Nova normalnost donela je manje druženja, više vremena u kući i usamljenost. Posebno utiče na mlade, koji se povlače u sebe i padaju u depresiju. Zato ste im sada potrebniji nego ikada ranije. Od pandemije sve vi[e mladih pati od depresije i anksioznosti. Očekuje se da će taj broj biti i veći.

Maske na licu, smanjena interakcija među decom, manjak društvenih aktivnosti i učenje na daljinu ostavljaju posledice na mlade. Dok se ceo svet više od šest meseci suočava sa pandemijom, mnogi mladi ljudi bore se s anksioznošću i depresijom baš kao i odrasli, upozorila je nedavno dr Lora Markam, klinički psiholog sa Univerziteta u Kolumbiji.

Ograničenja socijalnih kontakata kod dece mogu da izazovu tugu i usamljenost, pa da biste rizike po mentalno zdravlje dece sveli na minimum, dr Markam, koja je i autor brojnih priručnika za roditelje, savetuje da se pridržavate sledećih uputstava.

1. rizik: Anksioznost

REŠENJE: Razvijte zdrave porodične navike za upravljanje stresom.

Deci su potrebne rutine i navike jer smanjuju stres. Zato zajedno napravite raspored, koji uključuje i vreme u prirodi i vežbanje. Razmislite svi šta biste još mogli da radite zajedno kad imate težak dan, recimo plesanje, slušanje muzike ili neka društvena igra.

Trudite se da pred decom ne razgovarate o korona virusu tako da ih to uplaši i poštedite ih vesti na televiziji. Ako primetite da dete pokazuje teskobu, razgovarajte s njim. Ako ne uspete, potražite pomoć psihologa.

2. Depresija i autodestruktivnost

REŠENJE: Pomozite detetu da prebrodi velike emocije.

Budite prisutni u detetovom životu, podsećajte ga da ste uvek tu za njega. Njegova osećanja prihvatite i potvrdite kao normalna. Izražavajte saosećanje pitanjima: „Zbog čega si zabrinut/a? Šta misliš, šta je najgore što bi moglo da ti se desi?“

Budite strpljivi jer deca pod stresom ne mogu precizno da iskažu šta ih muči. Nekad im treba samo da se isplaču, baš kao i odraslima.

Ako vaša deca pohađaju nastavu na daljinu, zbog čega provode više vremena zajedno i češće se svađaju, naučite ih da zatraže prostor za sebe.

3. Mama i tata pod stresom

REŠENJE: Pazite na sebe.

Smireni, topli i strpljivi roditelji najviše utiču na emocionalno zdravlje dece, pa je briga o sebi možda najvažnije što možete da uradite za dete. Zbog zdravstvene i ekonomske neizvesnosti roditelji su pod stresom, pa možda i neće primetiti da dete ima probleme.

Zato se postarajte da prvo vi budete dobro. Razgovarajte s porodicom i prijateljima o strahovima, isključite se od loših vesti i u raspored uvrstite fizičku aktivnost. Samo kad je roditelj dobro i dete je dobro, to uvek imajte na umu.

REČ STRUČNJAKA: Neizvesnost najteže pada

Upozorenja dr Markam su realna. Mladi se sve više javljaju na psihoterapiju zbog anksioznosti izazvane neizvesnošću koju virus sam po sebi nosi. Ne znamo mnogo o njemu, ne znamo do kada će trajati i jedva čekamo da sve bude kao ranije. Nezdravo osećanje anksioznosti u vidu iščekivanja nečeg lošeg, tj. da će virus baš nas uhvatiti, možemo da smanjimo tako što ćemo se manje izlagati vestima o virusu. Ne bi bilo dobro da se u porodici stalno priča o tome jer je onda dete podložnije tome da i samo postane bojažljivo i bude pod stresom – kaže Dragana Stanković, psiholog.

Intervju vodila: Biljana Stefanović

Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs