ponovnog raskida. Ovakve veze na kraju uglavnom završavaju konačnim raskidom, što znači da tip veza sa postepenim razdvajanjem je fundamentalno manje zdrava od prvog tipa.
Da li parovi trebaju da se pomire nakon raskida? Na kraju, ukoliko par ostavi otvorenom mogućnost da dođe do pomirenja, to bi bilo korisno ukoliko oni otvoreno porazgovaraju o određenoj tranziciji veze, ukoliko otvoreno iznesu svoje lične potrebe i želje i ako period nakon raskida iskoriste da sagledaju kako izgleda živeti zasebne živote. Takva procena može dovesti do toga da se čak i dobre odluke o raskidima dovedu u pitanje. U slučaju veza sa više od jednog prekida, parovi bi trebalo da pauziraju pre nego se inicira pomirenje, kako bi pažljivo razmotrili prednosti ponovnog pomirenja imajući u vidu sopstveno emocionalno blagostanje, a takođe i kako bi razmotrili moguće puteve ka zdravijoj i stabilnijoj vezi.
Comments powered by CComment