Danas se o homoseksualnosti priča mnogo više i slobodnije nego ikada pre. Zato se pojedini roditelji pitaju da li njihovo dete može da postane gej ako posmatra dva muškarca koji se ljube. Takve slike sve češće su u novinama i na televiziji , a mame i tate volele bi da znaju i koji znaci ukazuju na to da je njihov naslednik homoseksualno orijentisan. Brojna istraživanja do sad još uvek nisu pokazala da li na seksualnu orijentaciju pojedinca više utiče genetika ili sredina u kojoj odrasta.
Homoseksualnost se od davnina smatrala nemoralnim ponašanjem. Postojala je i u kulturama koje su takvo ponašanje sankcionisale smrtnim kaznama. Iz priručnika za mentalne poremećaje izbačena je još 1973. godine jer svi ljudi imaju pravo na sopstveni izbor i filozofiju života. To pokazuju i parade ponosa koje se održavaju širom sveta, a sve je veći i broj zemalja koje priznaju istopolne brakove.
- Istraživanja pokazuju da je homoseksualnost otprilike 50 odsto naslednog, a 50 odsto sredinskog porekla. Zato posmatranje dva muškarca kako se ljube ne mogu kod osoba da odrede seksualnu orijentaciju, ali mogu da probude znatiželju, posebno kod tinejdžera – kaže Dragana Stanković, psiholog i urednik portala www.psihologijaonline.com.
Prema rečima naše sagovornice, tokom mladosti homoseksualne i heteroseksualne faze nailaze i prolaze spontano i tek između 17. i 25. godine ustaljuju se prava homoseksualna ponašanja. Mladić koji ima premalo muškog samopouzdanja ne može da oseća pravu privlačnost prema ženama.
- On se u svojoj muškosti oseća manje vrednim u odnosu na svoje vršnjake, sklon je strastvenom divljenju njihovoj muškosti i zato traži ljubav i naklonost nekoga od onih kojima se divi. Ovo važi i za devojke – objašnjava Stankovićeva.
Ona ističe da ako dečak ima više sklonosti ka „nežnijim” igrama, želi samo da se druži sa devojčicama i sa tim nastavi duže vreme, to će imati veliki uticaj na njegov kasniji seksualni život. Ako takve stvari stalno ponovlja i neprestano stremi ka tome, to može biti nagoveštaj njegove homoseksualnosti.
- Roditelji se plaše da im deca jednog dana ne postanu homoseksualci, a nekad oni nesvesno doprinose tome. Većina homoseksualaca kao najvećeg krivca spominju baš svoje roditelje. To se najčešće dešava u porodicama u kojima deca imaju loše odnose sa roditeljem istog pola ili pak u onima u kojima majka ima dominantnu, posesivnu ulogu, a otac je pasivan i zanemaruje decu – ističe naša sagovornica.
Ona kaže da postoje pojedinci koji se u homoseksualne odnose upuštaju iz dosade, kako bi malo osvežili svoj monotoni heteroseksualni život. Ako im se dopadnu takve homoseksualne avanture, onda će ih ponavljati i ubuduće i u tim situacijama homoseksualnost je naučena. Ona vremenom postaje deo osobe.
Nije smak sveta ako vam je dete gej
Većina roditelja kad sazna da im je dete homoseksualac tu vest doživi kao šok. Odmah misle da im je dete nenormalno, a većinu njih najviše brinu reakcije familije, komšija i prijatelja.
- Za roditelje odjednom to dete koje su godinama voleli i odgajali postaje stranac. Pomisao da im je dete gej toliko im je strana da osećaju zbunjenost, ljutnju i sramotu. To jednostavno ne mogu odmah da prihvate, ali vremenom stvari će postajati lakše. To je veoma složena stvar za celu porodicu i za nju je potrebno vreme – objašnjava Stankovićeva.
Roditelji moraju da budu svesni da je priznanje i za dete bilo velika stvar. Ono to nije učinilo kako bi mami i tati zagorčalo život, već zbog toga što mu je potrebna potvrda da to nije promenilo njihova osećanja prema njemu. Imajte u vidu da je u tom trenutku detetu potrebna vaša pomoć i podrška više nego ikad pre.
- Homoseksualci imaju strah kako će osobe iz njihove okoline prihvatiti i razumeti njih i njihovu različitost. Mnogi od njih svojim bližnjima se pravdaju da ne mogu da promene svoju seksualnu orijentaciju, kao što ne mogu da promene ni boju svojih očiju ili ruku kojom pišu. Saznanje da je vaše dete gej, ne mora nužno da znači da je smak sveta. To može da bude novi početak u vašim životima – kaže naša sagovornica.
Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment