Komercijalizacija dece na internetu postala je uobičajena pojava od Amerike do Rusije. Zakonske regulative širom sveta kasne za ovim društvenim fenomenom, pa mnogi roditelji prelaze granice u eksponiranju svoje dece na društvenim mrežama.
Gaslajting je kada neko manipuliše nama i pravi nas ludim. Ne ostavlja tragove na koži, ali može dovesti do teških psihičkih posledica. Proces teče polako, dovoljno sporo kako bi se žrtvi onemogućilo da shvati kako se njome manipuliše. Osoba koja vas dovodi u zabludu vešto se krije iza laži i obmana, ali signal za uzbunu uključuje se onog časa kada (se) zapitate: "Da li me praviš ludom?"
Najlepša bajka i vešita dilema. Bajke postoje da bismo verovali u njih, pa tako je i priča o Deda Mrazu važan deo svakog detinjstva. Duh bradatog deke u crvenom odelu je tu da u detetu probudi dobrodušnost i želju da i ono jednog dana nagrađuje sve što je dobro. Dečja verovanja u fantazijske figure najjača su između treće i osme godine. Novogodišnja magija ne mora da nestane samo zato što je dete otkrilo da Deda Mraz ipak ne postoji.
Kada predavači komuniciraju s učenicima onlajn, ne zna se koliko su đaci ili studenti fokusirani, da li im je predavanje zanimljivo, treba li im pauza.
Neumereno deljenje slika svoje dece na mrežama norma je za mnoge roditelje, ali mu se sada suprotstavlja čitav jedan pokret slavnih ličnosti, kao i Francuska, koja priprema prvi zakon protiv roditeljstva na internetu. Ako već objavljujemo slike svoje dece na mrežama, onda je dobro sakriti im lice ili napraviti umetničku fotografiju. Šerenting je došao na loš glas zbog roditelja koji više vremena provode pokazujući srećan život dece, umesto da zaista budu roditelji.
Većina ljudi danas pati od depresije i anksioznosti. Mnogi su probali antidepresive koje su prepisali psihijatri i hvale se da su im bar malo pomogli. Većina dolazi sa percepcijom da ništa ne funkcioniše i osećaju se beznadežno u vezi pomoći. Ne postoji isti lek za sve koji boluju od depresije, tako da može potrajati neko vreme da se pronađe najbolja formula.
Ako ste pod stresom ili uznemireni, obavljanje kućnih poslova poput organizovanja fioka, pranja sudova ili brisanja podova može vam poboljšati raspoloženje i smanjiti anksioznost. Neorganizovana i neuredna kuća može doprineti osećaju stresa, anksioznosti i depresije. Ali šta ako niste motivisani da čistite? Čišćenje i organizovanje, čak i u malim dozama, uveliko nam pomažu da se osećamo bolje fizički i mentalno. To je moć čišćenja.
Obično se pretpostavlja da se samoubilačke misli postepeno intenziviraju pre nego što dođe do pokušaja samoubistva ili smrti usled samoubistva. Novo istraživanje pokazuje da neki putevi do samoubistva uopšte ne uključuju pogoršanje suicidalnih ideja ili bilo kakve aktivne samoubilačke misli.
Neki od pojmova koji definišu narcisoidni poremećaj ličnosti (NPL) ističu aspekte kao što su antagonizam i nedostatak empatije, ali nedavno su istraživanja pokušala da se fokusiraju na podtipove unutar NPL-a koji mogu pomoći i kliničarima i laicima da shvate varijabilnost stanja i identifikuju bolje načine za dijagnostifikovanje i lečenje. NPL uključuje sveprisutan i uporan obrazac samovažnosti i grandioznosti, sa stalnom potrebom za divljenjem od strane drugih i potrebom da se osoba okruži drugima koji se smatraju moćnim i posebnim. NPL se smatra jednim od najtežih stanja za lečenje.
Eksponiranje dece u virtuelnom svetu sve češće je svesna odluka roditelja, obično motivisana ekonomskim interesima, odnosno time da mame i tate žele da zarađuju reklamiranjem na društvenim mrežama, koje podrazumeva i angažovanje dece. Mnoge majke sve više koriste antišerenting - kada je na fotografiji sa decom fokus na npr. modnoj kombinaciji koja se reklamira, a detetovo lice i/ili cela glava su skriveni. Roditelji svesno ostavljaju potencijalno štetne digitalne tragove pre nego što imaju saglasnost svoje dece. Šta kad slike dece postanu unosan posao?
Strana 1 od 12
Dragana Stanković, diplomirani psiholog, napredno sertifikovani REiKBT psihoterapeut, psihoterapeut pod supervizijom
Kontakt: +381 60 4413942
E-mail: psihologijaonline@gmail.com
Ko je na mreži: 606 posetilaca i nema prijavljenih članova
Ovaj web-portal bavi se prevashodno psihologijom. Kao takav namenjen je psiholozima, studentima psihologije, ali i svim ljubiteljima psihologije i ljudima kojima su u datom trenutku potrebne informacije, odgovori i pomoć iz svih oblasti psihologije kao nauke. Dovoljno je da nas kontaktirate. Misija našeg sajta jeste da, kroz ponuđene tekstove, svim posetiocima pruži znanja i konkretne savete u različitim oblastima svakodnevnog funkcionisanja.
Copyright © 2009-2024 Psihologija Online - Politika privatnosti