Možda i nije iznenađujuće, jer se na vrhu tabele odluka nalazi vežbanje i zdravija ishrana. Takođe, u prvih deset odluka nalaze se i provođenje više vremena s prijateljima i porodicom, a manje na društvenim mrežama, kao i odvikavanje od pušenja. Iako većina ljudi u početku misli da će uspeti, istraživanje pokazuje da većina nas odustane. Prema istraživanju pomoću aplikacije Strava za praćenje preko 98 miliona fitnes ciljeva i aktivnosti koje su uneli korisnici, sudbonosni dan kada ljudi odustaju od svojih ciljeva je 19. januar.
Nedostatak posvećenosti ili snaga volje nije ono što obično navodi ljude da odustanu od svojih odluka več način na koji razmišljamo o svojim ciljevima.
Evo četiri uobičajene zamke i kako ih izbeći.
1. Postavljamo odluke koje nas preplavljuju
S obzirom na to da smo celu godinu čekali da odredimo svoje odluke, često ciljamo previsoko. Kada su ciljevi nerealni, mogu potkopati motivaciju. Iako istraživanja pokazuju da su najefikasniji ciljevi oni koji se čine teškim, takođe je važno da ljudi veruju da ih je zapravo moguće postići.
Ne treba da prestanemo da postavljamo velike ciljeve, već o njima moramo drugačije da razmišljamo. Recimo ukoliko imate cilj da skinete 20 kg ove godine, to nećete uspeti u prvih nedelju dana, ali ako za nedelju dana uspete da izgubite bar 2 kg uspeli ste da ispunite bar delić postavljenog cilja. Koristeći ovu strategiju, osećaćete se dobro kada izgubite prve kilograme i to je nešto što će vas verovatno podstaći da i dalje pokušavate.
Gubitak kilaže - kao i mnogi drugi veliki ciljevi - može izgledati neodoljivo. Razlažući ga na komade, izbegavamo da nas demotiviše veličina cilja. Deo po deo, nedelja po nedelja, uz jak karakter, dovešće do ispunjenja cilja.
2. Ne predviđamo prepreke
Dok radimo na odlukama, verovatno ćemo naići na prepreke koje nam sprečavaju put. To može biti posebno slučaj za novogodišnje odluke postavljene za ovu godinu. Uprkos distribuciji vakcina, slučajevi COVID-19 i dalje su na visokom nivou. Mnogi lokaliteti ponovo izdaju naredbe o zaključavanju koje, iako ograničava širenje virusa, takođe može ograničiti sposobnosti ljudi da ostvare svoje ciljeve. Iz tog razloga je važnije nego ikad predvideti šta ćemo učiniti ako i kada naš napredak bude blokiran.
Dok postavljate cilj, razmislite o tome koje će prepreke nastati, šta će vam smetati i kako biste mogli da ih rešite.
Ako uplatimo teretanu i planiramo da vežbamo svaki dan, moguće je da bi teretana mogla biti zatvorena zbog pandemije. Takođe je moguće da se umorimo od teretane, teretana može da poveća mesečni iznos više od onoga što možemo priuštiti ili da se dogodi bilo koja druga prepreka. Ako ne predvidimo mogućnost takvih prepreka, one lako mogu izbaciti naš put iz koloseka. Ali, ako to učinimo, možda ćemo moći da pripremimo alternative. Bez obzira kakve su naše odluke, uvek je poželjno nadati se najboljem, ali i planitrati najgore.
3. Razmišljamo “sve ili ništa”
Prirodna je čovekova tendencija da misli “sve ili ništa”. Ili ćemo završiti taj maraton ili smo slabi. Ili smo dobili nešto skroz ili nismo uspeli. Iako mnogi ljudi veruju da će takve misli biti motivacione, zapravo nas mogu pripremiti za razočaranje. Ako i dobijemo nešto ili uspemo da završimo polumaraton, umesto da se osećamo ponosno i motivisano da nastavimo da radimo, napadamo se da nismo „dovoljno dobri“ i odustajemo od pokušaja.
Jedna od odluka mnogih ljudi je da pokušaju da održe svoj ormar urednijim. Odlučuju da odjednom očiste ceo ormar i tako ga održe duže vreme. Ali, shvate da kada bi tu svoju odluku razbili na delove i doneli odluku da provode 10 minuta nedeljno održavajući ga u redu, tada bi bili mnogo uspešniji od ponašanja sve ili ništa koje znači da ormar zadrže potpuno uredno ili ga puste da ode u potpuno neuredno.
Da biste prevazišli razmišljanje o ničemu, korisno je ne smatrati vaše odluke rigidnim ciljevima koji se moraju postići. Umesto toga, razmišljajte o nizu pozitivnih ishoda.
4. Kad iziđemo iz koloseka, predajemo se
Odlučili ste da izbegnete slatkiše, ali bez razmišljanja pojedete zalogaj čokoladne torte. Trenutak kasnije pomislite: „Sad sam uprskao! Ja sam takav idiot! Nikada neću smršati. " I uzmete još jedan zalogaj torte. Zvuči poznato? Osim što je nepravedno i nepotrebno, takvo samokritično razmišljanje obično nije recept za uspeh. Ako kažemo sebi da smo nesposobni, glupi ili nemamo snage i volje, kratak je korak do zaključka da nema koristi od pokušaja. Zato je važno unapred shvatiti da ćete, naravno, grešiti i naučiti kako saosećajno razgovarati sa sobom, kako biste mogli da započnete ponovo.
Postoji jednostavan, ali moćan savet kako da vežbate veće razumevanje samog sebe: razmislite šta biste rekli prijatelju ili voljenoj osobi koja je napravila istu grešku kao i vi. Da li biste bili tako oštri prema toj osobi? To je tehnika dvostrukih standarda. Mi grešimo, a drugi kada greše u istoj stvari, za njih imamo razumevanje.
Niko nije savršen. Kakvu god novogodišnju odluku postavili, verovatno ćemo kad-tad pasti sa vagona. Umesto da odustanemo, trebali bismo shvatiti da smo ljudi, očetkati se i popeti nazad. Novogodišnje odluke ne podrazumevaju savršenstvo. One će nas obavezati na nešto do čega nam je stalo - nešto što bi moglo poboljšati naš život, doneti nam malo sreće ili na drugi način poboljšati naš mali kutak sveta.
Nadamo se da će vaše odluke za 2021. učiniti upravo to.
Comments powered by CComment