Nasilje nad muškarcima

NASILJE NAD MUŠKARCIMA U SRBIJI NIJE MIT

Sramota koči žrtve

- Niko ne treba da živi u strahu od osobe sa kojom živi. Svako ima pravo da se oseća vrednim, poštovanim i sigurnim. Zato se savetuje muškarcima da koliko god im je teško ili ih je stid prijave nasilje. Zbog nedostatka svesti, programi za muške žrtve emocionalnog nasilja skoro i da ne postoje. Važno je znati da nije sramota biti žrtva. Sramota je ne preduzeti ništa kako biste zaštitili svoj život i zdravlje - savetuje Dragana Stanković, profesor psihologije i stručni saradnik u srednjim školama.

PONIŽENI I UPLAŠENI

Sve je više žena koje emotivno, ali i fizički, zlostavljaju svoje muževe koji zbog osećaja stida oklevaju da prijave maltretiranje. Istraživanja pokazuju da su žene u 90 posto slučajeva žrtve nasilja. Ipak, porodično nasilje nad muškarcima nije mit i postoji i u Srbiji. To potvrđuje i statistički podatak da je oko sedam do deset odsto muškaraca zlostavljano u porodici. Ova, sve češća pojava u društvu, postoji i u drugim zemljama, ali zbog osude okoline sramota ih je da prijave da su žrtve nasilja, zbog čega još nemamo pravu sliku stanju. Da ovo postaje ozbiljan društveni problem govori i to što je 2009. godine u Ćupriji osnovana prva Sigurna muška kuća kao utočište žrtava nežnijeg pola.

- Danas je stereotip da su samo muškarci ti koji fizički i psihički maltretiraju ženski pol. I dok su žene najčešće žrtve, ima i muškaraca koji su zlostavljani kako fizički, tako i verbalno i emocionalno. Sve je više žena koje prvenstveno emotivno zlostavljaju muškarce. Ovakvo ponašanje žena opisuje se time da ona sve više voli da šefuje i koristi ravnopravnost među polovima, loše je volje, imala je teško detinjstvo...Većina muškaraca prihvata ovakvo ponašanje pod maskom da žena samo izražava svoja osećanja. Oklevaju da prijave nasilje jer se osećaju neprijatno ili se plaše da im drugi neće poverovati, ili još gore ukoliko se umeša i policija, muškarac žrtva često postaje počinilac nasilja. Stid i bojazan da će biti obeleženi sprečava žrtve porodičnog nasilja da to i prijave, umesto njih to često čine sestre ili majke - kaže za "Vesti" diplomirani psiholog Dragana Stanković, urednik portala Psihologijaonline.com.

Prema njenim rečima, nasilje u porodici može imati ozbiljne kako fizičke tako i psihičke posledice. Zlostavljanje često eskalira od pretnji i verbalnog zlostavljanja do nasilja. I dok fizička povreda može biti najopasnija, i emocionalne i psihičke posledice nasilja su ozbiljne. Muškarci koji trpe nasilje nad ženama obično budu izloženi lažnim optužbama svojih žena, pretnjama da će im oduzeti starateljstvo nad decom, pretnjama da će ubiti i njega i sebe. Osećanje krivice je neizbežno uz proganjanje, verbalno zlostavljanje, omalovažavanje ili ponižavanje kod prijatelja, kolega ili na društvenim mrežama. Nasilje postoji i ne treba ga zanemarivati.

- Postoje mnogi znaci da se nešto događa. Osoba koja trpi nasilje u porodici gleda da i posle isteka radnog vremena ostane na poslu, polako se povlači i kontakte sa prijateljima svodi na minimum. Odlazi u alternativnu realnost kroz knjige, filmove i internet. Oseća stid, nisko samopoštovanje ili emotivnu ukočenenost, što se odražava na fizičko zdravlje poput hroničnog bola u stomaku, mučnine, glavobolje, probavnih problema, nesanice i zamora, korišćenje lekova za smirenje... Uz to javljaju se i depresija, crne misli o samoubistvu, rizična ponašanja u kojom se smrt može smatrati kao splet slučajnih okolnosti, kao što je brza vožnja - upozorava Dragana i dodaje da je to dovoljan alarm za svakoga ko zapazi ovakvo ponašanje svojih bližnjih.

Intervju vodila Katarina Nedeljković