Postoji razlika između zdrave zabrinutosti i straha koji nas blokira. Postoji mnogo situacija u kojima se vozači početnici mogu osetiti nelagodno. Takve su prometne raskrsnice, brzi put, pešaci koji iznenada "izlete" ispred automobila ili drugi, nervozni vozači koji ih požuruju. Ipak, vožnja automobila je za mnoge sastavni deo svakodnevnice.
Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, otkrila je za Telegraf zašto ljudi osećaju strah od vožnje i kako ga se osloboditi.
- U medijima stalno slušamo o saobraćajnim udesima i nesrećama, pa nam i to dodatno pojačava strah od vožnje - kaže psiholog Stanković.
- Takođe, neka neprijatna iskustva koja smo imali, bilo tokom vožnje sa instruktorom, sa nekim drugim ili kada smo sami krenuli da vozimo, dodatno pojačavaju strah. Zato ćemo brzinu prilagoditi ograničenjima na putu ili ćemo čak i sporije voziti ukoliko takva vožnja doprinosi da se osećamo mirnije i sigurnije.
Ali, ističe psiholog, strah u većini slučajeva pobeđujemo stalnim izlaganjem i suočavanjem sa situacijama koje nas zastrašuju.
Strah tokom učenja
Početnički strah od vožnje nije ništa neobično, jer jedno je vožnja s instruktorom u automobilu s duplim komandama, a drugo je svakodnevno samostalno manevrisanje. Instruktor vožnje Zoran Vukadinović otkrio je za Telegraf da mnogi novopečeni vozači imaju strah.
- U početku kandidat mora da ima poverenja u istruktora. Moramo da radimo kao tim. Tako će strah polako nestati, a vozač će se postepeno osamostaliti - objašnjava Vukadinović.
Da li je bolje imati strogog ili blagog instruktora?
- Sve zavisi od toga pod kojim uslovima budući vozači bolje uče - navodi psiholog. - Nekima odgovara strog instruktor, a neke takav instruktor blokira.
Prema njenim rečima, instruktor koji je blag, ljubazan i smiren takođe nas može suočiti sa realnom situacijom i svim nepredviđenim okolnostima koje se mogu desiti tokom vožnje, preneti nam potrebno znanje i pomoći da položimo iz prvog pokušaja.
- Zato je dobro da prvo poznajemo sami sebe i okolnosti pod kojima najbolje učimo, obiđemo nekoliko auto škola, raspitamo se o instruktorima, predočimo im svoj strah koji imamo i izaberemo onog koji nam najviše odgovara - savetuje Stanković.
Vežbanje je jedini ključ uspeha
Da bi se usavršila, svaka motorna veština zahteva vežbu. Ipak, vožnja je nepredvidiva, i često se događa da se pre vremena suočimo sa situacijama na koje nismo spremni. Prvi izlasci u saobraćaj mogu da budu posebno stresni, pa ponekad mogu i da nas deprimiraju.
Psiholog Stanković smatra da ne smemo da dozvolimo da nas neprijatne situacije deprimiraju, već moramo da se koncentrišemo na udobnosti koje će nam važnja pružiti kada u potpunosti usvojimo tu veštinu.
- Nezgodna situacija ne znači nesnalaženje u istoj, deprimiranje i odustajanje od vožnje. Imajte na umu da, ako ste mogli da položite vožnju, možete postati i dobar vozač. Setite se i koristi koje vam vožnja može doneti. Možete ići automobilom da završavate poslove bez da nekog obavezujete da vas stalno vozi - podseća psiholog.
Strah posle polaganja
Nesigurnost za volanom posle položenog vozačkog ispita je normalna, a takođe je normalan i strah od nepoznatog. Sagovornica Telegrafa ističe da i posle dobijene vozačke dozvole traje proces učenja.
- Tokom učenja vožnje imali smo osobu od poverenja koja nam je "čuvala" strah, imala rezervne komande, ukazivala nam na greške, a onda dolazimo u situaciju da se sami suočimo sa drugim vozačima koji su možda takođe nesigurni, uplašeni, pod dejstvom alkohola i koji nam mogu ugroziti život. Zato je zdrava zabrinutost i opreznost tokom vožnje poželjna ne samo na početku vozačke karijere, nego i kasnije. Kako iskustvo u vožnji raste, tako se i strah od vožnje smanjuje - objašnjava psiholog Stanković.
Instruktor Vukadinović kaže da mnogi ljudi posle polaganja naprave veću pauzu sa vožnjom, pa se posle određenog vremena vrate u školu da bi ponovo uvežbali.
Bezbedna vožnja posle polaganja
Psiholog kaže da se u početku, bez obzira na to koliko je vozač siguran ili nesiguran, preporučuje da instruktora zameni osoba koja je vozač.
- I kod izbora osobe koja će nam "čuvati" strah dok se ne oslobodimo treba biti obazriv i izabrati po temperamentu osobu sličnu našem instruktoru - savetuje Stanković.
Da li forsiranje može dobro da deluje na početnika?
- Nekada forsiranje od strane prijatelja ili rodbine može delovati da se vozač ohrabri, ali opet kažem, sve zavisi od toga pod kojim uslovima ta osoba najbolje uči. Nekada je forsiranje znak pritiska, a voziti pod pritiskom ne garantuje uspeh i jačanje te veštine. Nekim osobama kritika pomaže, dok drugi ljudi lakše odustanu ukoliko su stalna meta kritika - ističe sagovornica Telegrafa.
Vožnja zahteva punu pažnju i koncentraciju. Međutim, postoji razlika između straha od vožnje koji nas blokira i zdrave zabrinutosti kad sednemo za volan.
- Dobro je da početnu anksioznost vremenom pretvorimo u zdravu zabrinutost koja će nas držati opreznim na putu i koja sa sobom nosi racionalne misli da je vožnja nepredvidiva, ali da ćemo dati svoj maksimum da u svakoj situaciji odreagujemo na najbolji mogući način. Tu su i dodatni časovi koje možemo uzeti posle dobijanja vozačke dozvole, a koje svaka auto škola ima u ponudi. Ukoliko je strah intenzivniji, nije loše potražiti i stručnu pomoć u vidu posete psihologu ili se podvrgnuti psihoterapiji - zaljučila je psiholog Stanković.
Intervju vodila: Tila Stanković
Intervju možete pročitati i na sajtu http://telegraf.rs
Comments powered by CComment