Deca treba da znaju kad prestaje izazov, a počinje igra životima. Deo mozga koji je odgovoran za kritičko mišljenje razvija se tek kasnije, a tinejdžeri više koriste amigdalu, deo mozga koji je odgovoran za emocije.
Devojčica u Italiji pronađena je nedavno mrtva u kupatilu. Snimala se telefonom dok je pojas bademantila stezala oko vrata igrajući, kako je objavljeno, TikTok izazov "Blackout". Nekoliko dana kasnije u Beogradi je preminuo dečak za kog se sumnja da je žrtva istog izazova.
Ovakve vesti pogode svakoga, ali i ponovo otvore pitanje o bezbednosti društvene mreže TikTok. Takođe, javi se pitanje šta se to desi kada detetu stigne ovakav izazov.
- Dete se zapita: "Da li ja ovo želim da uradim i, ako ne, kako će reagovati drugari?". To mu stvara anksioznost jer misli da će mu se društvo smejati, da nije dovoljno zabavan ili hrabar. TikTok najčešće koriste tinejdžeri, koji su osetljiviji i podložniji uticaju vršnjaka - objašnjava Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.
Takva reakcija je normalna, kaže naša sagovornica, zato što se tinejdžerima mozak još razvija. Deo mozga koji je odgovoran za kritičko mišljenje razvija se tek kasnije, a tinejdžeri više koriste amigdalu, deo mozga koji je odgovoran za emocije.
TRI SAVETA O TIKTOK IZAZOVIMA
1. Pre izazova neka razgovaraju s roditeljima - objasnite detetu da kad želi da učestvuje u nekom internet izazovu, uvek pre toga razgovara sa vama.
2. Treba da razlikuju dobre od loših izazova - nisu svi izazovi na mrežama opasni. Zato je važno da im objasnite razliku između dobrih i loših, i to najbolje kroz konkretne primere.
3. Pokažite im slike - u većini izazova nema ništa korisno, niti zabavno. Zajedno sa decom razmislite o pitanju kada prestaje izazov, a počinje igra životima. To će najbolje shvatiti ako im pokažete slike dece sa interneta koja su se povredila u raznim izazovima.
Intervju vodila: Biljana Stefanović
Intervju možete pročitati i na sajtu http://zena.blic.rs
Comments powered by CComment