Srpski učenici prednjače u svetu po izostancima iz škole. Kao opravdanja najčešće se navode zdravstveni razlozi, takmičenja, putovanja, a ponekad roditelji pravdaju časove zbog izbegavanja kontrolne vežbe ili propitivanja. Ako im pravdate časove samo da bi izbegli kontrolni, dajete im loš primer.
Na PISA testiranju po rezultatima u znanju nismo se istakli, ali zato po izostancima iz škole prednjačimo, i u tome smo zauzeli visoko osmo mesto od 79 zemalja obuhvaćenih testiranjem. Rezultati su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, a da je svaki četvrti neopravdano izostao.
Najviše se izbegavaju prvi i sedmi čas
Izostajanje iz škole posebno je aktuelno u vreme pismenih i kontrolnih zadataka jer postoje roditelji koji deci radije pravdaju časove samo da ne bi dobila lošu ocenu.
– Zastareli nastavni programi u školama, ali i sve više vremena koje učenici provode na društvenim mrežama uzrok su sve većeg izostajanja sa časova, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Tu su i kontrolni i pismeni zadaci, kao i usmena ispitivanja, koje je, po njima, bolje izbeći i dobiti neopravdani izostanak nego nedovoljnu ocenu – kaže Dragana Stanković, školski psiholog i urednica portala „Psihologija online“, koja dodaje da se najviše izostaje s prvog časa, ali i sedmog, kad su učenici već prezasićeni.
Neretko se dešava da deca izostaju iz škole i po nekoliko dana zbog porodičnih putovanja, s tim što se tada nameće pitanje – kakvu poruku o školi šaljemo deci na taj način.
– U tom slučaju deca će morati sama da nadoknade propušteno gradivo i pitanje je koliko će u tome uspeti bez pomoći nastavnika. Poruka koja se na taj način šalje jeste da je putovanje kao vid zabave važnije od škole – ukazuje Stankovićeva.
Lako do lekarskog opravdanja
S druge strane, Tatjana Krsmanović, učiteljica u OŠ „Ratko Mitrović“u Beogradu, smatra da je veliki broj, uglavnom opravdanih, časova posledica više različitih faktora. Kao opravdanja najčešće se navode zdravstveni razlozi, sportska i druga takmičenja koja podrazumevaju i višednevna odsustva, putovanja van sezone zbog manjih finansijskih izdataka, a ponekad roditelji pravdaju i časove sa ciljem izbegavanja kontrolne vežbe ili usmenog odgovaranja.
– Takođe, danas je lakše nego ranije nabaviti lekarsko opravdanje, posebno u privatnoj praksi. Sve to dovodi do velikog broja izostanaka, što nikako nije dobro s obzirom na činjenicu da je prosečnom učeniku dovoljno da usvoji 60 odsto nastavnog gradiva samo redovnim prisustvom na časovima. Roditelji koji pravdaju časove kako bi dete izbeglo kontrolnu vežbu prave mu štetu jer ne samo da daju loš lični primer nego indirektno šalju poruku da je rešenje problema u njegovom izbegavanju ili odlaganju – ističe Krsmanovićeva.
Stanje s izostancima se mora i može popraviti. Stručnjaci preporučuju bolju komunikaciju i uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.
Novčane kazne za roditelje
Ukoliko detetu ne opravdate izostanke sa časova, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, možete da platite čak i novčanu kaznu u iznosu od 5.000 do 100.000 dinara. Međutim, u praksi škole se retko odlučuju da pokrenu slučajeve pred sudom, a do sada su roditelji najčešće plaćali kazne u minimalnom iznosu.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment