Roditelji to negiraju, ali zaista prave razliku. Iako nesvesno, najčešće se favorizuje dete koje je posebno nadareno i koje se ponaša bolje od braće i sestara. Ali to ostavlja posledice i na jedne i na druge, pa se trudite da imate iste kriterijume i odnos prema deci. Suparništvo među decom nekada ostaje i do kraja života. Dete koje se zapostavlja raste u osobu sklonu agresiji.
Iako roditelji bez razmišljanja izjavljuju da podjednako vole svoju decu, svi znamo makar jednu porodicu u kojoj postoji mamin i tatin mezimac. Sve što on uradi izuzetno se ceni, sve pohvale najčešće idu na njegov račun, a preko grešaka koje napravi lako se prelazi.
- Koliko god da roditelji to negiraju, favorizovanje dece je neizbežno i vrlo je uobičajeno da mama i tata nekada bolje ostvare vezu sa jednim detetom. Favorizovanje tog deteta obično nije namerno i može se dogoditi iz više razloga - otkriva Dragana Stanković, psiholog i urednica portala "Psihologijaonline.com".
Mezimče je problem svima
Favorizuje se dete koje je problematično i traži više pažnje ili obrnuto, ono koje se bolje ponaša od ostale dece u porodici, posebno je nadareno, koje svi vole i hvale. Očevi najčešće favorizuju najmlađu ćerku, a majke najstarijeg sina. Sa druge strane, bakama i dekama je najomiljenije najstarije unuče.
- Favorizovano dete može da ima negativan odnos sa braćom i sestrama u odraslom dobu. Može osetiti i bes s njihove strane, a i dodatni pritisak roditelja, koji od njega mnogo više očekuju. Postoji mnogo slučajeva kada deca čak i prestanu da komuniciraju zbog favorizovanja, a suparništvo nekada traje i čitavog života - ističe Stankovićeva i dodaje da favorizovana deca odrastaju u samopouzdane ljude sa stavom da u životu mogu sve da reše.
Takva atmosfera u porodici u kojoj se sve vrti oko maminog i tatinog mezimca može pak izazvati psihičke probleme kod njegove braće i sestara, agresiju, emocionalne probleme, nedostatak pažnje, depresiju i opšte nezadovoljstvo. Nije retko da takva deca još u najranijem periodu posegnu za opojnim supstancama. Nejednak pristup deci često dovodi do zavisti i ljubomore onih koji su zapostavljeni. Dugoročno, dete kome se ne posvećuje dovoljno pažnje može imati posledice u vidu nedostatka samopouzdanja, kao i teškoće u uspostavljanju društvenih odnosa u odraslom dobu.
Poređenje nikad nije dobro
- Kad nesigurno i pomalo zanemareno dete prvi put odbije da učini uslugu bratu, sestri ili drugu, može osetiti da je odbačeno, a to je upravo ono čega se najviše plaši - kaže naša sagovornica.
Zato savetuje roditeljima da se trude da imaju iste kriterijume i odnos prema deci, da ih ne porede i da realno sagledavaju njihove mogućnosti. Mama i tata treba da im pomažu da izgrade zdrav međusoban odnos i da podstiču kod svakog od njih ono što je najbolje.
Muško, ljubi ga tata
U našem društvu dečaci su se oduvek favorizovali, još dok su u majinom stomaku. U srpskoj kulturi muško dete je naslednik i obično se od žena očekuje da rode dečaka zbog nastavka loze. Ipak, mislim da se vremena menjaju i da je taj obrazac u današnje vreme zastupljeniji u seoskim nego u gradskim sredinama. Svako dete je posebno i jedinstveno na svoj način i tako mu treba prići, ukazuje Dragana Stanković, psiholog.
ISKUSTVO: Ceo život se trudim da se dopadnem mami i tati
Tijana S. (25) iz Kruševca potiče iz petočlane porodice - ima stariju i mlađu sestru. Još od osnovne škole primećuje da njeni roditelji, a posebno majka, prave razliku između nje i starije sestre.
- Njen uspeh je uvek bio mnogo važniji od mog. Uvek su hvalili njene ocene, zvali su je pred svaki ispit, hvalili je pred prijateljima i rođacima. Ja šta god da uradim, ili nije bilo dovoljno dobro ili je prošlo neopaženo, bez obzira na uspeh i rezultate. Boli me ta nepravda, koju moja majka negira. Nezadovoljna sam i nesigurna u sebe i nemam više snage da se trudim da se dopadnem sopstvenim roditeljima - ističe pomalo očajno ova mlada devojka.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Comments powered by CComment