Do kraja školske godine osnovcima su ostale još nepune tri nedelje, pa tako u mnogim srpskim domovima koji imaju školarce raste nervoza zbog ocena. Ovaj završni period posebno je bitan kampanjcima, koji su navikli da u poslednjem trenutku popravljaju uspeh u školi jer im je redovno učenje nepoznat pojam.
– Ako detetove ocene nisu zadovoljavajuće, roditelji prvo treba da odu u školu i da porazgovaraju sa učiteljem, odnosno razrednim starešinom. Tokom tog razgovora treba da se informišu o tome s kojim predmetima dete ima najveći problem kako bi znali na čemu s njim treba da rade kod kuće – savetuje Dragana Stanković, školski psiholog i urednica portala www.psihologijaonline.com
Kako bi vaš mališan za tako kratko vreme postigao što bolje rezultate, zajedno napravite dnevni i nedeljni plan, koji je u skladu s njegovim ciljevima, a ne s vašim. Važno je da imate na umu da dete ide u školu zbog sebe, pa mu tako i pristupite.
– Pomozite detetu da nakon škole usvoji ritam rada i učenja s više kratkih pauza. Ako treba, pustite ga da lekcije čita naglas, a onda neka vam prepriča to što je naučio ili neka odgovori na vaša pitanja. Takođe, u ovoj situaciji može da pomogne i nekoliko privatnih časova iz predmeta s kojim dete ima najveće poteškoće jer nekad mame i tate i pored dobre volje ne umeju da prenesu znanje – ističe Stankovićeva.
Vika i kažnjavanje ne donose ništa dobro
Da bi vaš školarac sad uspešno savladao nagomilano gradivo, pokažite mu i kako da napravi beleške posle svake lekcije, jer jedno od pravila uspešnog učenja kaže da se stranica ne okreće ako nisi ništa zabeležio. Beleške u kratkim crtama na jednom mestu ukazuju detetu na suštinu gradiva i ujedno mu pomažu da nauči da odvoji bitne informacije od nebitnih. To će mu sutradan značiti i tokom daljeg školovanja.
– Kao motivaciju za učenje deci koja su navikla da funkcionišu po principu nagrada-kazna roditelji mogu i da obećaju nagradu ako ostvare dobre rezultate na kraju školske godine. Ali kasnije to obećanje treba i da ispune i da nagrade detetov uloženi trud i rad, ali isto tako treba da imaju u vidu da je svako učenje za nagradu kratkog roka. Učimo za sebe i život, a nagrade dođu i prođu, dok naučeno ostaje – ukazuje naša sagovornica.
Ona napominje da baš iz tog razloga decu treba učiti unutrašnjoj motivaciji, kao i tome da gradivo uče za sebe, a ne za druge. Takođe, i vi treba da imate u vidu da vikom, kažnjavanjem i pritiskanjem deteta nećete postići ništa dobro, već će ono samo još više izgubiti volju i motivaciju za učenjem. Nijedan njegov neuspeh ne treba da doživljavate tragično, pa ni neuspeh na kraju školske godine.
– Sve se da popraviti ukoliko dete ima adekvatnu podršku porodice i okoline. Roditelji besni na svog naslednika u situaciji kad je on nemoćan da popravi uspeh u školi mogu samo još više da ga uznemire i umanje njegovo samopouzdanje – naglašava Stankovićeva i dodaje da mame i tate često greše jer decu svakodnevno pitaju šta je bilo u školi, a odgovori koje traže isključivo su usmereni na ocene i postignuća.
To nije dobro, jer se u školi dešava još mnogo toga – tu su detetovi drugari, njegov odnos s njima i nastavnicima, pa prva zaljubljivanja. Zato dobre ocene ne znače i da je ono uvek srećno i zadovoljno.
Kako mališani pamte?
Da bi dete lakše savladalo gradivo, ukažite mu na njegovu primenu u svakodnevnom životu. Istraživanja su pokazala da je učenje kroz iskustvo veoma važno, jer tako zadržavamo:
* 10 odsto onoga što čujemo
* 15 odsto onoga što vidimo
* 40 odsto onoga o čemu diskutujemo
* 80 odsto onoga što direktno iskusimo
Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs
Intervju vodila Biljana Stefanović
Comments powered by CComment