Evo 5 stvari koje svi trebaju da znaju o anksioznosti:
1. Vaše telo zna da ste anksiozni, dok mozak još uvek ne prepoznaje anksioznost.
Ponekad nismo svesni da uopšte imamo anksioznost. Ali, čak i ako je vaš um ne prepoznaje, to čini vaše telo. Neki fizički simptomi anksioznosti uključuju napetost mišića i sindrom nervoznih creva. Ako osetite bolove u mišićima, lomite prste, škripate zubima, naročito noću, imate bolove u trbuhu, i patite od zatvora ili proliva, to mogu biti znakovi teskobe. Psihoterapija vam može pomoći da sinhronizujete mozak i telo i otkrijete koji je uzrok vaše anksioznosti.
2. Anksioznost može biti pokriće za bes.
Anksioznost je u našoj kulturi prihvatljivija nego bes. Zato anksioznost deluje kao odbrana protiv priznanja da ste besni. Možda se bojite da bi izražavanje besa na roditelja ili prijatelja moglo dovesti do njihovog napuštanja, pa se dobro kontrolišete. Da biste shvatili da li je vaša anksioznost pokrivanje besa, sledeći put kada osetite anksioznost, sednite sami na mirnom mestu i istražite svoja osećaja. Dišite i pustite da se vaše emocije jave i razvijaju. Pogledajte da li se vaša zabrinutost pretvara u bes.
3. Zabrinutost zbog drugih ljudi? To bi mogla biti socijalna anksioznost.
Kod kuće, teskoba se stišava. Ali kada ste okruženi ljudima, ili se dogodi neki događaj na kojem ćete morati da komunicirate s drugima ili javno govorite, vaša anksioznost prelazi granice. Ako provedete nedelju dana pre zabave razmišljajući o svakoj sitnici koja može poći po zlu, ili izbegavate da odete, ili se zadržavate na svemu što ste nekome rekli ili učinili, možda imate socijalnu anksioznost. Simptomi uključuju bolove u stomaku, bolove u mišićima, ubrzan rad srca i osećaj da vas svi gledaju i pričaju o vama. Ako mislite da biste mogli imati socijalnu anksioznost, pokušajte sa meditiranjem pre nego što izađete: provedite nekoliko minuta mirno dišući i usredsredite se na "sada i ovde". Zamislite da sve ide savršeno. Kad god vam na um padnu najgore misli, vratite sliku da sve ide dobro.
4. Ako se anksioznost ne smanjuje, možda imate generalizovani anksiozni poremećaj.
Svi se povremeno osećaju anksiozno. To je tipičan odgovor na stresne događaje, a nemir nestaje kada stresor nestane. Ali ako sve vreme osećate anksioznost, u kombinaciji sa simptomima kao što su nemir, poteškoće u koncentraciji i nesanica, šest meseci ili više, možda imati generalizovani anksiozni poremećaj. Ako vam anksioznost počne remeti svakodnevno funkcionisanje, trebali biste potražiti pomoć psihoterapeuta ili psihijatra.
5. Anksioznost se može pretvoriti u opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Uvek se zadržavate na pitanjima bez jasnih odgovora? Da li bih trebao uzeti ovu ponudu za posao ili zadržati onu koju imam? Odgovori na takva pitanja retko su crno-beli. Ako se ne možete nositi sa nesigurnošću, a počinje da vas obuzima kontrola, možda niste samo zabrinuti; možda ste opsesivni. Opsesivnost tada postaje opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) kada se prepustite ritualima kako biste smirili svoj um. Ako treba da proveriti da li je brava zaključana tačno pet puta pre nego što izađete iz kuće i ako zbog proveravanja kasnite na posao, možda imate OCD. Neželjene misli su još jedan simptom: Koliko god se trudili da to ne činite, vaš um kreira najcrnje misli. Ne možete prestati da zamišljate kako vas neko napada dok noću šetate, pa značajan deo svojih prihoda trošite na vožnju taksijem, čak i kada ne putujete daleko.
Nervoza može biti normalna i zdrava, iako je neugodna. Ali može se pretvoriti i u mnogo veći problem. Svi u životu možemo očekivati neku anksioznost, ali kada anksioznost pređe određene granice, vreme je za razgovor i pomoć.
Comments powered by CComment